Član Odbora direktora preduzeća Aerodromi Crne Gore (ACG) Zdravko Mitrović kazao je da je uvjeren da aktuelni postupak davanja aerodroma u koncesiju neće biti doveden do kraja, već da će Vlada pod pritiskom javnosti i argumenata koji dokazuju da je za državu bolje da njena kompanija nastavi gazdovanje tim resursom, odustati od tog posla.
“Duboko sam ubijeđen da se ACG neće dati u koncesiju. Fizibiliti studije za taj aranžman nema i neće je ni biti, koncesioni akt je nezakonit jer nije napravljena procjena vrijednosti biznisa kojeg država nekome želi da ustupi, pa sam mišljenja da do koncesije uopšte neće ni doći“, kazao je juče Mitrović juče na okruglom stolu Radio Tivta, posvećenom davanju aerodroma u koncesiju, a koji je okupio predstavnike tivatskih parlamentarnih partija.
Mitrović je i predsjednik OO Socijaldemokrata Tivta, a kadrovi te partije upravljaju preduzećem ACG. SD do sada nije realizovala svoje ranije najave da će, ukoliko Vlada nastavi da insistira na davanju aerodroma u koncesiju, napustiti kabinet premijera Duška Markovića.
Ministarstvo saobraćaja i pomorstva koje vodi Osman Nurković (BS) trenutno sprovodi drugu fazu tenderskog postupka u kojoj se očekuje da svoje konačne ponude za uzimanje aerodroma u Tivtu i Podgorici u zakup na 30 godina, daju četiri ponuđača koji su prošli pretkvalifikacioni postupak. Nurković je najavio da će tender, odnosno poziv odabranim kompanijama da dostave ponudu, biće raspisan početkom februara. On je naveo da će kompanije imati rok od 60 dana da dostave ponude.
“Ako bude zahtjeva od ponuđača, taj rok ćemo produžiti za 30 dana”, izjavio je Nurković.
Tenderska komisija je sredinom januara donijela odluku da su južnokorejska kompanija Incheon International Airport, indijski GMR Airports, luksemburška Corporacion America Airports i francusko - turski konzorcijima Groupe ADP Consorcium - TAV Havanlimanlari i Aeroports de Paris, ispunili uslove iz pretkvalifikacione dokumentacije i označeni su kao kvalifikovani ponuđači. Vlada od zakupca očekuje minimalnu avansu uplatu od 100 miliona eura, najmanje 10 odsto od godišnjih prihoda aerodroma kao varijabilnu godišnju koncesionu naknadu, te investicije od minimum 200 miliona eura.
Mitrović je juče ocijenio da rezultati koje postiže u koncesiju dati aerodrom Zagreb govore da to nije ispravan put valorizacije takvih ključnih državnih resursa, a da to iskustvo treba da bude posebno upozoravajuće za Crnu Goru, jer su u Zagrebu koncesionari neki od kako je kazao „vodećih konkurenata“ na aktuelnom crnogorskom tenderu.
Aerodrom u Zagrebu bilježi najmanji stepen rasta od svih većih vazdušnih luka na području bivše Jugpslavije, nije uspio da privuče veći broj lou kost aviokompanija, gotovo da nema novih linija, a hrvatskka država je na sebe naknadnim aneksima ugovora preuzela brojne finansijske obaveze koncesionara koje nije morala. Konzorcijum ZAIC kome je hrvatska Vlada 2013. dala u koncesiju aerodrom u glavnom gradu Hrvatske čine Aeroports de Paris Management, Bouygues Batiment International, TAV Airports, Viadukt, Marguerite Fund i IFC, član grupacije Svetske banke. Neke od od ovih kompanija poput ADP i TAV-a ušle su u najuži izbor za zakupca crnogorskih aerodrome.
Prema nezvaničnim informacijama iz krugova bliskih Ministarstvu TAV i ADP koji samostalno ili zajedno već gazdzuju aerodromima u okruženju poput Zagreba, Skoplja, Ohrida i Beograda, važe za velikog favorite u čijim bi rukama Nurković najradije vidio i vazdušne luke u Tivtu i Podgorici.
“Vrlo loše poslovanje aerodroma Zagreb bi moralo biti upozoravajuće za nas posebno što su tamo koncesionari neki od vodećih konkurenata na našem tenderu. Jedinstveni je slučaj ovo što se kod nas događalo da IFC određuje koliko vrijedi nacionalni resurs Crne Gore kao što su aerodromi, a onda ga on još kao konsultant, i prodaje”, kazao je Mitrović, apostrofirajući činjenicu da bi taj konflikt interesa mogao da bude još izraženiji ako se aerodromi u Tivtu i Podgorici na kraju daju u koncesiju poslovnim partnerima IFC-a.
Mitrović je naglasio da lično smatra da do koncesije neće doći jer se taj posao ne odvija u skladu sa prethodnim vrlo optimističkim najavama MSP-a koji “dva dana pred otvaranje ponuda na pretkvalifikacioni tender govori o velikom interesovanju i sigurnom učešću od 28 do 30 kompanija iz cijelog svijeta, pa smo dobili samo sedam ponuda”.
Učesnici okruglog stola iz opozicije otpužili su Vladu i DPS da su gradu Tivtu i njegovim žiteljima koji su tamo imali privatnu imovinu, bez pravnog osnova, oduzeli oko pola miliona kvadrata zemljišta u i oko kompleksa aerodrome Tivat, te upozorili da budući koncesionar mora računati sa dugotrajnim i skupim sporovima koji će se voditi oko vlansištva nad tim nekretninama.
Adrijan Vuksanović iz vladajuće HGI je kazao da se i oni protive koncesiji ali i da ne prihvata tvrdnje opozicionara o centralizaciji resursa i odnošenje novca sa tivatskog aeriodroma od strane Vlade.
“Neki pominju navodnu podgoričku centralizaciju, a čeznu za nekom drugom”, kazao je Vuksanović, aludirajući na višedecenijskko poslovanje aerodroma Tivat u sklopu beogradskog JAT-a.
“Na aeodromu Tivat je sproveden validan proces ekspropijacije. Država je jedini vlasnik nekretnina, jedini vlasnik preduzeća ACG je Vlada i ona ima sva prava da odredi kako će se dalje to valorizovati. DPS podržava koncesioni akt, jer je to odgovoran odnos prema budućim generacijama zato što se ništa ne rasprodaje, već daje u zakup”, poručio je gradonačelnik Tivta Siniša Kusovac.
Neki pominju navodnu podgoričku centralizaciju, a čeznu za nekom drugom”, kazao je Adrijan Vuksanović iz vladajuće HGI, aludirajući na višedecenijsko poslovanje aerodroma Tivat u sklopu beogradskog JAT-a
Bošković: Šta sa novcem koji koji ACG već ima na računu
Predstavnik SDP Tivta Frano Bošković je, obraćajući se gradonačelniku Siniši Kusovcu (DPS) koji je jedini od učesnika okruglog stola podržao Vladinu namjeru da aerodrome da u zakup, poručio da Hrvatska “preuzima kredit od 196 miliona eura istoj kompaniji - koncesionaru Zagreba koju vi hoćete da dovedete za koncesionara crnogorskih aerodroma”.
Dodao je da ACG na računu imaju oko 30 miliona eura gotovog novca i da bi uz 32 miliona eura koliko će im Vlada uplatiti na ime duga Montenegro Airlinesa prema aerodromima, ta državna kompanija imala više nego dovoljno para da odmah krene u modernizaciju i proširenje kapaciteta vazdušnih luka u Tivtu i Podgorici.
Bonus video:
