U slučaju KIPS i Drekalović protiv Crne Gore utvrđeno je da su zapravo državni organi onemogućili podnosioce da ispune navedene uslove, jer su naknadno nametnuli uslov kupovine dodatne parcele, saopšteno je iz Akcije za ljudska prava (HRA) povodom presude Evropskog suda za ljudska prava.
Sud je juče presudio da država po pravosnažnosti presude treba da isplati KIP-u malo više od 4,5 miliona eura.
“A zatim odbili da omoguće otkup i da obračunaju komunalnu naknadu, pravdajući se potrebom da DUP mijenjaju više puta, a u odnosu na obračun naknade i sasvim neopravdano,” navodi se u saopštenju HRA.
Zaključeno je da odbijanje izdavanja građevinske dozvole "nije bila neophodna zakonska mjera za kontrolu korišćenja imovine u skladu s opštim interesom" i da državni organi nisu postupali "blagovremeno, adekvatno ni sasvim konzistentno".
"Podnosioci predstavke su bili suočeni s neizvjesnošću zbog prakse domaćih organa da stalno mijenjaju DUP i uvode nove uslove, kao što je kupovina dodatne katastarske parcele da bi se kompletirala novo-formirana urbanistička parcela, i nezakonitog odbijanja da obračunaju odgovarajuće komunalne naknade", pa je zbog toga utvrđeno kršenje prava na mirno uživanje imovine. Kršenje prava na vođenje postupka u razumnom roku utvrđeno je u odnosu na upravni postupak za ”dokompletiranje” urbanističke parcele".
Iz HRA pojašnjavaju da je postupak započet 15. avgusta 2005, kada je podnijeta upravna žalba, a trajao je i 23. juna 2017, kada je prvi podnosilac predstavke pokrenuo upravni spor.
“Do 29. septembra 2017, kada je Evropski sud za ljudska prava primio konačna zapažanja u predmetu, postupak nije bio završen, pa je konstatovano da je ukupno trajao više od 11 godina i 10 mjeseci, i da je za to vrijeme drugostepeni organ čak sedam puta vratio slučaj na ponovno odlučivanje. Utvrdjeno je i da izmjene DUP-a i činjenica da zakon ne propisuje hitno odlučivanje u toj vrsti postupka ne mogu da opravdaju toliko trajanje postupka,” stoji u saopštenju HRA.
Prvom i drugom podnosiocu predstavke je ukupno dosuđeno 7.500 eura na ime troškova postupka, a drugom podnosiocu i 1.500 eura naknade nematerijalne štete.
O zahtjevu za naknadu materijalne štete od 30 miliona eura trebalo je naknadno da se dogovore podnosioci predstavke sa državom, međutim, kako do sporazuma nije došlo, Evropski sud je juče odlučio da ona iznosi preko 4,5 miliona.
Presuda će postati pravosnažna ako u roku od tri mjeseca ne bude upućena u nadležnost Velikog vijeća.
Bonus video:
