Usaglašavanje sa standardima EU u oblasti životne sredine koštaće državu i građane 1,429 milijardi eura, najviše u oblasti voda, upravljanja otpadom i vazduha. U tim oblastima je i najgora situacija, a najveći problem Crne Gore je nedostatak kadrova.
To se može zaključiti na osnovu prvog nacrta Nacionalne strategije aproksimacije (usklađivanja) za životnu sredinu, sa akcionim planom za period 2016-2020. godina
Najviše troškova biće u sektoru voda - oko 840 miliona eura, odnosno 59 odsto ukupnih troškova. Drugo po značaju je upravljanje čvrstim otpadom sa 368 miliona eura, a na trećem mjestu su emisije u vazduh sa skoro 130 miliona eura.
Procjenjuje se da će trošak usklađivanja za vodu za piće iznositi 140,1 milion eura, za komunalne otpadne vode 553,9, zaštitu od poplava 128,7, upravljanje čvrstim otpadom 354,8 miliona, kvalitet vazduha 111,7 miliona eura, klimatske promjene 37.5 miliona eura, zaštitu prirode 28,9, u sektoru hemikalija i genetski modifikovanih organizama 7,5, dok će ukupno procijenjeni troškovi administracije iznositi 61,82 miliona eura.
Da su kadrovi najveći problem, govori podatak da u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, usklađivanje propisa EU o kvalitetu vazduha i kompletnu problematiku pokriva samo jedna osoba, da ne postoji nadležna institucija sa kapacitetima za izradu projekcija emisija u vazduh, dok su kapaciteti za vršenje inspekcijskog nadzora vrlo skromni i ne omogućavaju efikasnu inspekcijsku kontrolu. Što se tiče problematike promjene klime transpozicija je, kako se navodi, u početnoj fazi.
“Politika u oblasti promjene klime za sada nije integrisana u sve odgovarajuće politike i strategije, nedostaje funkcionalna međusektorska saradnja, glavne nadležne institucije na državnom nivou nemaju dovoljno administrativnih kapaciteta, novoformirani Direktorat za klimatske promjene u MORT-u ne raspolaže dovoljnim brojem kadrova, administrativni kapaciteti u Agencji za zaštitu životne sredine su trenutno nedovoljni za stručno izvršavanje poslova utvrđenih propisima usklađenim sa EU...”
Primjena propisa koji se tiču upravljanja vodama takođe u početnoj fazi, a poseban problem, nejasna podjela nadležnosti. Ne postoji adekvatna državna mreža mjernih stanica za praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda
“Nemoguće je obavljati kvalitetan inspekcijski nadzor na teritoriji države sa ukupno dva zaposlena inspektora za vode”, navodi se u dokumentu.
U oblasti otpada još nijesu primijenjeni ni osnovni principi na kojima se zasniva upravljanje otpadom u EU, naročito kad je riječ o hijerarhiji, kojom se obezbjeđuje poštovanje redosljeda prioriteta u upravljanju otpadom (sprečavanje nastanka otpada, priprema za ponovnu upotrebu, recikliranje i drugi načini prerade (upotreba energije) i odstranjivanje otpada. Ni propisi iz oblasti zaštite prirode nisu usklađeni sa propisima EU.
“Stanje transpozicije propisa EU u pravni sistem CG ukazuje na to da, osim deklarisanja političke volje da se postignu ciljevi na polju zaštite prirode, nije mnogo ostvareno u pogledu donošenja i primjene nacionalnih propisa u skladu s zahtjevima pravne tekovine EU”.
Navodi se da unutrašnja organizacija Agencije i raspoloživi administrativni kapaciteti nijesu dovoljni za uspostavljanje i upravljanje mrežom zaštićenih područja Natura 2000, da se na bazi analize profesionalnog profila zaposlenih može zaključiti da kadrovi u Agenciji nijesu dovoljno osposobljeni (nemaju dovoljno specifičnih znanja) za odgovarajuću primjenu propisa, kao i da vrlo skromni administrativni kapaciteti inspekcijskih organa, koji su daleko od stvarnih potreba i nedostatka specifičnih stručnih znanja, onemogućavaju efikasno sprovođenje inspekcijskog nadzora u zaštite prirode. U oblasti životne sredine, najveći i najskuplji jazovi postoje u oblasti prečiščavanja komunalnih otpadnih voda, sa izgradnjom i upravljanjem kanalizacionim sistemima i uređaja za tretman otpadnih voda, upravljanja otpada, sanacijom i zatvaranjem postojećih deponija i što je najvažnije, sa razvojem savremenog sistema za prikupljanje i transport, obradu, reciklažu, energetsko iskorištavanje i odlaganje ostatka otpada i oblasti zaštite kvaliteta vazduha i promjene klime zbog potrebnih visokih investicionih ulaganja u industrijskom, energetskom, saobraćajnom i komunalnom sektoru, kako bi se smanjile emisije zagađujućih materija u vazduh i gasova staklene bašte.
Troškove će kroz uvećanje tarifa najviše platiti građani
Sve u svemu, sadašnje stanje infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine, u poređenju sa onim što je potrebno da bi se postigla potpuna usklađenost sa EU direktivama za implementaciju gdje su potrebna velika investiciona ulaganja, nagovještava dug prelazni period i proporcionalnu obavezu vrlo visokih investicionih ulaganja.
“Mora se konstatovati da troškove koji nastaju iz procesa usklađivanja snose prvenstveno građani kroz povećanja tarifa kojima se pokrivaju operativni troškovi i troškovi upravljanja potrebnih novih investicija. Puna usaglašenost sa svim aspektima pravne tekovine EU u oblasti životne sredine ne može da se očekuje sve dok se ne realizuju sve investicije neophodne da bi se transponovale direktive za koje su potrebna velika ulaganja. Za to je, prema iskustvima zemalja u tranziciji, potreban period od 20 do 30 godina”, kaže se u dokumentu.
Velike razlike u poređenju Evropske unije i Crne Gore
Dokument se bavi i poređenjem prosječnih parametara EU i Crne Gore. Tako, izdaci za životnu sredinu iznose 0,2, a u EU 1,76 odsto, snabdijevanje vodom za piće u EU iznose 93, a u Crnoj gori 60 odsto. Dok je snabdijevanje prečišćenom vodom za piće u EU stopostotno, u Crnoj Gori ono je 45 procenata. U Crnoj Gori je prikupljeno 28 odsto urbanih otpadnih voda, a u EU 93, a prečišćeno 15 odsto, dok je u EU taj procenat 93 odsto. Prikupljeno je 76 odsto komunalnog otpada, za razliku od EU gdje je taj procenat 99 odsto. U Crnoj Gori se prerađuje 40 odsto, a reciklira 4,86 otpada, dok je u EU taj procenat 99, odnosno 43,5 odsto. Na drugoj strani, Crna Gora emituje 64,8 kilograma sumpor-dioksida po glavi stanovnika, a EU 11,62. Što se tiče emisija gasova staklene bašte, Crna Gora emituje pet, a EU 9,9 tona po glavi stanovnika.
Prema željenom nivou usaglašenosti, projektovano je da snabdijevanje vodom za piće dostigne 93 odsto, prečišćenom vodom za piće 100 odsto, da se prikupi 90 odsto urbanih otpadnih voda, a prečisti 99 odsto. Projektovano je da se prikupi i preradi 99 odsto otpada, a reciklira 12, da emisije sumpor-dioksida budu 64,8 kilograma po glavi stanovnika, a ugljen-dikoksida pet tona.
Bonus video:
