Vlasnici šest popularnih budvanskih diskoteka, zaposleni u tim lokalima i njihove porodice najavili su da će od 19. marta mirno protestovati ukoliko ministar turizma Pavle Radulović ostane pri odluci da sa budvanskog šetališta ukloni privremene restorane.
Oni su protest prijavili Odjeljenju bezbjednosti Budva, od kog čekaju odgovor. U međuvremenu, dobili su nalog da uklone lokale sa šetališta ispod glavne Pošte u Budvi.
“U utorak 19. marta u 14.30 časova okupićemo se na kružnom toku na ulazu u Budvu. Nećemo blokirati saobraćaj, kako ne bi remetili život običnih građana koji ne odlučuju o sudbini naših lokala. Oni zbog kojih protestujemo svakako ne idu na posao, i nema potrebe da građani ispaštaju zbog njih, jer dovoljno ispaštaju plaćajući njihove pogrešne odluke, pale presude, neosnovane pritvore, privatizacije o kojima su odlučivali oni koji su u zatvoru, u krivičnom ili pretkrivičnom postupku”, rekao je “Vijestima” Željko Pejović, jedan od organizatora protesta neformalnog udruženja ugostitelja sa budvanskog šetališta.
Dodao je da se nada da će tada neko vidjeti da skoro 500 ljudi koji se hrane iz tih lokala imaju problem.
“Nećemo dozvoliti da otimaju od nas i naše djece da bi dali tajkunima, ali ako naši lokali treba da se uklone da bi državi bilo bolje, onda neka rade tako. Ipak, ako naše lokale sklanjaju da bi tajkunima bilo bolje, onda neka opet prodaju Elektroprivredu, Telekom, Kombinat aluminijuma ili jednostavno otmu ono što su već prodali i daju im, kao što su im sve i dali”, rekao je Pejović.
On je kazao i da nijesu svi budvanski zakupci jednako tretirani, jer su neki već dobili odobrenja za rad “po želji pojedinih lokalnih moćnika iz Opštine”.
“Budva ne postoji od kad su u nju došli ‘biznismeni’ kojima su prodati ili dati u zakup na 99 godina ekskluzivni hoteli i lokacije. Mi i Budvani koji se decenijama bave ugostiteljstvom učinili smo je prepoznatljivom kao mjesto dobre zabave. Naši lokali rade skoro dvije decenije. Mi smo gradili i sagradili imidž Budve, a sada će da nas žrtvuju da bi tajkunima omogućili da nesmetano prođu od hotela, do plaže ili jahte. Od ta tri hotela dva nijesu ni sagrađena, niti će biti u narednih nekoliko godina. U lokale koje oni hoće da sklone može da uđe svako, a na tajkunske plaže i u tajkunske hotele ne”, rekao je on. Budvanski ugostitelji ističu da su više puta razgovarali sa ministrom, predstavnicima JP Morsko dobro, lokalnom upravom.
Radulović je od njih tražio da pribave saglasnost investitora koji grade hotele, što su i učinili.
“Kad su potpisali da može da se gradi gdje je zadužbina, zašto bi nas micali. Nas šest je za 18 godina platilo veću zakupninu nego što je ijedan hotel prodat u Budvi. Plaćali smo svih ovih godina po 35.000 eura. To je više od četiri miliona eura, nijednom nismo ostali dužni ni porez, ni zakupninu, ni plate radnicima. Nismo znali da je novi trend visokog turizma da dugujemo milione poreza državi, ne isplaćujemo zarade, podižemo i ne vraćamo kredite za koje garantuje Vlada, pa oni padaju na teret građana, da nam praštaju poreze, dugove... Nismo znali da treba da poslujemo sa gubitkom i idemo u stečaj, gradimo na divlje i čekamo legalizaciju. Da smo znali da je to visoki turizam kakvo m navodno streme sada u Budvi, mogli smo i mi tako raditi, pa da mi kupimo hotele za sitan novac, a ne da uredno plaćamo državi zakup”, rekao je Pejović.
Tvrdi da sve do sada ukazuje na to da je država “naklonjena” budućim hotelijerima.
JP Morsko dobro koje je zajedno sa ugostiteljima i vlasnicima trgovačkih lokala, predložilo da se ti lokali zadrže na strani šetališta prema moru do oktobra 2020, a u međuvremenu da se izradi plansko rješenje za uređenje budvanskog šetališta.
Radulović je nedavno rekao da će se umjesto tih lokala, na šetalištu ispod glavne Pošte, ubuduće nalaziti travnata površina.
Piperović: Država se žali na Carevića
Pravni zastupnik budvanskih ugostitelja, advokat Zoran Piperović kazao je da razgovori sa predstavnicima Morskog dobra i odgovornima u Ministarstvu održivog razvoja i turizma traju već mjesec, indirektno spočitavajući da lopticu prebacuju u dvorište predsjednika Opštine Marka Bata Carevića.
“Rečeno mi je da treba kao uslov da bi se zaključili ugovori i za ovu godinu da se dostave akt Morskog dobra, tri potvrde hotelijera u neposrednoj blizini objekata i saglasnost gradonačelnika Budve”.
Piperović je kazao da su hotelijeri dali potvrde da im ti objekti ne smetaju i da su on i dvojica vlasnika razgovarali sa Radulovićem “otvoreno i iskreno”.
“Rečeno nam je da se zna stav JP MD, koji je, kako nam je soaopšteno, sugerisan upravo iz ministarstva, da se dostave te tri potvrde i da će se se obratiti gradonačelniku Budve u namjeri da i on potpiše tu saglasnost”, rekao je Piperović objašnjavajući da “je sve vezano za vlasnike tih objekata u ingerenciji države”.
“I što smo na kraju dobili? Sledeću apsurdnu stvar: država je za, ali nam država kaže da su za, ako je za i gradonačelnik Budve. Dobro poznajem teoriju prava i države i moram da priznam da još nisam naišao na ovakav slučaj koji se ogleda u faktu da država kaže - mi smo za to da riješimo afirmativno, ali nam ne da Bato Carević. Ima li apsurdnije stvari?”, pitao je Piperović.
Advokat tvrdi da je jedan od vlasnika lokala, Gavrilo Leković, juče razgovarao sa Carevićem i da mu je predsjednik Opštine rekao da je “bio protiv takve odluke Opštine, da nema ništa protiv da rade i ovu godinu, ali da ne može da sazove Skupštinu da bi donio drugu”. "Očekujem da država ovo reguliše na način koji će donijeti boljitak turističkoj ponudu Budve i novac u kasu Morskog dobra, jer ukoliko se ukinu objekti imaćemo običnu pustopoljinu koja neće nikome ništa značiti", rekao je Piperović
Bonus video:
