Ministar saobraćaja Andrija Lompar kazao je juče da je iz Kine stigla povoljnija ponuda za izgradnju autoputa Bar-Boljare od prošlogodišnje, ali da će eventualni pregovori sa Kinezima startovati tek nakon što u avgustu stigne studija konsultanta kojeg je angažovala Evropska investiciona banka (EIB).
Ta studija treba da pokaže da li Crnoj Gori treba autoput, koji bi prema grubim procjenama koštao više od dvije milijarde eura, ili možda brza cesta i da li ona finansijski može da izdrži tako veliku investiciju.
Lompar je "Vijestima" rekao da prošlogodišnja ponuda Kineza nije bila finansijski prihvatljiva, ali da je kineski državni vrh početkom ove godine odobrio kreditnu liniju za Jugoistočnu Evropu od 10 milijardi dolara, predviđenu za infrastrukturne projekte.
"To je prezentirano našem premijeru nedavno u Poljskoj. Njihovi uslovi su različiti od zemlje do zemlje, tako da još ne znamo koja bi bila visina kamatne stope za nas. To jesu kamatne stope 1, 2, 3 ili četiri posto, a ono što je u tom paketu ponuđeno jeste da su krediti do 15 godina i da je grejs period tri godine".
"Na sastanku mješovite komisije dobili smo poruku da su sada nešto malo izmijenjeni uslovi i ono što je sada mnogo atraktivnije za nas je to što mi ne bismo morali da, prilikom preuzimanja kredita, uplaćujemo osiguranje od 10-ak odsto sume. To osiguranje je sada smanjeno, što znači da bismo možda mogli da to sebi priuštimo", naglasio je Lompar.
On je kazao da se sada intenzivno radi sa EIB: "Ne vjerujem da ćemo imati nešto formalizovano dok ne budemo imali predlog EIB, koji očekujemo u avgustu. Nama je interes da znamo procjenu EIB da li mi to možemo da priuštimo, koliki je naš fiskalni kapacitet za tako nešto, tako da u pregovore ne možemo krenuti dok ne dobijemo studiju, jer je prethodna rađena 2007. godine".
Stručnjaci EIB treba da utvrde i cijenu autoputa ili brze magistrale, a Lompar kaže da uzimanje kredita ima svoje rizike, dok privatno-javno partnerstvo rizika po državni budžet nema nakon njegovog sklapanja, ali inicijalno košta više.
"EIB ne samo da nam daje novac, nego nam daje i određenu sigurnost za realizaciju projekta, ako naiđemo na poteškoće EIB ima instrumente da pomogne... Mi preferiramo to i zato smo krenuli u realizaciju projekta sa EIB. Ne bi imalo nikakvog smisla ne sačekati to i vidjeti što dalje".
Lompar je rekao "Vijestima" da sa Kinezima nije razgovarano samo o autoputu, nego i o izgradnji zaobilaznice oko Budve i Herceg Novog, koja bi bila povezana s Debelim brijegom
"Sada su se pojavili novi uslovi Kine i mi nećemo to odbaciti, ali nećemo ni razmatrati dok ne dobijemo studiju EIB koja će nam reći koliko možemo, da li nam treba, pod kakvim uslovima možemo...", ističe ministar saobraćaja.
Ponuda Kine znači da bi kineske kompanije učestvovale u izgradnji autoputa, a crnogorske bi bile podizvođači.
Iako je pominjan i prije toga najglasnija najava početka gradnje autoputa prema sjeveru čula se 13. jula 2005. godine kada je otvoren tunel Sozina. Tadašnji premijer Milo Đukanović je tada kratko poručio: "Sad krećemo na sjever".
Krenulo se tek nakon tri i po godine kada je u jesen 2008. godine raspisan tender. Kao najpovoljniji ponuđač je izbran konzorcijum hrvatskih firmi predvođen splitskim Kontruktorom.
Pošto Hrvati nijesu uspjeli da nađu novac, prekinuti su razgovori s njima i za pregovarački sto je pozvan drugoplasirani grčko-izraleski konzorcijum "Aktor-Šikun Binui". Grci i Izraelci su bili znatno skuplji od Hrvata.
Oni su gradnju autoputa od Bara do Boljara procijenili na nešto više od 3,9 milijardi, što je za oko 1,3 milijarde bilo skuplje od ponude konzorcijuma okupljenog oko Konstruktora. Krajem 2010. tender je poništen i krenulo se u priču sa Kinezima.
Razgovara se o zaobilaznicama iznad Budve i Herceg Novog
Lompar je rekao "Vijestima" da sa Kinezima nije razgovarano samo o autoputu, nego i o izgradnji zaobilaznice oko Budve i Herceg Novog, koja bi bila povezana s Debelim brijegom.
"Oni su čak radili i idejno rješenje za zaobilaznicu oko Budve, dok mi treba da spremimo idejni projekat. U vezi sa zaobilaznicom oko Herceg Novog razgovarali su i sa nama i sa opštinom", kaže Lompar.
U prvoj epizodi priče sa Kinezima kao investitor se pominjala njihova Eskim banka i Poli grupa koja okuplja investitore i izvođače. Kinezi su tada nudili dvije opcije. Prvu da se autoput gradi dugoročnim kreditom od skoro 20 godina.
Druga je, kako je tada objasnio ministar Lompar, bila da se pola projekta finansira kreditom, a pola s većim učešćem kineske strane, što bi se jednokratno vratilo nakon početka eksploatacije autoputa.
U Vladi su insistirali na privatno-javnom partnerstvu pa pošto takva ponuda iz Pekinga nije stigla, vratili su se priči s Evropskom investicionom bankom. Pod njenim patronatom je izabran konsultant Skot Vilson, a u međuvrmenu treba da se uradi i revizija kompletne dokumentacije.
Bonus video:
