Tri naučnika iz Amerike, Velike Britanije i Švajcarske dobitnici su ovogodišnje Nobelovu nagradu za hemiju za razvoj revolucionarnog metoda posmatranja molekula, koji prema ocjeni Nobelovog komiteta dozvoljava naučnicima da vizualizuju molekularne procese koje ranije nikada nisu mogli da vide.
Nagrada od devet miliona kruna (1,1 miliona dolara) biće podijeljana između Žaka Dibošea sa univerziteta u Lozani, Joahima Franka profesora njemačkog porijekla sa njujorškog Kolumbija univerziteta, i Ričarda Hendersona iz laboratorije molekularne biologije MRC u Kembridžu, u Velikoj Britaniji.
Švedska kraljevska akademija nauka saopštila je da njihova krioelektronska mikroskopija dozvoljava naučnicima da "zamrznu biomolekule" u sred kretanja. Tehnologija je odlučujuća za osnovno razumijevanje hemije života i za razvoj farmaceutskih proizvoda, navela je Akademija.
"Ove godine se nagrađuje osvježavajuća metoda slikanja molekula života", rekao je Joran Hanšon, generalni sekretar Kraljevske akademije nauka, koja dodjeljuje nagradu.
Zahvaljujući toj metodi naučnici od sada mogu da proizvedu trodimenzionalne strukture molekula, navela je Akademija.
Frank je rekao da je bio potpuno zatečen kad je čuo da je dobio nagradu.
"Mislio sam da su šanse za Nobelovu nagradu minimalne jer se tolko drugih inovacija i otkrića dešavaju skoro svakog dana. Tako da sam ostao bez riječi kad sam čuo", rekao je Frank na konferenciji za novinare organizovanoj preko telefona.
Frank je rekao da je praktična uporeba ove tehnike ogromna. Tehnika dozvoljava naučnicima da ispitaju arhitekturu svega od proteina koji izazivaju optornost na antibiotik, do površine Zika virusa.
Objašnjavajući značaj nagrađene tehnologije, član Nobelovog komiteta za hemiju Hajner Linke rekao je da ta metoda omogućava naučnicima da vide položaj pojedinačnih atoma i kako molekuli uzajamno djeluju jedan na drugog, kakve komplekse grade, kako te kompleksne mašinerije djeluju", rekao je on.
Nekad se smatralo da su elektronski mikroskopi korisni samo za posmatranje nežive materije jer elektronski snop uništava biološki materijal. Međutim kriotehnologija, zamrzavanje materijala na jako niskim temperaturama, štiti posmatrani materijal od oštećenja.
Frank je razvio matematičke modele da se izoštre mutne slike elektronskog mikroskopa, a Henderson je 1990. uspio da generiše 3D sliku proteina. Dibošeov doprinos je bio da zamrzne vodu u uzorku koji se razmatra tako brzo da postane staklasta a ne zaleđena.
Do sada su ove godine dodijeljene nagrade za medicinu, i fiziku, sjutra će biti dodijeljena Nobelova nagrada za književnost, a u petak za mir.
Bonus video:
