Nastojanja da se uspostavi prekid vatre i osigura oslobađanje talaca u Gazi dobila su danas zamah pošto je Hamas ponudio izmijenjeni predlog o uslovima sporazuma i Izrael najavio da će obnoviti pregovore koji su bili nedjeljama u zastoju.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu rekao je sinoć predsjedniku SAD Džozefu Bajdenu da će poslati delegaciju radi obnove pregovora i jedan izraelski zvaničnik je izjavio da će tim njegove zemlje predvoditi šef obavještajne agencije Mosad David Barnea.
Očekuje se da Barnea stigne danas u Katar i da se sastane sa katarskim premijerom Muhamedom bin Abdulrahamnom Al Tanijem, pregovaračem, rekao je anonimni izvor.
Izvor blizak pregovorima rekao je da će se u tom emiratu Zaliva diskutovati u cilju da se obje strane približe sporazumu u Gazi.
Izvor u izraelskom pregovaračkom timu je, pod uslovom da ostane anoniman, rekao Rojtersu da sada postoji realna šansa za postizanje sporazuma.
Ta izjava je u oštroj suprotnosti sa ranijim slučajevima tokom devetomjesečnog rata u Gazi kada je Izrael govorio da su uslovi koje postavlja Hamas neprihvatljivi.
SAD koje su zajedno s Egiptom i Katarom mjesecima pokušavale da doprinesu postizanju sporazuma su pozdravile odluku premijera Netanjahua da pošalje delegaciju, prenio je Frans pres.
Palestinski zvaničnik blizak međunarodnim mirovnim nastojanjima rekao je Rojtersu da najnoviji predlog Hamasa može da dovede do okvira sporazuma ako ga prihvati Izrael.
On je rekao i da Hamas više ne traži kao preduslov izraelsku posvećenost trajnom prekidu vatre prije potpisivanja sporazuma i dopustio bi pregovore u cilju da se to postigne tokom prve faze u trajanju od šest nedjelja.
"Ako bi stranama bilo potrebno više vremena da postignu sporazum o trajnom prekidu vatre one bi trebalo da pristanu da se ne vrate borbama dok to ne urade", rekao je zvaničnik Rojtersu.
Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u međuvremenu rekao da se nada da bi "konačan prekid vatre" mogao biti osiguran za nekoliko dana i apelovao na zapadne zemlje da izvrše pritisak na Izrael.
Zvaničnik libanskog Hezbolaha rekao je Rojtersu da bi ta organizacija obustavila vatru sa juga Libana na sjever Izraela čim sporazum o prekidu vatre stupi na snagu, kako se i ranije najavljivalo.
Hezbolah i Izrael razmjenjuju vatru preko granice gotovo devet mjeseci paralelno sa ratom Izraela i Hamasa u Gazi, što je podstaklo strah od sveopšteg rata između teško naoružanih neprijatelja.
(Beta)
Sedam Palestinaca je ubijeno u izraelskoj vojnoj ofanzivi na Zapadnoj obali, saopštava palestinsko ministarstvo zdravlja, ažurirajući informaciju u odnosu na šest ranije objavljenih, javlja Gardijan.
Palestinci u Nuseiratu "koriste morsku vodu za pranje, čišćenje, pa čak i piće", upozorava agencija UN-a za palestinske izbjeglice (UNRVA), navodi Gardijan.
U objavi na društvenoj mreži Iksu, agencija UN je napisala: "Kako se raseljavanje nastavlja, palestinske porodice su prinuđene da se presele u mala, sve prenaseljenija područja. U Nuseiratu se ljudi skrivaju na obali, grade zidove od peska da bi se zaštitili od plime i osjeke i koriste morsku vodu za pranje, čišćenje, pa čak i piće. Prekid vatre odmah".
Tedrosovi komentari uslijedili su nakon što je bolnica Naser, jedina velika bolnica koja još uvijek funkcioniše u Gazi, objavila hitnu molbu za gorivo potrebno za nastavak rada njene jedinice za intenzivnu njegu, prenosi agencija Frans pres (AFP), pozivajući se na palestinske arapske dnevne novine Al Kods Dejli.
Bolnica je saopštila da je većina njenih odjeljenja van funkcije i upozorila da se sada suočava sa rizikom od nestanka struje.
AFP prenosi da je situacija bila posebno teška nakon što je stotine bolesnih i povrijeđenih pacijenata prebačeno u Naserovu bolnicu nakon evakuacije iz sada ugašene evropske bolnice u Gazi.
Kuvajtska poljska bolnica je takođe upozorila da će prestati sa radom ukoliko ne dobije gorivo za napajanje svojih generatora, izvještava Al Kods.
Otkako su izraelske snage zauzele glavni prelaz Rafa u maju, pomoć je usporila, a posebno gorivo u Gazi.
Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da su ograničene isporuke goriva u Gazu preko obližnjeg prelaza Kerem Šalom, "u kombinaciji sa nesigurnošću i izazovnim rutama, dodatno umanjile našu sposobnost da održavamo zalihe goriva za zdravstvene i humanitarne operacije".
Neprijateljstva u Rafi na jugu su u međuvremenu "potpuno ometala pristup glavnom skladištu goriva", rekao je generalni direktor SZO.
"Ponovo upućujemo hitan apel da se ponovo otvori prelaz Rafa i da se dozvoli održiv protok goriva, hrane, vode i medicinskih zaliha u Gazu", rekao je on.
Generalni direktor Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) upozorio je da je "u Gazi neizbježan dalji poremećaj zdravstvenih usluga zbog ozbiljnog nedostatka goriva".
Objavljujući u četvrtak uveče, Tedros Adanom Gebrizus je napisao na Iks-u: "Juče je u Gazu ušlo samo 90.000 litara goriva. Samo zdravstvenom sektoru treba 80.000 litara dnevno, što primorava UN - uključujući SZO - i partnere da donose nemoguće izbore, navodi Gardijan.
On je kazao da partneri moraju da usmjere "ograničene zalihe goriva" u ključne bolnice u Gazi. To uključuje medicinski kompleks Naser, bolnicu al Amal i terensku bolnicu u Kuvatiju, plus 21 ambulantna kola Palestinskog Crvenog polumeseca (PRCS). Usmjeravanje zaliha goriva je od vitalnog značaja za "sprečavanje zaustavljanja usluga", rekao je generalni direktor SZO.
"S obzirom da evropska bolnica u Gazi ne radi od 2. jula, gubitak više bolnica u Pojasu (Gaze) bilo bi katastrofalno“, dodao je on.
Rojters navodi dodatne detalje o svom izvještaju o tužiocu Međunarodnog krivičnog suda, Karimu Kanu, prenosi Gardijan.
Prema dva izvora koja su razgovarala sa Rojtersom, Kan je lično odlučio da otkaže posjetu pojasu Gaze, Jerusalimu i gradu Ramali na Zapadnoj obali, koja je trebalo da počne 27. maja.
Sudski i izraelski zvaničnici trebalo je da se sastanu 20. maja u Jerusalimu kako bi razradili konačne detalje misije.
Umjesto toga, Kan je tog dana zatražio naloge za Netanjahuom, izraelskim ministrom odbrane Joavom Galanom i trojicom lidera Hamasa - Jahjom Sinvarom, Mohamedom Deifom i Ismailom Hanije.
Zvaničnik UN-a, govoreći Rojtersu pod uslovom da ostane anoniman, potvrdio je da su vođeni početni razgovori u vezi sa Kanovom posjetom Gazi, uključujući bezbjednost i transport.
Avio karte i sastanci između višeg suda i izraelskih zvaničnika otkazani su uz samo nekoliko sati obavještenja, što je iznenadilo neke od Kanovog osoblja, izjavilo je novinskoj agenciji sedam izvora sa direktnim i indirektnim saznanjima o toj odluci.
Zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je Rojtersu da je odustajanje od posjete u maju prekinulo uobičajenu praksu tužilaštva da traži angažman sa državama pod istragom.
Tri američka izvora izjavila su Rojtersu, ne navodeći detalje, da Kanov motiv da promijeni kurs nije jasno objašnjen i da je ta izjava narušila kredibilitet suda u Vašingtonu.
Kanova kancelarija nije direktno adresirala za Rojters te tačke, ali je rekla da je on proveo tri prethodne godine pokušavajući da poboljša dijalog sa Izraelom i da nije dobio nijednu informaciju koja bi pokazala "istinsku akciju" na domaćem nivou od Izraela za rješavanje navodnih zločina.
Kan "i dalje pozdravlja priliku da posjeti Gazu" i "ostaje otvoren za saradnju sa svim relevantnim akterima", navodi se u poruci njegove kancelarije Rojtersu.
Visoki zvaničnik Hamasa, Basem Naim, rekao je Rojtersu da Hamas nije prethodno znao za Kanove namjere da pošalje tim istražitelja u Gazu.
Netanjahuova kancelarija i izraelsko ministarstvo spoljnih poslova odbili su da komentarišu, rekao je Rojters.
Dana 20. maja, istog dana kada je tužilac Međunarodnog krivičnog suda, Karim Kan, iznenadno zatražio izdavanje naloga za hapšenje lidera Izraela i Hamasa umiješanih u sukob u Gazi, iznenada je otkazao osjetljivu misiju prikupljanja dokaza u regionu, tako je reklo Rojtersu osam ljudi sa direktnim poznavanjem stvari, prenosi Gardijan.
Planiranje posjete je u toku mjesecima sa američkim zvaničnicima, rekla su četiri izvora.
Kanova odluka da zatraži naloge poništila je planove koje su podržali Vašington i London da tužilac i njegov tim posjete Gazu i Izrael. Sud je trebalo da prikupi dokaze o ratnim zločinima na licu mjesta i ponudi izraelskim liderima prvu priliku da iznesu svoj stav i svaku akciju koju preduzimaju kako bi odgovorili na optužbe o ratnim zločinima, reklo je Rojtersu pet izvora sa direktnim saznanjima.
Kanov zahtjev za izdavanje naloga za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua - prvi pokušaj suda da pritvori šefa države, kog podržava Zapad -takođe je bio suočen sa naporima koje su SAD i Velika Britanija vodile da spriječe sud da krivično goni izraelske lidere, rekli su izvori.
Dvije države su rekle da sud nema jurisdikciju nad Izraelom i da traženje naloga ne bi pomoglo u rješavanju sukoba.
Kanova kancelarija je Rojtersu saopštila da je odluka o traženju naloga bila, u skladu sa njenim pristupom u svim slučajevima, zasnovana na procjeni tužioca da postoji dovoljno dokaza da se nastavi sa njome, i na stavu da bi hitno traženje naloga za hapšenje moglo spriječiti zločine koji su u toku.
Rojters je prvi koji je detaljno izvještavao o planiranom putovanju i posljedicama njegovog otkazivanja.
Kan je tri godine radio na poboljšanju odnosa sa SAD, koje nijesu član suda. Zamolio je Vašington da pomogne u vršenju pritiska na svog saveznika Izraela - takođe nije član suda - da dozvoli pristup njegovom timu, rekla su četiri izvora Rojtersu.
Njegov potez nanio je štetu operativnoj saradnji sa SAD i razbjesneo Veliku Britaniju, člana osnivača Suda, rekli su izvori.
Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je da je Vašington nastavio da radi sa sudom na njegovim istragama u Ukrajini i Sudanu, ali tri izvora koji imaju direktna saznanja o poslovima američke administracije sa sudom rekli su za Rojters da je saradnja narušena Kanovom iznenadnom akcijom.
Prema Rojtersu, svi izvori su izrazili zabrinutost da bi Kanova akcija ugrozila saradnju u drugim istragama koje su u toku.
Međutim, Kanov iznenadni potez privukao je podršku drugih zemalja, razotkrivajući političke razlike između nacionalnih snaga u vezi sa sukobom i suda.
Francuska, Belgija, Španija i Švajcarska dale su izjave u kojima podržavaju Kanovu odluku; Kanada i Njemačka su jednostavnije izjavile da poštuju nezavisnost suda.
Zapadne zemlje moraju da izvrše pritisak na Izrael da prihvati najnoviji predlog o prekidu vatre u Gazi, rekao je turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan, prenosi Haberturk i drugi, dodajući da vjeruje da je definitivni prekid vatre moguć.
"Nakon telefonskog poziva predsjednika SAD-a, Džozefa Bajdena (izraelskom premijeru) Benjaminu Netanjahu, nadam se da će konačno primirje biti obezbijeđeno za nekoliko dana kako bi se okončali nedavni masakri u Izraelu", rekao je Erdogan novinarima na svom letu nazad iz Kazahstana, prenosi Rojters.
Pet Palestinaca je ubijeno u izraelskoj vojnoj ofanzivi na grad Dženin na Zapadnoj obali, saopštilo je palestinsko ministarstvo zdravlja, prenosi Rojters.
Izraelska vojska je u saopštenju navela da su njene snage opkolile zgradu u kojoj su se zabarikadirali militanti i da je izraelska letjelica pogodila mete u toj oblasti.
Hamas, kojeg su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Evropska unija (EU) proglasile terorističkom organizacijom, je napravio prilično značajno prilagođavanje u svojoj poziciji u vezi sa potencijalnim sporazumom o oslobađanju talaca s Izraelom, rekao je 4. jula visoki zvaničnik američke administracije, izražavajući nadu da će to dovesti do pakta koji bio bi korak ka trajnom prekidu vatre.
"Postigli smo pomak", rekao je zvaničnik novinarima tokom konferencijskog poziva, dodajući da još uvijek postoje neriješena pitanja vezana za implementaciju sporazuma i da se ne očekuje da će dogovor biti zaključen za nekoliko dana.
Izraelski premijer, Benjamin Netanjahu, rekao je 4. jula američkom predsjedniku, Džozefu Bajdenu, da je odlučio poslati delegaciju da nastavi zaustavljene pregovore o sporazumu o oslobađanju talaca s Hamasom, piše Rojters.
Razgovori će se desiti u Dohi u narednih nekoliko dana.
(Radio Slobodna Evropa)
Sukob Izraela i Hamasa ušao je u 273. dan.
Pogledajte šta se dešavalo juče:
Bonus video:
