Ministarstvo održivog razvoja i turizma (MORT) dobiće naredne godine iz državnog budžeta malo više od deset miliona eura, od čega će za životnu sredinu i komunalni razvoj biti odvojeno 1,7 miliona, planirano je predlogom budžeta za 2018. godinu.
Iz Ministarstva tvrde da su ta sredstva sasvim dovoljna za funkcionisanje institucija koje se bave životnom sredinom, a da će novac za programe i projekte biti obezbijeđen iz drugih izvora. U ključnoj godini za Crnu Goru u toj oblasti, kada se očekuje otvaranja najtežeg i nasjkupljeg Poglavlja 27, toliko mala izdvajanja, prema mišljenju nevladinih organizacija, dokaz su da je životna sredina i dalje daleko od prioriteta Vlade.
Predlogom budžeta, Ministarstvu bi trebalo da pripadne 10.098.837 eura. Od toga, za turističku djelatnost bilo bi opredijeljeno 2.341.481, životnu sredinu i komunalni razvoj 1.748.575, Direkciju javnih radova 673.281, Agenciju za zaštitu prirode i životne sredine 1.430.489, uređenje prostora 2.045.371, administraciju 979.637, a za inspekcijske poslove i licenciranje 880.000 eura.
“To što su budžetska davanja za ovu oblast ostala na nivou iz prethodnih godina posebno brine, imajući u vidu da se očekuje otvaranje Poglavlja 27 i početak pregovora sa EU za ovu oblast, što će svakako intenzivirati aktivosti i obaveze nadležnih institucija. Ono što je očigledno je da životna sredina i dalje ostaje daleko od prioriteta Vlade i njen značaj i potreba za ulaganjem u njeno očuvanje i unapređenje nije prepoznato ni ove godine”, saopštila je koordinator programa u “Grin Houmu” Jelena Marojević Galić.
Poglavlje 27, prema procjenama Vlade, koštaće 1,4 milijarde eura. Generalna direktorica Direktorata za životnu sredinu u MORT-u Ivana Vojinović, međutim, navodi da se procijenjeni iznos od 1,4 milijarde eura treba uložiti do 2035. godine.
“To je skoro 18 godina i tiče se svih mogućih ulaganja i na državnom i na lokalnom nivou, plus svi krediti, sredstva iz IPA fondova, privatno-javna partnerstva, a u tu cifru su uključene i investicije iz privatnog sektora, uglavnom kompanija iz oblasti energetike i industrije na ime unapređenja tehnoloških procesa. Na primjer, samo u podoblasti kvaliteta vazduha je procijenjeno da treba do 2035. uložiti oko 130 miliona eura, ali sve to ide na ime ugradnje sistema desumporizacije u Termoelektrani, unapređenje sistema u KAP-u i Željezari... Upravo zato smo predvidjeli i osnivanje Eko fonda, koje bi kao pravno lice koje će osnovati Vlada trebalo da počne da radi naredne godine”, kazala je Vojinovićeva. Ona je ocijenila da su planirana izdvajanja iz budžeta slična onima u zemljama regiona i članicama EU.
“Takođe, mi ćemo na dan ulaska u EU imati na raspolaganju strukturne, odnosno kohezione fondove, koji su neuporedivo finansijski jači od IPA instrument koji nam je sada jedini raspoloživ iz EU”, kazala je Vojinovićeva.
Bonus video:
