Taman je laički dio publike na Danima nauke, u četvrtak ujutru u zgradi Rektorata UCG, čuo dovoljno stručnih termina i analiza da počne da gubi koncentraciju, kad ga je prenula misao prof. dr Miodraga Grbića - u Crnoj Gori se, kaže Grbić, radi na projektu genetskog istraživanja vinove loze čiji se značaj može porediti sa donošenjem štamparije na Obod.
Reporter „Vijesti“ je nakon predavanja pohitao da pita elokventnog predavača sa Western Ontario Univerziteta zašto tako misli, i saznao da su ove sedmice uzeti uzorci od potencijalnih klonova vranca za genomsko sekvenciranje.
„Riječ je o tehničkom pristupu najsavremenijim tehnologijama, a zatim i o prvom genetskom otkrivanju nekog autohtonog resursa Crne Gore, u ovom slučaju vinove loze, sorte vranac. Uskoro bismo mogli znati čitav genotip vranca, sve njegove gene, i samim tim razumjeti zašto je vranac vranac, koji geni mu daju buke, boju, ukus, kako ga treba braniti od štetočina, i mnoge druge važne stvari“, objasnio je Grbić.
To je, kaže on, tehnološki skok koji neće služiti samo za identifikaciju i zaštitu autohtonih sorti, nego i za trening domaćih stručnjaka u oblasti biotehnologije. Način „da uskočimo u voz visoke nauke“ .
Projekat se, kako je rekao, odvija u saradnji naučnika iz Crne Gore, Kanade, Belgije i Španije, a pomažu ga kompanija Plantaže, Ministarstvo nauke i Ministarstvo poljoprivrede. Glavni akter čitave priče je, dodaje Grbić, prof. dr Vesna Maraš, direktorica razvoja “Plantaža”.
Maraš je „Vijestima“ kazala da se intenzivno radi na upoznavanju i poboljšanju naših autohtonih sorti, u prvom redu vranca, kratošije , krstača i žižka.
“Prva faza u realizaciji ovog kapitalnog projekta za vinogradarsko vinarski sektor Crne Gore bila je genetička identifikacija ovih sorti koja je pokazala da između vranca i kratošije postoji bliska genetička veza, kao i da naša kratošija ima isti genetski profil kao Primitivo-Zinfandel. Radi potpunijeg upoznavanja sorti vinove loze koje se vjekovima gaje u Crnoj Gori nastavili smo sa daljim radom na njihovoj identifikaciji. Riječ je o manje poznatim ali specifičnim sortama i biotipovima koji su karakteristični za pojedine afirmisane vinogradarske terene Crne Gore”, ističe Maraš.
Na vrancu radi grupa međunarodnih stručnjaka: Maraš
U okviru starih a cijenjenih sorti, zbog hererogenosti njihovih populacije, “nameće se potreba selekcije”.
“To se radi zbog izdvajanja pojedinih čokota koji su nosioci pozitivnih mutacija nekih privredno značajnih svojstava (kvalitet grožđa i vina, struktura grozda, veličina bobice, udio šećera i kiselina u širi, bolji kvalitet vina, aromatski kompleks). Kako kompanija '13. jul Plantaže' svoju proizvodnju bazira na autohtonim sortama, realizuje se i projekat klonske selekcije autohtonih sorti vinove loze. Nakon sprovedenih vizuelnih pregleda u toku vegetacije izvršeno je izdvajanje pojedinih čokota unutar populacije sorti koji su se isticali svojim osobinama, izvršena njihova sanitarna kontrola, umnožavanje i sadnja. Kao rezultat tih višegodišnjih aktivnosti očekujemo priznavanje klonova naših autohtonih sorti koji će svojim osobinama nadmašiti populaciju sorte”, objašnjava Maraš.
Paralelno sa radom na klonskoj selekciji, naučnici rade na unapređenju kvalitetne kategorije loznog sadnog materijala koji se proizvodi u Plantažama.
“Tu se u prvom redu misli na proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala autohtonih sorti - kalemova. Na osnovu ovih rezultata u 2012. godini podignut je ogledni zasad sorte vranac sa sertifikovanim sadnim materijalom. To je i prvi put da se u Crnoj Gori proizvede ali i podigne vinograd sa sertifikovanim sadnim materijalom sorte vranac”, kaže Maraš.
Rezultati ovih istraživanja će, ističe ona, doprinijeti podizanju novih zasada vinove loze u Crnoj Gori sa kvalitetnijim kalemovima što će omogućiti bolji, stabilniji i kvalitetniji prinos grožđa i vina naših autohtonih sorti.
“ Ove aktivnosti se rade u saradnji sa inostranim parnerima, kako bi i njih upoznali sa resursima našeg vinogradarsko- vinarskog sektora, a uz njihovu pomoć i bolje pozicionirali Crnu Goru na vinskoj karti Evrope“, kazala je Maraš.
Takođe, kako je rekao Grbić, istraživanja će pokazati da li je tačna pretpostavka da je divlja vinova loza u Crnoj Gori doživjela „sekundarnu kultivaciju“, što bi bilo značajno otkriće za nauku, i upućivalo da se divlja loza, koja je otporna na štetočine i sušu, mora konzervirati, jer je ona važan genetski materijal.
„Ovo je, po mom mišljenju, samo vrh ledenog brijega i sigurno imamo u starim vinogradima i neke sorte za koje ne znamo da postoje. Idemo dalje u istraživanje jer je diverzitet u Crnoj Gori ogroman“, kaže Grbić, i ističe da je ovo područje tako bogato biljnim vrstama jer, kao dio Južnog Balkana, u poslednjoj glacijaciji nije bilo pokriveno ledom.
“Ko zna šta je kasoranj?” pitao je u jednom trenutku prof. Grbić prisutne u sali, i dobio odgovor da svega nekoliko slušalaca ima predstavu o kojoj je biljci riječ.
„Kad budu Crnogorci znali šta imaju, ova zemlja će biti raj“, kazao je Grbić.
Ako mu je neka utjeha, nijesu znali ni šta je Đurađ Crnojević 1492. donio na Obod.
Ne treba nam GMO
Prisutne na programu Panelijum održanom u okviru Dana nauke zanimalo je i šta predavači misle o genetski modifikovanim organizmima (GMO) kao potencijalnoj hrani budućnosti.
„Moje mišljenje je da Crnoj Gori GMO ne treba s obzirom na diverzitet koji ima, ali moram istaći da mi danas imamo dramatične promjene na koje biljke nisu navikle i da je nužno raditi na razvoju transgenih organizama. Mi svakoga dana, na primjer, upotrebljavamo predmet koji je nevjerovatno opasan, automobil, ali nisam nikad čuo da je neko poginuo od same tehnologije. Pitanje je šta mi radimo sa tom tehnologijom. Postoje u ovome predrasude, medveđu uslugu nam čini holivudski film, nedostatak obrazovanja i znanja o tome šta su genetska istraživanja”, kaže Grbić, i dodaje da se u Kanadi razvija zaštita bilja koja se bazira, umjesto na pesticidima, na genima biljaka kojima će moći da zaustave razvoj štetočina.
“Ne spadam ni u grupu koja je za ni koja je protiv, nego sam za to da se sve evaluira bez predrasuda, ali smatram da konkretno Crnoj Gori ne treba GMO”, zaključio je Grbić.
Bonus video:
