Skupštinski Odbor za ekonomiju, finansije i budžet podržao je danas Predlog zakona o autoputu Bar-Boljare, o kojem će se u parlamentu raspravljati 25. novembra. Za Predlog je bilo sedam članova Odbora iz Demokratske partije socijalista (DPS), Socijaldemokratske partije (SDP) i Kluba poslanika Albanskih partija, dok su uzdržana bila tri člana Odbora iz Demokratskog fronta (DF) i Socijalističke narodne partije (SNP). Ministar saobraćaja i pomorstva, Ivan Brajović kazao je da je Vlada ponudu kineskih kompanija ocijenila kao najbolju. “Ovo nije projekat koji će ići iz ničega u ništa, već će nam omogućiti saobraćajno povezivanje sa Beogradom, Budimpeštom i Bukureštom i on je u evropskim koridorima. Bilo bi mnogo bolje da smo ga realizovali prije deset ili 15 godina, što znači što prije krenemo u njegovu realizaciju mislim da smo uradili bolju stvar", rekao je Brajović na sjednici Odbora. Prioritetna dionica od Smokovca do Mateševa je, kako je dodao, najskuplja i najizazovnija, jer 60 odsto troškova otpada na gradnju mostova, tunela i viadukta. Vlada je u julu prošle godine prihvatila ponudu Kineske kompanije za telekomunikacije i infrastrukturu (CCCC) i njene kćerke firme China Road and Bridge Corporation (CRBC) za izgradnju prve dionice autoputa Bar-Boljare od Smokovca do Mateševa. Te kompanije su ponudile da prioritetnu dionicu autoputa od Smokovca do Mateševa izgrade za 809,58 miliona eura. Krajem oktobra je crnogorska Vlada potpisala sa kineskom Exim bankom ugovor o kreditu od oko 687 miliona eura za gradnju dionice autoputa od Smokovca do Mateševa, koji je u septembru odobren. To je 85 odsto neophodnog iznosa, a preostalih 120 miliona, od ukupno 809,58 miliona eura, obezbijediće država. Poslanik DF-a, Strahinja Bulajić ocijenio je da je možda trebalo sa tim projektom ići 15 godina ranije, pa bi se znalo zašto je država ovoliko dužna. “Ovako je Vlada nagomilala dug za Bog zna šta. Privreda praktično ne postoji. Dijete jutros rođeno dužno je između tri i četiri hiljade eura”, naveo je Bulajić. On je rekao da je za Novu srpsku demokratiju prihvatljiva priča o autoputu, ali je sporan način postupanja Vlade, a više nego sporan je nedostatak glavnog projekta. “Kako se moglo ući u ovu priču bez glavnog projekta. Na osnovu čega pričamo da će autoput koštati ovoliko”, pitao je Bulajić. On je rekao da podržava izgradnju autoputa, ali ne i način na koji Vlada vodi taj projekat i, kako je dodao, ne vjeruje da će se dovesti do kraja. Poslanik SDP-a, Damir Šehović rekao je da je zadovoljan što su uspjeli da dovedu do početka realizaciju najznačajnijeg infrastrukturnog projekta u Crnoj Gori. “Ovo nije priča o tamo nekom zakonu već onom koji je preduslov za gradnju autoputa”, kazao je Šehović. On je rekao da je postojalo nastojanje da se obezbijede najniži troškovi i da se izabere najreferentiniji izvođač. “Kada govorimo o uslovima finansiranja treba da pohvalimo Crnu Goru”, rekao je Šehović. Prema njegovim riječima, država oslobađanjem od plaćanja poreza na dodatu vrijednost (PDV) nije oslobodila partnera nego sebe i podsjetio da su i sve druge ponude koje su dostavljene imale tu stavku oslobanja od poreza. “CCCC je na nekoj listi Svjetske banke (SB), ali to nije jedina kompanija. Vlada Kine nikada do kraja nije rasčistila šta je to sporno bilo. Mislite li da je SB oduševljena što su prve četiri kompanije iz Kine najveće građevinske kompanije”, kazao je Šehović. Predsjednik Odbora i poslanik SNP-a, Aleksandar Damjanović kazao je da postoje drugi infrastrukturni projekti koji bi brže vratili benefite, kao što je rekonstrukcija pruge Bar- Beograd, ulaganje u Termoelektranu Pljevlja, gasovod i Jadransko-jonski autoput. “Niko ne spori da Crna Gora treba da dobije autoput, ali sumnjamo da Vlada može to da izvede a da ne bude opterećena korupcionaškim skandalima”, ocijenio je Damjanović. On je naveo da je prosječna cijena gradnje kilometra prioritetne dionice 19 miliona eura. “Rekonstrukcija pruge Bar-Beograd košta manje od milion eura po kilometru, dok bi ulaganje u drugi blok TE od 300 miliona eura bilo otplaćeno u periodu dok se gradi autoput”, dodao je Damjanović. Brajović je rekao da sada kada se gradi autoput čuje razne primjedbe o kreditima i drugim uslovima, ali ovaj projekat se godinama razmatra. “Crna Gora je najmanja zemlja od 16 koje su mogle konkurisati i zahvatila je deset odsto ovog kredita i najvrijedniji je infrastrukturni projekat”, precizirao je Brajović. On je naveo i da su ugovorom definisali maksimalnu garantovanu cijenu da se može uvećati deset odsto, na osnovu nepredviđenih i naknadnih radova. Poslanik Mladen Bojanić kazao je da nema ništa protiv autoputa, ali da je kao građanin dva puta prevaren od Vlade. “Prvi put kada se prodao Telekom i kada se ostalo bez 110 miliona eura bez autoputa, a prevareni smo i po pitanju otvaranja radova u Gornjim Mrkama. Na kraju se svelo na to da vam treba vjerovati, ali ja bih to da vidim”, rekao je Bojanić. On je ocijenio da je veliki rizik ovog posla, po budžet, ovu i buduće generacije. “Vi ste, kao tim, uspješnim pregovaranjem smanjili cijenu za 100 miliona eura. Šta ste konkretno smanjili ili je tu uključen ovaj dio oslobađanja poreza? Ovaj dio oslobađanja je višak u zakonu jer se radi o izbjegavanju dvostrukog oporezivanja”, pitao je Bojanić. Brajović je rekao da je SDP bio protiv prodaje Telekoma, a da su u posljednjoj fazi pregovora cijenu sveli na 809 miliona eura, a uveli su obavezu evropskih standarda. Direktor Poreske uprave (PU), Milan Lakićević rekao je da su sve ponude bile bez poreza i carina. “Ponuda kineskih kompanija tražila je oslobađanje i drugih komponenti, a uspjeli smo to da svedemo na oslobađanja od PDV-a, poreze i doprinose na lična primanja, porez na dobit, akcize i carniska oslobađanja”, precizirao je Lakićević. On je rekao da se formalno kaže da se oslobađaju Kinez, a u stvari se oslobađa država. “Ako bismo uključili PDV povećali bi cijenu izgradnje puta, što nije opravdano. Ako je ta cijena 809 miliona eura plus 19 odsto, PDV ne plaća kineski izvođač, već na kraju građani Crne Gore i oni koji budu prolazili tim putem”, objasnio je Lakićević. On je dodao da bi kineska kompanija uspostavila fakturu na 809 miliona sa PV-om, odnosno nekih 200 miliona, što je jedna milijarda eura, a da bi država to morala da plati preko upravljača projektom. "Pošto nema taj novac, država bi to morala da pozajmi na međunarodnom finansijskom tržištu. Kinezi bi nakon podnošenja PDV prijave imali zadatak to da vrate državi, odnosno država je to sama sebi platila, zato mislim da je racionalno bilo unijeti jednu ovakvu klauzulu”, smatra Lakićević. Poslanik DPS, Zoran Jelić kazao je da projekat izgradnje autoputa ima velike benefite po bruto domaći proizvod (BDP), zaposlenost, a doprinijeće fiskalnoj konsolidaciji javnih finansija. “Autoput će uticati i na smanjenje saobraćajnih nezgoda. Doći će do značajnih demografskih promjena, bolje valorizacije potencijala, poboljšanja poslovanja Luke Bar i Kontejnerskog terminala i generalnih tereta (KTGT), kao i do direktnog angažovanja domaće radne snage 30 odsto minimum, a mislim da će biti i više”, ocijenio je Jelić. On je pitao da se objasni kakve efekte ima oslobađanje poreza na državu, kao i klauzulu u vezi sa odricanjem od imuniteta. Predstavnik Ministarstva saobraćaja i pomorstva, Jovanka Babić kazala je da se klauzulom ugovora država odrekla imuniteta da može da vodi arbitražni postupak i ponaša se kao svaki drugi subjekt u tom postupku. Odbor je danas podržao i Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju dugova prema finansijskim institucijama.
Bonus video:
