Temperature koje su se u proteklom periodu spuštale i do -25 stepeni u noćnim satima bile su pravi izazov za vozače. Na takvoj hladnoći često ni sipanje soli po kolovozu ne donosi efekat, pa je u takvim uslovima najbolje izbjegavati duža putovanja. I u narednom periodu temperature će da budu dosta niske, ali zona nekoliko stepeni ispod nule ne bi trebalo da predstavlja problem ako je put propisno očišćen i posut solju i rizlom. Međutim, za takve uslove potrebna je i pažnja i iskustvo vozača.
Prvi uslov za bezbjednost u ovako hladnim danima je upotreba zimske opreme. Naravno, pod zimskom opremom ne podrazumijevamo ljetnje gume sa pripravnim lancima, što je dozvoljeno po zakonu. Da bi mogli bezbjedno da vozite po snijegom i ledom prekrivenom kolovozu, obaveza su četiri zimska pneumatika. Svaka druga kombinacija je kompromis.
A sada da pređemo na vožnju. Glavni uzrok teškoća koje se završavaju gubitkom kontrole i isklizavanjem sa puta je prebrz ulazak u krivinu. Kočenje pred samu krivinu daje dobar efekat po suvom kolovozu, ali po snijegu i ledu je često u tom trenutku već kasno za usporavanje vozila.
Umjesto toga, morate da kočite dosta ranije, da biste obezbijedili prolazak kroz krivinu vrlo malom brzinom. Rano kočenje je dobra praksa bez obzira da li ulazite u krivinu ili planirate zaustavljanje na pravcu. Tako ćete imati više vremena da reagujete, što moze da znači razliku između bezbjednog zaustavljanja i sudara.
Drugo važno pravilo u vožnji po snijegu i ledu je: držite dosta veće odstojanje od vozila ispred nego po suvom kolovozu. U ovakvim uslovima treba da se držite toliko daleko da se i vama čini da pretjerujete. To odstojanje bi trebalo da bude najmanje šest sekundi, što znači da treba da prodje šest sekundi od momenta kad vozilo ispred vas prođe pored bandere ili znaka pored puta, dok vi ne dođete to njega.
Kada počnemo da klizamo po kolovozu, naš najveći neprijatelj nije led već - naš mozak. On će vas navoditi na paniku i fiksirati vas pogled na vozilo ispred vas koje ćete po svaku cijenu instinktivno da pratite. Upravo je borba protiv tog instinkta recept za prevazilaženje ove situacije.
U slučaju da vam zanosi zadnji dio vozila, a imate prednji pogon, volan okrenite u smjer u koji klizate, a ta korekcija se često naziva kontriranje. Istovremeno, zaboravite kočnicu i blago dodajte gas. Time ćete težište da prebacite sa prednjih na zadnje točkove, dajući im dodatno prijanjanje. Ako vozite auto sa zadnjim pogonom, sa dodavanjem gasa morate da budete vrlo oprezni jer bi dodatna sila na zadnjim točkovima mogla da vas potpuno okrene.
Sa druge strane, može da dođe i do situacije da proklizava prednji dio vozila, sto se manifestuje tako što ne možete da "uhvatite" krivinu. I tada je vrlo važno da ne reagujete instiktivno okretanjem volana suviše u stranu u kojoj je željena putanja kretanja vozila ili kočenjem.
To takozvano podupravljanje je obično posljedica prebrzog ulaska u krivinu. Da biste uhvatili krivinu, točkovi moraju da imaju prijanjanje. Kada dodatno okrećete volan, tražite dodatno prijanjanje, koje ne postoji. Ista situacija je i kad kočite. U takvoj situaciji treba pažljivo da okrećete volan tražeći poziciju u kojoj ćete vratiti malo trakcije kod prednjih točkova. Kada to uradite, pažljivo i precizno zakrećite volan u željenu stranu. Ove tehnike su dosta komplikovane, pa ako imate prilike isprobajte ih malo u bezbjednim uslovima.
Koliko god da ste spremni na zimsku vožnju, u ekstremnim uslovima incidenti se dešavaju. Bilo da se zaglavite ili da na putu dođe do zastoja, treba da budete pripravni. Napunite rezervoar prije nego što krenete na put, a u gepeku ponesite ašovčić, strugalice ili sprej za odleđivanje, hranu i vodu, dodatnu toplu odjeću i ćebad.
Galerija
Bonus video:
