Centar za građanske slobode proslijediće Odboru za reformu izbornog zakonodavstva, poslaničkim klubovima i Vladi inicijativu za donošenje zakona o lokalnim izborima, koji predviđa otvaranje izbornih lista i individualne kandidature, najavio je izvršni direktor te nevladine organizacije Boris Marić.
On je kazao da je model zakona o lokalnim izborima, koji je pripremio istraživački tim CEGAS-a, inicijativa čiji je cilj da ukaže na potrebu otvaranja društvene debate o položaju i karakteru lokalnih samouprava.
„Proces decentralizacije i deregulacije u Crnoj Gori ide stranputicom već dugo, i što dodatno zabrinjava politički subjekti, bez izuzetka, ovu značajnu temu tretiraju samo deklarativno“, rekao je Marić agenciji MINA.
Prema njegovim riječima, u prilog tvrdnji ide aktuelni karakter lokalnih izbora u Nikšiću.
Oni su, kako je ocijenio Marić, od početka do kraja osnova za dizanje tenzija, forsiranje „državnih tema“, širenje ksenofobije, a daleko od problema lokalne zajednice, kvaliteta života građana i građanki.
„Inicijativu za donošenje zakona o lokalnim izborima proslijedićemo Odboru za reformu izbornog zakonodavstva, poslaničkim klubovima i Vladi, a u afirmaciji ove ideje pripremljeno je pokretanje e – peticije“, naveo je Marić.
Kako je kazao, model zakona o lokalnim izborima ustvari je neka vrsta kodifikacije potreba crnogorskog izbornog sistema, koje su se nebrojano puta mogle čuti u javnosti iz raznih izvora, prilagođen lokalnom nivou.
„Ovaj model je i neki vid pozitivne provokacije, indukcije na društveni dijalog, na zaživljavanje inicijative da se lokalni izbori autonomno normiraju“, rekao je Marić.
Model zakona, kako je objasnio, predviđa otvorene liste, individualne kandidature i mogućnost neposrednog izbora gradonačelnika u lokalnim samoupravama koje bi dobile status grada.
„Ovo su sve otvorena pitanja, gdje je naša ideja da se realne potrebe lokalnih zajednica na kraju definišu kroz široki društveni dijalog“, kazao je Marić.
Odgovarajući na pitanje da li očekuje da zakon o lokalnim izborima dobije podršku i bude usvojen, on je naveo da neće biti lako suštinski nametnuti tu temu.
„Praktično, konsenzusom političkih subjekata izbrisan je dio norme koji je upućivao na mogućnost donošenja posebnog zakona o lokalnim izborima iz teksta Zakona o izboru odbornika i poslanika“, rekao je Marić.
Prema njegovim riječima, partije na centralnom nivou imaju prirodnu tendenciju da centralizuju partijski, pa i državni sistem.
Čest argument je, kako je naveo Marić, veličina države Crne Gore i nedostatak kapaciteta lokalnih zajednica, što je neodrživo.
On je istakao da nema adekvatne kontrole i uspostavljanja odgovornosti u sistemu javne uprave bez decentralizacije.
„Centralizacija ruši demokratske principe, najviše kod činjenice da niko nikada nije sam sebe kontrolisao, vršio nadzor. To je jednostavno neprirodno. Moramo početi od izbornog procesa i izbornog sistema na lokalnom nivou“, kazao je Marić.
Zakon o lokalnim izborima predvidio bi otvaranje izbornih lista i individualne kandidature, a time bi, kako je rekao, bila postignuta najmanje dva cilja.
„Jedan je edukacija građana i građanki o novom načinu glasanja, na neki način i modifikovanom izbornom sistemu. Drugi cilj je postavljanje neophodne osnove za decentralizaciju u suštinskom smislu“, naveo je Marić.
Kako je kazao, paralelno sa tim procesom neophodno je uvođenje politipskog sistema organizovanja lokalne samouprave.
„To znači da bi različit karakter funkcionisanja, organizacije vršenja lokalne vlasti, uprave bio u Nikšiću i Šavniku na primjer. Nikšić bi, primjera radi, mogao da ima gradske opštine, a Šavnik bi mogao da funkcioniše i sa mjesnim povjereništvom“, rekao je Marić.
Decentralizacija bi, kako je naveo, podrazumjevala i veće nadležnosti lokalnih samouprava, što znači i drugačiji način finansiranja.
„Građani i građanke bi direktno odlučivali o svojim i interesima lokalne zajednice, što je osnova bez koje nema istinske lokalne samouprave i demokratije“, dodao je Marić.
Prema njegovim riječima, rješenja i programi lokalnih zajednica su ili direktno nametnuti sa centralnog nivoa, ili u najboljem slučaju jako ograničeni pretjeranom koncentracijom nadležnosti na centralnom nivou.
Upitan kakva je praksa u regionu, Marić je naveo da su različita rješenja organizacije lokalne samouprave u regionu.
„Primjera radi, Srbija i Hrvatska imaju Zakone o lokalnim izborima, imaju i mnogo složeniji sistem organizacije lokalnih samouprava“, dodao je Marić.
On je naglasio da samo postojanje Zakona o lokalnim izborima ne podrazumjeva i dobro organizovanu i demokratizovanu lokalnu samoupravu i društvo.
„Sa jedne strane treba raditi na istinskoj decentralizaciji i punoj afirmaciji učešća građana i građanki u donošenju odluka, a sa druge strane mora se voditi računa da broj lokalnih samouprava bude optimalan i funkcionalan“, poručio je Marić.
Bonus video:
