Nacrt prostornog plana posebne namjene za obalno područje zanemaruje brojne probleme primorskih opština i kao takav ne može predstavljati dokument na osnovu kojeg će se dalje razvijati crnogorska obala, ocijenjeno je iz Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS).
Direktor Istraživačkog centra MANS-a, Dejan Milovac, smatra da Nacrt plana, koji je predložilo Ministarstvo održivog razvoja i turizma, ne predstavlja ni sanacioni dokument, jer se problemi poput nelegalne gradnje i katastrofalnog stanja u kojem se nalazi lokalna i međuopštinska infrastruktura i dalje „guraju pod tepih“.
"Na taj način se značajno limitira potencijal dokumenta, koji bi idealno trebalo da pruži odgovore na brojna pitanja sa kojima se nose opštine kada je u pitanju raspolaganje prostorom. Taj dokument bi trebalo da posluži za uspostavljanje balansa između potrebe za daljom eksploatacijom prostora i održivim korišćenjem raspoloživih resursa“, naveo je Milovac u saopštenju.
On je upozorio da je problem nelegalne gradnje već više od decenije jedan od gorućih, sa kojim se susrijeću prostorni planeri u Crnoj Gori, naročito kada je u pitanju planiranje prostora na primorju.
"Problem nelegalne gradnje se Nacrtom ne adresira na adekvatan način, niti ozbiljnije prepoznaje kao ograničavajući faktor za održivo planiranje prostora. Veoma mali broj opština, naročito onih na primorju, ima preciznu evidenciju nelegalno podignutih, odnosno objekata čiji trenutni status nije u skladu sa zakonom i propisima“, rekao je Milovac.
On smatra da je od nesporne važnosti da se problem nelegalne gradnje adekvatno analizira, kako bi se realno sagledala ograničenja u planiranju prostora.
"Potrebno je na nivou svake od opština uraditi detaljnu analizu problema i propisati set mjera kojima bi se minimizirao uticaj nelegalne gradnje na mogućnosti za dalju valorizaciju prostora i održivo planiranje na nivou kompletnog primorja“, saopštio je Milovac.
On je dodao da, s obzirom na to da je na opštinskom nivou u planskim dokumentima i do sada postojala tendecija da se problem nelegalne gradnje rješava pukim uklapanjem u planove, postoji realna bojazan da je takvim pristupom značajno ograničen uticaj Nacrta.
"Nažalost, ni u ovom dokumentu nije jasna tendencija da se napravi otklon od takve prakse, već se i dalje može vidjeti tendecija takozvanog uklapanja objekata u prostor, pri čemu se veće prostorne cjeline prilagođavaju objektima, umjesto da prostor diktira namjenu“, kazao je Milovac.
On smatra da nije potrebno posebno objašnjavati koliko je lokalna infrastruktura, naročito putna, elektro i komunalna, važna za postavljanje zdravih osnova za svako dalje planiranje prostora u priobalju.
"Većina primorskih opština nema ažurirane katastre lokalne infrastrukture što kreira značajne probleme i kada je u pitanju izrada lokalne planske dokumentacije“, rekao je Milovac.
On je dodao da nepostojanje preciznih podataka o infrastrukturi čini postupak međuopštinskog planiranja skoro nemogućim, dok stanje infrastrukture na terenu značajno limitira potencijal prostora za dalju valorizaciju i njegovo održivo planiranje.
"Kao što je bilo i za pretpostaviti, namjena prostora je dominantno u funkciji turističke valorizacije, makar po definiciji pojmova koji se u dokumentu koriste za opisivanje turističkih kapaciteta. Međutim, iskustva iz analiziranja lokalnih planskih dokumenata govore da se iza takozvanih turističkih kapaciteta nerijetko kriju stanovi za tržište, naročito kada govorimo o kondo i apart hotelima“, upozorio je Milovac.
On je naveo da domaća verzija takve vrste smještaja podrazumijeva praktično stan koji je prodat konačnom vlasniku sa veoma malo ili nimalo zajedničkih sadržaja koji bi kompletan 'turistički kompleks' činili zaista i turističkim kapacitetom.
"Na taj način se ne samo izbjegava plaćanje naknada za uređenje zemljišta, već se i bespovratno devastira prostor novim stambenim objektima“, rekao je Milovac.
On je saopštio da čak i optimistični scenariji obrađivača plana predviđaju značajno povećanje stambenih kapaciteta na primorju, što je neprihvatljivo imajući u vidu trenutne kapacitete i ukupan broj stanova koji je sagrađen u proteklom periodu.
"Na taj broj stanova se u narednom periodu planiraju novi, bez ozbiljnije analize na koji način će takav skok uticati na lokalnu infrastrukturu, uključujući saobraćaj, saobraćaj u mirovanju, elektro i kanalizacionu mrežu i vodovod. Poseban problem predstavljaju kapaciteti uslužnih sadržaja na primorju, prije svega plaža koji su i sa postojećim brojem stanova i više nego opterećeni“, upozorio je Milovac.
On smatra da umjesto novog građevinskog talasa crnogorskom primorju treba ozbiljnija strategija revitalizacije, odnosno rekultivacije postojećeg građevinskog fonda, kako bi u optimalnoj mjeri bio sačuvan prostor kao veoma ugrožen resurs.
"Predloženi Nacrt treba povući iz dalje procedure i vratiti ga na doradu kako bi odgovorio na više nego ozbiljne izazove pred kojima se nalazi planiranje obalnog područja“, rekao je Milovac.
Bonus video:
