Crna Gora troši od šest do osam puta više energije nego članice Evrospke unije za proizvodnju jednog eura bruto društvenog proizvoda (BDP), poručeno je sa jučerašnjeg okruglog stola “ Izazovi i mogućnosti za održivo korišćenje energije”.
Povodom 5. marta Međunarodnog dana energetske efikasnosti Sanja Svrkota iz NVO “Grin houm” poručila je da domaći dokumenti strategije ne posvećuju dovoljno pažnje energetskoj efikasnosti, dok nijesu ni dovoljni postavljeni ciljevi do 2018. godine za tu oblast.
“Cilj od devet odsto do 2018. godine što je projekcija naše zemlje ne čini se dovoljnom, dugoročno gledano, s obzriom na veoma visok energetski intenzitet naše ekonomije koji je od šest do osam puta veći od zemalja EU”, kazala je Svrkota i dodala da smanjenje energetskog intenziteta do 45 odsto do 2030. takođe nije dovoljno da se obezbijedi napredne politike evropske zajednice.
I izvještaj nezavisne ekspertkinje Marine Marković koju je uradila za potrebe “Grin houma”, a koji je podržao USAID, pokazao je da sprovođenje Strategije razvoja energetike do 2025. nije postiglo značajne rezultate i pomake. Ipak, Marković smatra da to može biti i srećna okolnost jer je taj stateški dokument sadrži i smjernice koje nijesu u skladu sa održivim razvojem, dok je inovirana strategija do 2030. godine, po njenom mišljenju, još gora.
"U jesen 2012. godine formulisan je cilj od 33 odsto učešća obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji do 2020. godine za Crnu Goru, što je solidno.Švedska ima najveći cilj 49 odsto, Malta najmanje deset odsto, tako da smo mi na sredini tog spektra", dodala je ona.
Marković smatra da podrška države za energetsku efikasnost, u vidu nekog posebnog fonda, i dalje nedostaje. Kako je kazala negativno je i to što se Crna Gora fokusira smao na velike eneretske projekte. Ona je podsjetila i na neuspjeli tender za izgradnju HE na Morači.
"Mislim da je to vrlo indikativna poruka ljudima koji kreiraju energetsku politiku da se zamisle oko ovakvih projekata za koje je postojao veliki otpor i stručne i laičke javnosti. Međutim, nažalost oni i dalje insistiraju na njemu.", dodala je ona.
Kao pozitivne pomake ona vidi koncesije za male hidroelektrane,a Ministarstvo ekonomije do sada je izdalo 16 koncesija za 38 malih HE. Marković isitče i da je evidento da je rađeno nedovoljno na održavanje prenosnih i distributivnih mreža, pa su gubici ne energetskoj mreži i dalje visoki.
Pomoćnica ministra održivog razvoja i turizma Ivana Vojinović istakla je da je EU insistira na primjeni strogih propisa u okviru energetske politike koja je inače kompleksna. Ona je kazala i da će Crna Gora u budućnosti, iako ne doprinosi u mnogome klimatskim promjenama, imati obavezu da reducira gasove sa efektom staklene bašte.
KAP troši 40 odsto cjelokupne energije u državi
Marković je kazala i da Crna Gora ima energetski neefikasnu industiriju, navodeći podatak da samo Kombinat aluminijuma troši 40 odsto cjelokupne električne energije u državi.
"Neke analize pokazuju da KAP troši između jedne četvrtine i jedne trećine više energije po toni proizvedenog aluminijuma nego što troši jedno postrojenje koje normalno radi. Znamo da su dugo vremena imali subvencionisane cijene energije, da su one trebale da prestanu od 2013. godine i dalje se govori o nekim olakšicama, a zna se i za dug KAP-a prema Elektropviredi", kazala je ona.
Bonus video:
