U Crnoj Gori dvije trećine sudija smatra da je stanje u sudstvu uglavnom dobro, pokazalo je Istraživanje Građanske alijanske (GA) o povjerenju u pravosuđu.
Istraživanje je pokazalo i da 96,6 odsto tužilaca smatra da je stanje u tužilaštvu uglavnom dobro.
To je šesto istraživanje o povjerenju u pravosuđu koje GA realizuje u saradnji sa udruženjemi sudija i državnih tužilaca kao jednu od kontinuiranih aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23 - Pravosuđe i temeljna prava.
Iz GA saopšteno je da je Istraživanje pokazalo da je 37,6 odsto sudija nezadovoljno postojećom infrastrukturom i objektom u kojem se nalazi sud. Sudije, njih 64,1 odsto, zadovoljno je funkcionisanjem Pravosudnog Informacionog Sistema (PRIS).
Na pitanje kako ocjenjuju ulogu drugih organa u sprovođenju pravde i efikasnosti postupka, najveći procenat sudija 71,4 odsto odgovorio je da doprinose, ali da bi njihovo učešće moralo biti znatno efikasnije.
Prema mišljenju sudija, na usporavanje postupka i efikasnosti rada sudova najviše utiču drugi organi državne uprave i lokalne samouprave, policija i tužilaštvo.
Sudije smatraju da postoji prostor i za unapređenje administrativne i stručne podrške radi povećanja kvaliteta i ažurnosti postupka.
Istraživanje je pokazalo da su sudije i dalje nezadovoljne postojećim kapacitetima sudskih vještaka koji utiču na očekivanja stranaka i suda i na kvalitet presuda.
"Da postoji deficit vještaka u pojedinim oblastima i da to negativno utiče na kvalitet i efikasnost postupka smatra 46,1 odsto anketiranih sudija, dok 15,9 odsto smatra da uloga vještaka znatno usporava postupak pred sudovima", navodi se u Istraživanju.
Sudije u 50 odsto slučajeva smatraju da javnost uglavnom ima povjerenja, odnosno da ima povjerenja u velikoj mjeri u rad sudova.
"Kao glavne razloge nepovjerenja javnosti u rad sudstva, sudije vide nedovoljnu informisanost građana, dužinu trajanja postupka i izvještavanje medija i njihov uticaj na percepciju stanja u sudstvu", navodi se u Istraživanju.
Istraživanje je pokazalo da je bitan faktor nepovjerenja javnosti, prema mišljenju sudija, i subjektivan odnos građana prema sudskim postupcima, kao i njihova lična očekivanja od suđenja.
Prema mišljenju sudija, građani najviše prigovaraju dužini postupka 21 odsto.
Na pitanje o izvještavanju medija o radu njihovog suda, 42,9 odsto sudija smatra da je izvještavanje medija zadovoljavajuće ili uglavnom zadovoljavajuće, sa povremenim neobjektivnim izvještajima.
"Da je nezadovoljavajuće ili uglavnom nezadovoljavajuće smatra 26,2 odsto. Kumulativno, 64,5 odsto sudija smatra da je postojeća administrativna i stručna podrška nedovoljna", pokazalo je Istraživanje.
Navodi se da visok procenat anketiranih tužilaca 96,6 odsto, smatra da je stanje u tužilaštvu uglavnom dobro, odnosno veoma dobro.
Sa druge strane, većina tužilaca 61 odsto zadovoljno je infrastrukturom i objektom u kojem se nalazi tužilaštvo.
Istraživanje je pokazalo i da je 67,8 odsto anketiranih tužilaca kazalo da je zadovoljno sredstvima komunikacije.
Da su ona dovoljna za osnovne potrebe postupaka koje vode smatra 20,3 odsto tužilaca, dok je sredstvima komunikacije nezadovoljno 8,5 odsto tužilaca .
Većina tužilaca 62,8 odsto smatra da javnost uglavnom ima povjerenja, odnosno da „ima povjerenja u velikoj mjeri u rad tužilaštva.
"Kao ključne razloge za nedostatak povjerenja javnosti, tužioci navode neinformisanost građana, neuspjeh u postupku i dezinformisanost o radu tužilaštva", kaže se u Istraživanju.
Sa druge strane, većina tužilaca 56,8 odsto reklo je da je samo sporadično upoznato sa opštim stavovima stranaka o radu tuzilaštava, odnosno od slučaja do slučaja.
Tužioci, njih 83,1 odsto odgovorilo je da se tužilaštvo kao institucija uglavnom poštuje.
Navodi se da bi u odnosu na efikasnost funkcionalnog dijela suđenja, po ocjeni tužilaca Poštanska i dostavna služba i Centri za socijalni rad morali bitno da promijene i poboljšaju svoj rad.
"Kada je u pitanju generalni stav građana prema sudstvu, odgovori su podjeljeni. Procenat građana koji ima manje ili više negativan stav o sudstvu 43,6 odsto, dok uglavnom pozitivan ili veoma pozitivan stav ima 38,5 odsto", pokazalo je Istraživanje.
Navodi se da stav o sudstvu građani u velikoj mjeri 45,5 odsto baziraju na osnovu iskustava onih kojima vjeruju dok 39,3 odsto na osnovu onoga što su čuli na televiziji i radiju ili onome što su pročitali u novinama, odnosno na tome šta se generalno priča o sudstvu.
U odnosu na prošlu godinu, neznatno je porastao procenat onih koji smatraju da sudije uvijek ili uglavnom sude po zakonu sa 37,3 odsto na 42,3 odsto.
Ističe se da je i dalje prilično visok broj 37,9 odsto, anketiranih građana koji smatraju da sudije ne sude po zakonu, već po drugim kriterijumima 50 odsto.
Navodi se da je stav građana podijeljen i kada je u pitanju efikasnost rada sudstva.
Da je rad sudstva uglavnom neefikasan, odnosno veoma neefikasan smatra 52 odsto građana, dok da je uglavnom efikasan ili veoma efikasan smatra 45 odsto.
"Upoređujući rezultate istraživanja iz predhodnih godina, primjetno je da se procenat građana koji smatraju da je sudstvo uglavnom neefikasno povećava sa 34,9 odsto u 2013. godini na 42,2 odsto u 2015 do 44,4 odsto u prošloj godini", ističe se u Istraživanju.
Za Etički kodeks sudija i tužilaca čulo je 43,8 odsto građana, a 35,10 odsto da nije.
Istraživanje je pokazalo da i dalje većina građani 42 odsto nije upoznata sa radom Komisije za Etički kodeks sudija i tužilaca, 24 odsto ispitanika je odgovorilo da ne zna ni da ona postoji.
Ističe se da u odnosu na procenat građani koji su izjavili da su oni ili članovi njihove bliže porodice imali iskustva sa sudom, većina nije bila zadovoljna efikasnošću rada suda 43 odsto.
Navodi se da je ipak, najveći broj izjavio da je uglavnom imao uvid u procedure i način na koje je sud rješavao njihov slučaj 49 odsto, odnosno je da imao uvid u potpunosti 13,39 odsto.
"Po mišljenju ispitanika, tri su ključna razloga: to je politika/politički pritisci na sudije, korišćenje veza i poznanstava kao načina pritiska na sudije i korupcija, nepotizam ili neki drugi vid lične koristi za sudiju - analitički posmatrano, građani se žale na „ljudski faktor“, pokazalo je IStraživanje.
Navodi se da je kumulativno posmatrano, procenat onih koji smatraju da politička nepodobnost ima ili donekle ima uticaja na rad sudstva i dalje visok 51,1 odsto. Isto važi i za sporost 50 odsto.
Istraživanje je pokazalo da je generalno, stav građana prema radu tužilaštva podijeljen.
Navodi se da uglavnom negativan, odnosno veoma negativan stav ima 41,3 odsto, dok uglavnom pozitivan ili veoma pozitivan stav ima 39,6 odsto.
Istraživanje je pokazalo da stav o tužilaštvu građani u velikoj mjeri baziraju na onome što ljudi govore o tužilaštvu 35,1 odsto kao i na osnovu iskustava onih kojima vjerujete 34,8 odsto.
Većina građana smatra da je rad tužilaštva veoma ili uglavnom efikasan 49,5 odsto.
"Ključne stvari koje utiču na rad tužilaca, prema mišljenju građana, su sporost 20,5 odsto i nestručnost 17,4 odsto", navodi se u Istraživanju.
Na osnovu rezultata Istraživanje preporučuje se da da se insistira sa realizacijom unapređenja infrastrukture prije svega izgradnjom Palate pravde.
"Čime bi se u znatnoj mjeri unaprijedili uslovi za rad a povezane su sa realizacijom aktivnosti koje se odnose na unapređenje infrastrukture i uslova za rad u objektima u kojima se nalaze sudovi i tužilaštva, a imajući u vidu izraženo nezadovoljstvo sudija i tužilaca navedenim uslovima, koje se mjeri od 2013. godine", navodi se u dokumentu.
Preporčuje se da se unaprijedi Pravosudni Informacioni sistem obezbjeđivanjem stabilne internet konekcije bržeg protoka i navodi da je to problem naročito na sjeveru Crne Gore.
"Kako se zbog lošije internet konekcije podaci koji se unose pravovremeno kroz sistem ne osvježavaju dolazi do razlike u podacima što je nedopustivo", preporučeno je u Istraživanju.
Navodi se da je potrebno da čelni ljudi u pravosuđu iniciraju i unaprijede komunikaciju sa institucijama sistema radi unapređenja funkcionalnog dijela suđenja.
"Prije svega misleći na poštansku i dostavna službu, Centre za socijalni rad, Upravu za nekretnine, Upravu policije koji po mišljenju sudija i tužilaca moraju da unaprijede svoju ažurnost i efikasnost postupanja u odnosu na rad pravosudnih institucija i na taj način doprinesu bržem i efikasnijem rješavanju sudskih predmeta", navodi se u Istraživanju.
Bonus video:
