ACTA - još jedan dokument koji guši slobodu interneta?

ACTA je, navode upućeni, u nekim segmentima čak i gora od inicijativa SOPA i PIPA, odloženim najvećim online protestom u istoriji
0 komentar(a)
Ažurirano: 27.01.2012. 12:26h

22 zemlje članice Evropske unije potpisale su tokom jučerašnjeg dana u Tokiju "The Anti-Counterfeiting Trade Agreement" (ACTA, trgovinski sporazum protiv krivotvorenja), multilateralni sporazum koji predlaže međunarodne standarde za zaštitu intelektualne svojine.

Sporazum je kontroverzan kako zbog svog sadržaja tako i zbog načina na koji je donešen.

Potpisnice su se tako pridružile Australiji, Kanadi, Japanu, Južnoj Koreji, Maroku, Novom Zelandu, Singapuru i SAD-u, a koje su ACTU prihvatile još prošle jeseni.

Cilj ACTA je da poboljša mehanizme protiv kršenja autorskih prava korisnika, kaže Hans Dietmar Schweisgut, ambasador i vođa delegacije EU u Japanu.

Sa druge strane, brojni aktivisti i protivnici ove inicijative ističu da se, iako je ACTA predstavljena kao trgovinski dogovor među državama, radi o potpuno novom i izuzetno opasnom copyright zakonu.

Iako sada nisu učestvovale u potpisivanju ACTA-e očekuje se da će se ovoj inicijativi uskoro pridružiti i Kipar, Njemačka, Estonija, Holandija i Slovačka.

Potpisnice ACTE su dale zeleno svjetlo izglasavanju ove inicijative u evropskom Parlamentu, što bi trebalo da se desi tokom juna.

Protivnici ovog sporazuma smatraju da ACTA krši slobodu na internetu, te da zbog velikih ovlaštenja koje bi imali istražni organi i policija, narušava i slobodu i privatnost pojedinca. Tako pravnici upozoravaju da preko tog sporazuma koji treba da štiti intelektualnu svojinu od piraterije, vlasti mogu da krše pravo na privatnost korisnika i šikaniraju ih.

ACTA je, navode upućeni, u nekim segmentima čak i gora od inicijativa SOPA i PIPA, odloženim najvećim online protestom u istoriji.

Šta je ACTA?

Stručnjaci su više puta upozoravali na veliku tajnost prilikom donošenja ACTA sporazuma – u tom su donošenju učestvovale korporacije i organizacije koje bi od njega imale direktnu korist.

O tom sporazumu se pregovara već više godina. ZDNEt navodi da je njegova konačna verzrija mnogo drugačija od osnovnog predloga, prema kojem bi se korisnicima koji dijele fajlove putem interneta zabranilo njegovo korišćenje kao i da bi upotreba kamera na mobilnim telefonima u bioskopima bila kriminalizovana.

Jučerašnje potpisivanje ovog sporazuma ipak bi u budućnosti da se pokaže kao bezvrijedno - tokom narednih nekoliko mjeseci treba da bude održana rasprave o ACTA i Evropski parlament može da taj predlog odbaci tokom glasanja u junu.

Da je mnogo toga oko ACTA sumnjivo upozorio je i Kader Arif, francuski član u Evropskom parlamentu zadužen za nadzor – on je komentarisao kako je čitav proces koji je doveo do potpisivanja ovog sporazuma smiješan i da u njemu više ne želi da učestvuje.

Prema njegovim navodima, od početka pregovora, proces nije bio transparentan, u njemu nisu učestvovale društvene organizacije i njegovo je potpisivanje stalno odlagano bez ikakvih objašnjenja.

Arif je dodao i da je EP bio suočen sa različitim manevrima kojima se htjelo uticati na ubrzavanje potpisivanja ovog sporazuma kako bi on bio odobren prije nego se "uzbuni javnost", pri čemu bi zastupnici bili "lišeni svog prava na izražavanje i korišćenja alata koji su im dostupni kako bi prenijeli legitimne zahtjeve građana".

Ukratko, neko je u tišini htio da progura ovaj sporazum tako da, dok bi ljudi shvatili o čemu se radi, on bi već bio potpisan.

U ZDNetu kažu da ACTA, makar u svom trenutnom obliku ne mijenja zakone EU, ali Arif upozorava da bi mogao da ima velikog uticaja na ljudska prava i živote građana EU...

Dan prije potpisivanja sporazuma, u više gradova u Poljskoj su izbili neredi, zbog odluke vlade te zemlje da pristupi potpisivanju. Najviše ljudi se okupilo u Krakovu, njih do 15.000. Protestanti su baacli flaše i kamenje na policiju, oštećeno je više automobila, blokiran je saobraćaj, čak je jedan policijac povrijeđen. Policija je tokom protesta uhapsila 28 učesnika.

Nakon potpisivanja porazuma, oborene su i stranice Evropskog parlamenta.

Na svojoj stranici grupa hakera Anonimni pozvala je na aktivnost protiv Evropske komisije i Vijeća EU-a zbog potpisivanja sporazuma o pristupanju ACTA. Anonimni su kazali da im nije cilj Evropski parlament koji još uvijek može da kaže NE ACTA-i.

U toku je potpisivanje peticije protiv ACTA >>>

Galerija

Bonus video: