Iako relativno mali broj građana ima lično iskustvo sa korupcijom u vrhu prepoznatih korumpiranih službi su carina, sudstvo, zdravstvo i opštinske uprave, a više ljudi ove nego prošle godine smatra da je korupcija prisutna.
To je pokazalo Istraživanje ”Rizik od pojave korupcije u pravosudnom sistemu i u poslovnom sektoru”, koje je metodolog Miloš Bešić radio za Centar za demokratiju (CEDEM). Kao ključni razlozi su prepoznati neefikasnost policije, nedostatak političke volje i selektivna primjena zakona u oblasti sudstva i javnih nabavki.
Nastavnici skoro da ne uzimaju mito
Najveći broj ispitanika smatra da je potrebno ponuditi novac zdravstvenim radnicima, carinicima i inspektorima inspekcijskih službi da bi završili posao.
"Zatim slijede policajci, sudije i sudijski službenici, poreski službenici i zaposleni u opštinskim službama. U manjoj mjeri se, po mišljenju ispitanika, mora ponuditi odbornicima i poslanicima i najmanje nastavnicima i profesorima”, pokazalo je istraživanje.
Upitan da li to što nema pomaka u odnosu na prošlogodišnje istraživanje o korupciji govori da vlast ne radi dobro i dovoljno na rješavanju tog problema, Bešić je kazao da su identifikovane veoma krupne i važne stvari i da bi ga iznenadilo da se desio neki bitniji pomak. “U tom slučaju moralo je nešto jako krupno da se desi u stvarnosti”, rekao je on.
Prema Bešićevim riječima, istraživanje je pokazalo da u slučaju sudstva problem nije novac “jer se on zapravo rijetko daje, već da su ključni problem intervencije”.
"Pozove sudiju neko telefonom, čak i ne insistira da utiče na presudu, ali u odnosu na status koji ima u mreži, društvu, stvar je takva da to podrazumijeva neku intervenciju. Veliki problem je i autocenzura, kada se sudije vode mehanizmima prema statusu koji ima optuženi. I tu imate banalne stvari, niko ga nije zvao, podmitio, ali on zna da je mnogo važan onaj kome sudi i to je veliki problem", pojasnio je Bešić.
Neki advokati igraju prljavo
Kao problem, naveo je i neujednačenu praksu na koju su ukazali advokati - da se u dva identična slučaja presudi različito:
"Pokazalo se da ima slučajeva nepoštovanja zakona, ali i da advokati mogu praviti problem jer traže novac strankama da potplate sudiju, a to ne urade niti im pada na pamet da pokušaju. A nekad i građani to rade sami jer su čuli da je sve korumpirano, pa u startu pitaju kome treba da daju novac, a korupcija je često i razlog opravdavanja gubitka spora".
On je istakao da i dalje ostaje problem samocenzure, kao i da ne postoje efikasne sankcije protiv pojedinaca koji zaslužuju da budu kažnjeni za svoju neefikasnost i manjak profesionalnog kredibiliteta.
"Manjak argumenata za odluke koje donose ostaje jedan od problema u radu sudija", navodi se u Analitičkom dijelu izvještaja.
Prilikom intervjua sa advokatima i sudijama tokom istraživanja, kao generalne probleme u sudstvu advokati su naveli nekompetentnost sudija, stranaka pa i advokata, politički uticaj na sudije kao glavni ”kamen spoticanja”, ali ravnodušnost sudija, selektivno odlučivanje, loše uslove za rad i lošu komunikaciju sa drugim državnim organima.
U izvještaju piše da su neki od advokata iznijeli veoma oštre osude na rad viših sudskih instanci, kada je u pitanju problem sa političkim uticajem.
"Dominantno mišljenje je da je situacija u osnovnim sudovima relativno dobra i da je rad sudija prilično kvalitetan, ali da problemi nastaju na višim instancama, prevashodno na Višem i Apelcionom sudu. Kao argumente jedan od ispitanika navodi različite odluke u sporovima Opštine pred Osnovnim i Višim sudom u Podgorici.
Napreduju sudije od povjerenja
“Ovaj ispitanik navodi da sumnja u vrlo konkretne slučajeve uticaja na sudije viših instanci. Jedan od argumenata je da su 'sve privatizacije obavljene u Privrednom sudu i nijesu mogle da se obave bez sudija od povjerenja, da su te sudije napredovale i sada su u Apelacionom sudu. I sada se bukvalno ti ljudi štite međusobno”, ističe se u dokumentu.
Prema istraživanju CEDEM-a, zloupotrebljava se participacija u političkom životu kroz advokatsku profesiju i dolazi se do nekonkurentnog tržišta u advokaturi“.
"Upravo su ti ljudi velike tačke spoticanja za crnogorsko pravosuđe. Moraju se otkriti. Mora se transparentno utvrditi ko je dobio stanove od gradonačelnika Podgorice", stoji u izjavi anonimnog ispitanika iz reda advokata.
Sudije se žale na to da imaju previše predmeta na kojima rade, te da zbog toga ne mogu da postignu kvalitet. Sudije su žalile i da mediji prave atmosferu pritiska prilikom donošenja presuda, a ne zaostaju ni advokati ni nevladine organizacije.
Svi se tenderi za nekog namještaju?
Prema mišljenju ispitanika, ne postoji korektan i pošten tender u Crnoj Gori, svi su oni namješteni za „nekog“. Bez obzira na to da li je procedura za tender zaista komplikovana, ispitanici naglašavaju da su kompleksnost tenderske procedure i količina papirologije neophodne za učešće na tenderu enormni.
Mehanizmi za podnošenje žalbi na odluke tenderskih komisija su i dalje neefikasni.
“Ponovo, nalazimo da sudije nijesu svjesne posljedica svojih odluka po poslovni sektor. Isto tako, nalazimo, kao i prošle godine, da sami preduzetnici promovišu korupciju i koruptivno ponašanje. Oni samo traže najlakši put da „završe posao“. Kao i u prethodnom istraživanju nailazimo na iste pritužbe što se tiče rada inspekcija i izdavanja građevinskih dozvola. Prvi prigovor se odnosi na odugovlačenje postupka, sporost i lijenjost administrativnog osoblja, a kao drugi problem javljaju se međuljudski odnosi, tj., ponašanje nadležnih osoba, koje je ocijenjeno kao neprijatno. Građani smatraju da je efikasnost veći problem od transparentnosti. Ovo je isti nalaz kao i prošle godine”, rekao je Bešić.
Građani za korupciju najviše krive neefikasnu policiju i sudstvo
Građani smatraju da je ključni razlog za postojanje korupcije neefikasno policijsko gonjenje (65,6 odsto), neefikasno sudstvo (57,7), nedostatak političke volje (52,2), dok za to manjkavo zakonodavstvo krivi 50,4 odsto ispitanika.
Prema Bešićevom riječima, ljudi uglavnom imaju negativan i u startu rezervisan stav o sudstvu - šest odsto ispitanika smatra da je ono efikasno, 43 da uglavnom jeste, a 36 da uglavnom nije.
Međutim, samo je 15,4 odsto anketiranih navelo da su imali iskustva na sudu, i od njih 17,7 odsto smatra da je pravosuđe bilo efikasno. Razloge neefikasnosti sudova građani su u najvećeom procentu prepoznali u ponuđenom odgovoru - sporost, tromost, neefikasnost i samovolja, za šta se opredijelilo 42 odsto ispitanih, a 24 odsto za odgovor korupcija i nepotizam, dok je na trećem mjestu neodgovornost, neprofesionalnost i nestručnost.
Da sudije sude u potpunosti po zakonu smatra 7,7 odsto građana, da to uglavnom čine njih 46,7 odsto, uglavnom ne 37,5, a gotovo nikad osam odsto. Kao ključni razlozi zbog kojih sudije ne rade po Zakonu ispitanici navode politiku i političke pritiske, nepotizam i mito i korupciju.
Bešić je pojasnio da je preko 70 odsto ispitanika, kao i prošle godine, reklo da od njih nije ništa traženo kako bi slučaj bio riješen u njihovu korist, ali da se povećava broj onih koji kažu da ništa od njih nije traženo, ali su uvjereni da bi lakše dobili slučaj da su ponudili novac.
Galerija
Bonus video:
