Udruženje proizvođača ribe od potpredsjednika Vlade i ministra poljoprivrede Milutina Simovića traži da se smanji stopa PDV -a na uvoz brodova i čamaca,da im se omogući da dobiju jeftinije (regresirano) gorivo, da svi ribari dobiju od Poreske uprave rješenja o PIB-u i da svi plaćaju porez prema važećim zakonima. Njihov zahtjev je i da se dio marine u Baru i ribarske Luke Lazaret u Bokokotorskom zalivu ustupi na korišćenje ribarima gdje bi mogli da vežu svoje brodove.
Ove ključne probleme ribari su nedavno saopštili Simoviću na sastanku u Kolašinu kako bi crnogorsko ribarstvo “krenulo sa mrtve tačke”. Oni sada očekuju da će višegodišnji apeli da im država pomogne konačno biti uslišeni.
Ribari ističu da mali broj njih ima pravo na regresirano gorivo zato što im se za njega traže visoke bankovne garancije ili zalozi brodova i kuća kod banaka, pa im je predlog da Ministarstvo poljoprivrede garantuje za njih pod posebnim uslovima. Stopa PDV za uvoz brodova i čamaca, repromaterijala, opreme i motora koji se uvoze preko carinske deklaracije treba da se smanji na sedam odsto, jer bez toga nema obnove ribarske flote i opreme.
Potpredsjednik udruženja, poznati barski profesionalni ribar Dragoljub Bajković, kaže “Vijestima” da je na nadevnom sastanku za sat vremena obećano ono što traže šest godina.
“Rekao sam ministru da jedna jahta koja uđe u luku Bar da napuni gorivo bez poreza koliko potroše za godinu dana sve crnogorske ribarice, i da bi državu trebalo da bude sramota da ne pomogne ribare, a da pomaže milijardere”, navodi Bajković.
Zahtjev ribara da se smanji stopa PDV-a na svježu morsku ribu ulovljenu u Crnoj Gori ministar nije podržao jer je to sada nemoguće, ali, ukazuju iz Udruženja, podržao je njihov drugi predlog zasnovan na modelu iz Hrvatske, koji bi se mogao realizovati u narednoj godini.
“Nama je sada PDV 21, a mesarima i pojoprivrednicima sedam posto. Po hrvatskom modelu, na kraju godine bi ribari retroaktivno imali povraćaj od 14 posto na ukupan ostvareni promet preko računa. To je najbolji sistem jer bi svi radili preko računa. Država bi imala evidenciju, olakšao rad inspekcija, ribari bi od države dobili stimulans, a svaki restoran morao bi imati deklaraciju od koga je uzeo ribu i tako bi se razdvojili legalni od nelegalnih ribara. Inače, niko ne vodi računa koliko sportski ribolovci ulove ribe tokom godine”, napominje Bajković.
Iz Udruženja kažu i da je ministar podržao da se dio marine u Baru i dio luke nautičkog turizma i ribarske luke Lazaret “što hitnije” ustupe na korišćenje ribarima prema tehničkim karakteristikama plovila “uz najpovoljnije finansijske uslove za privezište brodova i čamaca profesionalnih ribara”. Kroz program MIDAS 2 Svjetska banka će takođe snažno pomoći obnovu ribarske flote i ribarske lučke infrastrukture u Baru i Boki.
Napominjući da prvo treba riješiti regresiranu cijenu goriva, i pitanja PDV-a i luke da bi se išlo dalje, Bajković ističe da je do sada nerazumijevanje nadležnih bilo velika prepreka profesionalnim ribarima.
“Problem je što ne treba mi da vodimo računa oko svega ovoga, već da lovimo ribu, a ne da trčimo na sastanke i da tražimo regresirano gorivo. U svakoj državi ribarstvo ima maksimalan podsticaj, sem kod nas. Pored toga, mi ne znamo što imamo, ispred nas je more - rudnik koji ne znamo da iskoristimo, to je najveći problem. Naši ribari zaziru od jačih motora, kažu da je veća potrošnja goriva, ali, bez njih se ne može izaći na otvoreno more. Nisu ludi italijanski ribari što prelaze cijeli Jadran i love na našoj morskoj granici. To je krug - jači motor znači izlazak na otvoreno more koji donosi više ribe i tako joj spušta cijenu. To je dobitna kombinacija za sve”, dodaje Bajković, navodeći da i Ulcinju treba ribarska luka, jer tamo ljudi nemaju gdje da vežu brod.
Od marine do pijace cijena ribe skoči tri puta
Sagovornik “Vijesti” posjeduje plivaricu - mrežom opkoljava plavu ribu, i ljeti uglavnom vadi inćune, sardele, skuše, širuna, trupce i gofiće, a njegove kolege kočari svojim mrežama potegačama mahom vade kozice, barbune i luc. Bajković napominje da profesionalni ribari daju jeftino ribu, a da preko nakupaca njoj cijena na pijaci poraste “dva do tri puta”.
“Ako ja prodajem skušu dva i po - tri eura po dolasku u marinu, ona je šest-sedam eura na pijaci. Zato sam pokrenuo inicijativu da se u Baru za profesionalne ribare napravi riblja pijaca, ministarstvo je izašlo u susret, treba da im predamo projekat validan po EU standardima, a opštini dopis za lokaciju”, kazao je Bajković.
On navodi da bi ljeti mogao svake noći da isplovljava u ribolov, ali da je problem plasman ribe, jer nemaju kompletan ciklus zatvoren.
“Kad se to bude završilo, nadam se da će biti nešto od ribarstva u Crnoj Gori. Mi barski profesionalni ribari samo tražimo da nam se omogući da sami prodajemo ribu”, kazao je sagovornik “Vijesti”.
Bonus video:
