Vrhovni sud Izraela presudio je juče da država mora početi da regrutuje ultraortodoksne Jevreje u vojnu službu. što predstavlja novi politički pritisak za premijera Benjamina Netanjahua.
Netanjahuova stranka Likud nazvala je presudu Vrhovnog suda „zbunjujućom“, s obzirom na tekuće napore u parlamentu da se dogovori novi zakon o regrutaciji koji bi riješio taj problem, prenio je Rojters.
Koaliciona vlada premijera oslanja se na dvije ultraortodoksne stranke koje oslobađanje od vojne službe smatraju ključnim za zadržavanje svojih pristalica u vjerskim školama i van vojske koja bi mogla ugroziti njihove običaje, piše Rojters.
Lideri tih stranaka izrazili su razočaranje presudom, ali nisu zaprijetili rušenjem vlade.
Međutim, izgledi da vojska, koju podržava ministar odbrane Joav Galant, počne da regrutuje đake iz vjerskih škola, mogla bi da produbi pukotine u sve krhkijoj Netanjahuovoj koaliciji.
Izuzeće ultraortodoksnih Jevreja od vojne obaveze postalo je veoma sporno pitanje u Izraelu jer su njegove oružane snage preopterećene ratom na više frontova, sa Hamasom u Gazi i Hezbolahom u Libanu.
„U jeku teškog rata, teret nejednakosti je više nego ikad akutan“, stoji u jednoglasnoj odluci suda.
Izraelci su po zakonu obavezni da služe u vojsci od 18. godine, u trajanju od 24-32 mjeseca. Pripadnici arapske manjine koja čini 21 odsto stanovništva Izraela uglavnom su izuzeti, iako neki služe, a đaci ultraortodoksnih jevrejskih vjerskih škola takođe su uglavnom bili izuzeti decenijama.
„Nema ništa jevrejsko u izbjegavanju vojne službe“, rekao je opozicioni poslanik i bivši ministar odbrane Avigdor Liberman
Zakon koji reguliše izuzeće za đake vjerskih škola istekao je prošle godine, ali je vlada nastavila da im dopušta da ne služe. Vrhovni sud je presudio da, u nedostatku nove zakonske osnove za izuzeće, država mora da ih regrutuje.
Povećavajući pritisak na ultraortodoksne koalicione stranke, presuda je takođe zabranila vjerskim školama da primaju državne subvencije ako učenici izbjegavaju služenje bez odgađanja ili izuzeća.
Politikolog Gideon Rahat je rekao da je presuda povećala pritisak na Netanjahua. „Pokušaće da kupi vrijeme i uloži svaki napor da ukloni ovo pitanje sa javne agende," rekao je Rahat.
Dok vojska tvrdi da joj je očajnički potrebno više regruta, ultraortodoksni lideri vide izuzeća kao ključna za očuvanje svojih tradicija.
„Tamo nema sudije koji razumije vrijednost proučavanja Tore i njen doprinos narodu Izraela kroz generacije“, rekao je ultraortodoksni poslanik Moše Gafni, koji predsjedava moćnim parlamentarnim Odborom za finansije, aludirajući na proučavanje svetih knjiga judaizma.
Opozicione stranke su pozdravile presudu.
„Nema ništa jevrejsko u izbjegavanju vojne službe“, rekao je opozicioni poslanik i bivši ministar odbrane Avigdor Liberman.
Država je duže od šest godina tražila od Vrhovnog suda više vremena za usvajanje novog zakona o regrutaciji kako bi riješila to pitanje.
Novi nacrt zakona koji se razmatra u parlamentu mogao bi riješiti krizu ako se postigne široki dogovor. U suprotnom, mogao bi imati potencijal da sruši Netanjahuovu vladu, ističe Rojters.
Galant, koji je više puta zauzimao nezavisne stavove protiv Netanjahua, želi ravnopravniju raspodjelu tereta, a isto misli nekoliko drugih poslanika u Netanjahuovoj stranci Likud i većina opozicije.
Izuzeće od vojne obaveze za ultraortodoksne Jevreje izazvalo je posljednjih mjeseci proteste Izraelaca ljutih što preuzimaju rizik borbe u ratu u Gazi. Ultraortodoksni demonstranti su blokirali puteve pod sloganom „smrt prije regrutacije“.
Rojters navodi da izuzeća imaju i širi ekonomski uticaj. Ultraortodoksni Jevreji čine 13 odsto od 10 miliona stanovnika Izraela, a očekuje se da će taj broj dostići 19 odsto do 2035. godine zbog njihove visoke stope nataliteta.
Izuzetak od vojne obaveze zadržava dio zajednice u vjerskim školama i van radne snage, što ometa ekonomski rast i stavlja teret socijalne pomoći na srednju klasu poreskih obveznika.
Bonus video:
