Prosječna plata novinara u Crnoj Gori je oko 470 eura, a svakom petom u prethodnih godinu plata je smanjena, pokazala je analiza Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
U analizi Socijalni položaj novinarske profesije u Crnoj Gori,koju je danas predstavio CEDEM, navodi se da u 57 crnogorskih medija radi ukupno 809 novinara.
U istraživanju koje je sprovedeno od septembra do novembra učestvovalo je 35,7 odsto novinara koji rade na televiziji, 29,3 odsto onih koji rade u dnevnoj štampi, 5,3 odsto novinara u internet medijima, 2,7 odsto onih koji rade u nedeljnoj štampi, i dva odsto zaposlenih u informativnim agencijama.
Analitičar CEDEM-a Miloš Bešić kazao je da je prosječna zarada novinara u Crnoj Gori 470 eura, što je manje od državnog prosjeka koji iznosi 478.
On je pojasnio da u tom pogledu ne postoje značajna odstupanja u odnosu na kategoriju medija, jer je u državnim medijima prosječna zarada novinara 442 eura, u privatnim 450, štampanim medijima 489 i elektronskim medijima 456.
Bešić je naveo da od svih novinara, njih 78 odsto prima fiksnu zaradu.
Oko 15 odsto ima problema sa redovnim primanjima
Na osnovu rezultata istraživanja, preko četvrtine novinara je kazalo da njihove kolege nemaju istu platu kao i oni, a pritom rade iste poslove.
Skoro 55 odsto ispitanih novinara je kazalo da platu prima redovno, uz gotovo 29 odsto onih koji su izjavili da je to uglavnom redovno.
„Dakle, nešto preko 15 odsto novinara u Crnoj Gori ima ozbiljnih problema sa redovnim primanjima. Redovnost isplate je nešto bolja u elektronskim u odnosu na štampane, i u privatnim u odnosu na državne medije“, naveo je Bešić.
On je ukazao da su u medijima u Crnoj Gori novinari u većoj mjeri ženskog pola, 61,3 odsto, nego muškog 38,7 odsto.
„Novinari u Crnoj Gori su solidno obrazovani u prosjeku. Tačnije, 78 odsto uzorkovanih novinara je završilo fakultet. U odnosu na tip vlasništva, obrazovna struktura u državnim/javnim medijima je nešto povoljnija u odnosu na privatne medije“, rekao je Bešić.
11 odsto rade honorarno ili im je nedefinisan status
Od ukupnog broja anketiranih preko tri četvrtine imaju stalni radni odnos, preko 13 odsto su zaposlni na određeno, dok je ostatak (nešto preko 11 odsto) zaposlen honorarno ili ima nedefinisan status.
„Kada se uporede mediji po tipu vlasništva, utvrdili smo da je značajno veći broj onih sa stalnim radnim odnosom u državnim/javnim medijima (85,7 odsto prema 66,3). Takođe, veći je broj novinara sa stalnim radnim odnosom u elektronskim u odnosu na štampane. U medijima u kojima rade, novinari su zaposleni u prosjeku nešto preko osam godina”, dodao je Bešić.
Analiza je pokazala da u preko 70 odsto slučajeva ne postoji finansijsko dugovanje prema novinarima.
„Najčešće dugovanje prema novinarima iznosi od dva do četiri mjeseca. Dugovanja prema novinarima su značajno izraženija u državnim medijima nego u privatnim, dok je između elektronskih i štampanih redovnost isplate ujednačena“, istakao je Bešić.
Svakom petom novinaru u prethodnih godinu dana smanjena plata
Analiza CEDEM-a pokazala je da je svakom petom novinaru u Crnoj Gori plata smanjena u prethodnih godinu dana.
Kako se navodi, smanjivanje plate je značajno izraženije u štampanim u odnosu na elektronske medije (35,5 odsto u odnosu na 14,1 odsto), i u privatnim u odnosu na državne (30 odsto u odnosu 10 odsto).
Bešić je kazao da je od svih novinara koji su obuhvaćeni uzorkom, 70 odsto osigurano na punu platu. “To znači da 30-tak procenata ili nije osiguran, ili je osiguran na niži iznos od plate koju prima”.
Kako je naglasio Bešić, u ovom pogledu u povoljnijem su položaju novinari koji rade u elektronskim medijima u poređenju sa štampanim, kao i oni koji rade u državnim u odnosu na one koji su zaposleni u privatnim.
Nešto preko 45 odsto novinara ima osmočasnovno radno vrijeme.
„Međutim, oko 30 odsto radi više od osam sati dnevno. U pogledu radnog vremena ne postoje značajne razlike između elektronskih i štampanih, kao i u odnosu između privatnih i državnih medija“, naveo je Bešić.
Svaki drugi novinar ne dobija naknadu za prekovremeni rad
Prema njegovim riječima, u štampanim medijima se u značajno većoj mjeri radi prekovremeno u odnosu na elektronske, a isto važi i za privatne medije u odnosu na državne.
“Gotovo svaki drugi novinar ne dobija naknadu za prekovemeni rad, a samo 18 odsto dobija u potpunosti naknadu za ovaj tip rada. Prekovremeni rad se značajno manje naplaćuje u privatnim medijima u odnosu na državne, a razlika postoji i kada je reč o tipu medija, naime, u elektronskim medijima se u manjoj meri naplaćuje prekovremeni rad u odnosu na štampane medije“, pojasnio je Bešić.
On je dodao da preko 68 odsto novinara ima sedmično dva slobodna dana.
„Međutim, preko 22 odsto ima samo jedan dan sedmično slobodno, uz 3,3 odsto koji nemaju niti jedan slobodan dan. U ovom pogledu situacija je povoljnija u državnim u odnosu na privatne, kao i u štampanim u odnosu na elektronske medije", kazao je Bešić.
On je ukazao da svaki deseti novinar nema redovan godišnji odmor. "Ovaj procenat je viši u privatnim u odnosu na državne, kao i u elektronskim u odnosu na štampane medije“.
Analiza CEDEM-a je pokazala da uglavnom svi novinari koriste godišnji odmor i da je trajanje odmora oko tri sedmice i da u tom pogledu nema razlika kada se uporede mediji po svim katgorijama.
Kada je riječ o državnim praznicima, tek svaki peti novinar je uvijek slobodan, uz njih 26,7 odsto koji su uglavnom slobodni tokom praznika.
„Međutim, sa druge strane, 30 odsto novinara redovno i uvek radi tokom praznika, a dodatno svaki četvrti uglavnom radi tokom praznika. U ovom pogledu, značajno su manje slobodni tokom praznika oni koji rade u elektronskim i privatnim medijima u odnosu na one koji su zaposleni u štampanim i državnim medijima“, objasnio je Bešić.
Rad tokom praznika se u velikoj mjeri ne plaća
Prema njegovim riječima, dodatni rad tokom praznika se u velikoj mjeri ne plaća, tačnije, manje od jedne trećine novinara se redovno i u potpunosti isplaćuje za ovu vrstu rada.
„U ovom pogledu, rad tokom praznika se u većoj mjeri plaća u elektronskim nego u štampanim, te u državnim u odnosu na privatne medije“, istakao je on.
Ubjedljiva većina novinara je čula za Komisiju koja prati istragu napada na novinare i ubjedljiva većina njih podržava rad tog tijela.
Sa druge strane, kada je o Komisiji riječ, postoji određena sumnja u procjeni dometa njenog rada jer više od 22 odsto novinara smatra da će se radom Komisije ostvariti ’veoma mali’ rezultati uz 14,7 odsto onih koji smatraju da neće biti ’nikakvih’ rezultata.
„Gotovo 60 odsto novinara smatra da javni servisi (državni mediji) imaju bolje uslove poslovanja. Sa druge strane jedna četvrtina novinara smatra da privatni mediji imaju bolje uslove poslovanja. Stav da javni servisi imaju bolje uslove poslovanja, iako dominantan, nije jednako distribuiran u odnosu na tip i vlasništvo medija“, naveo je Bešić.
Prema njegovim riječima, samo 17,3 odsto novinara je izjavilo da su članovi novinarskih udruženja, a tek svaki treći novinar član je sindikata.
Bonus video:
