Nijedno društvo, a pogotovo malo kao što je crnogorsko, ne može priuštiti luksuz da polovinu ljudskog kapitala drži na marginama ekonomskih i društvenih tokova, ocijenjeno je na konferenciji Žene u ekonomiji - kako do ravnopravnosti.Generalni sekretar Evropskog pokreta koji je realizovao projekat o rodnim razlikama u ličnim primanjima, Momčilo Radulović, kazao je da su prave promjene u ovoj oblasti i dalje u rukama državnih instiucija. “Ovdje smo da bi skrenuli dodatnu pažnju na svim društvenim subjektima na položaj žena u ekonomskim procesima, za koji smo našim istraživanjima utvrdili da je jedan od najznačajnijih segmenata ovog problema”, rekao je Radulović. Šef operacije Delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori, Nikolo Bertolini, ocijenio je da su žene razmazile crnogorske muškarce, ali se nada da će buduće generacije to promijeniti. “Dugo sam živio u Južnoj Africi i to je zemlja mačista i muškarci su iznad žena, ali kad sam došao u Crnu Goru vidio sam da je ovdje to čak i izraženije”, rekao je Bertolini. On je objasnio da su za poboljšanje položaja žena u ekonomiji bitna četiri uslova - društvo, prihodi, tržište rada i implementacija zakona. “Mislim da Crnoj Gori nedostaje praktične primjene regulative i zakona kad se radi o ženama u ekonomiji, ovo je veoma važno društveno pitanje”, poručio je Bertolini. Pomoćnik ministra ekonomije, Nina Vujošević, je kao pozitivan primjer navela Ministartvo ekonomije u kojem su, od 162 zaposlena, 94 žene, što čini 58 odsto. “Kabinet ministra je u prošloj godini proširen sa dvije pomoćnice, a od ukupnog broja zaposlenih u kabinetu 50 odsto su žene”, kazala je Vujošević. Prema njenim riječima, od ukupnog broja zaposlenih u Crnoj Gori 44,2 odsto su žene, a u privatnom sektoru ih je oko 46 odsto. Stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori je prema podacima Zavoda za zapošljavanje 11,74 odsto, od čega je 44 odsto nezaposlenih žena. “To je dobar pokazatelj jer je manje nezaposlenih žena od muškaraca, ali je nezaposlenost žena prema stopi veća i iznosi 12,4 odsto”, objasnila je predstavnica ZZZCG, Gordana Vukčević. Ona je navela da najveći broj žena na posao čeka od jedne do tri godine, a najveći broj njih koje ovoliko čekaju ima preko 50 godina. “Najveći problem kod zapošljavanja starijih žena je što posjeduju obrazovanje i stručnu spremu koja se više ne traži na tržištu rada”, rekla je Vukčević. ZZZCG obavlja pripreme za zapošljavanje, pa je prošle godine od četiri hiljade koji su prošli kroz obuku, bilo 60 odsto žena, a kako je kazala Vukčević, žene su aktivnije i spremnije da se uključe u mjere aktivne politike zapošljavanja, a pokazuju i bolje rezultate po završetku obuke. “Postoje i posebni krediti namijenjeni ženama za otpočinjanje biznisa, pa se do 15 hiljada EUR može uzeti sa kamatnom stopom od tri odsto na godišnjem nivou”, navela je Vukčević. Predstavnik Unije poslodavaca, Zvezdana Oluić, kazala je da se 127 registrovanih preduzeća u toj organizaciji vode na žene, ali da su samo u 20 odsto slučajeva one i stvarne vlasnice.“Treba da se više promovišu individualne inicijative žena, mi same ne promovišemo uspješne koleginice”, rekla je Oluić. Evropski pokret realizuje projekat Rodne razlike u različitim prihodima i primanjima, a finansira ga Evropska unija. Projekat je nastao iz potrebe da se ukaže na jaz u ličnim primanjima i prihodima između žena i muškaraca u Crnoj Gori.
Bonus video:
