Građaninu kome je zabranjeno davanje krvi nije pruženo blagovremeno i valjano pisano obrazloženje, što je protivno Ustavu Crne Gore, utvrdila je zamjenica zaštitnika ljudskih prava i sloboda Nerma Dobardžić.
Ona je zbog toga dala preporuke Zavodu za transfuziju krvi i Ministarstvu zdravlja.
Podnosilac pritužbe se žalio instituciji zaštitnika da je redovni davalac krvi, ali da mu je tokom 2020. godine uskraćeno da donira krv zbog autoimune bolesti - vitiligo, koju ima od svoje četvrte godine. Dodaje da se pomenuto oboljenje ne nalazi na listi kontraindikacija za privremeno ili trajno odbijanje za davanje krvi, kao i da je više puta bio dobrovoljni davalac krvi, a posljednji put u septembru 2019. godine. Takođe, ističe da se dva puta obraćao pisanim putem Ministarstvu zdravlja, ali da nije dobio konkretan odgovor, o čemu je dostavio dokaze uz pritužbu.
Iz resora Jelene Borovinić Bojović su tek poslije urgencije odgovorili da su najčešći razlozi za trajnu zabranu da neko bude davalac krvi maligna oboljenja, teže hronične bolesti vitalnih organa, autoimune bolesti, među kojima su i oboljenja štitne žlijezde, vitiligo, psorijaza...
Vitiligo je svrstan u hronično, autoimuno oboljenje kože, koje karakteriše razaranje melanocita (ćelija koje proizvode kožni pigment melanin) za koje tačan uzrok bolesti nije u potpunosti razjašnjen, a on je povezan sa drugim autoimunim i zaraznim bolestima, pogotovu hipo i hiperfunkcijom tiroidne žlijezde.
Zavod za transfuziju krvi kao zdravstvena ustanova radi na promociji dobrovoljnog davalaštva krvi.
Dobardžić je utvrdila da pretragom njihovog sajta nije nađeno koja su to sve stanja i oboljenja koja isključuju pojedine kategorije iz dobrovoljnog davalaštva krvi, a što bi postupak davanja krvi činio transparentnijim. “Iako je pretragom web stranica zdravstvenih ustanova u okruženju koje su referentne za oblast transfuzije, vidljivo da imaju dostupnu listu privremenih i trajnih razloga za odbijanje davalaca, ali se vitiligo ne nalazi ni u jednoj od tih lista”, navodi se u zaključcima. Imajući u vidu navedeno, Dobardžić nije mogla razmatrati niti se upuštati u cjelishodnost tog rješenja, već se u ovom mišljenju isključivo fokusirala na ostvarivanje prava na blagovremen i valjan odgovor podnosiocu pritužbe.
Bonus video:
