U Crnoj Gori su zakoni, kada je u pitanju zaštita životne sredine, usklađeni sa evropskim direktivama, ali je njihova implementacija spora ili nedovoljna. Ni sa lokalnim politikama situacija nije ništa bolja. Da bi se stanje promijenilo i postigla sinergija i usklađenost sa politikama EU, poboljšao kvalitet životne sredine i zdravlja ljudi, ali i racionalno korišćenje prirodnih resursa, potrebna je saradnja svih činilaca društva.
Zbog toga su Udruženje za zaštitu prirode i promociju turizma „Morakovo“ iz Nikšića, u partnerstvu sa NVO Demokratske evropske inicijative iz Danilovgrada, organizovali seminar za jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovog učešća u monitoringu razvoja i sprovođenja lokalnih javnih politika.
Tema seminara, kome su prisustvovali predstavnici resornog ministarstva, Agencije za zaštitu životne sredine, lokalne uprave Nikšića i nevladinog sektora, bila je “Monitoring politika životne sredine za jačanje odgovornosti, transparentnosti i participativnosti procesa pristupanja EU”.
Prema riječima Lidije Šćepanović, iz Agencije za zaštitu životne sredine, crnogorski zakoni usklađeni su sa evropskim direktivama dok je njihova implementacija nešto na čemu se mora raditi. Ona je učesnike seminara upoznala sa pripremom i načinom usvajanja programa monitoringa od strane Vlade, izborom akreditovanih institucija, obradom izvještaja i pripremom godišnje informacije o stanju životne sredine.
Kako je kazala, sam monitoring se uvijek može unaprijediti, ali i kapaciteti lokalnih samouprava koje bi takođe trebalo da sprovode monitoringe stanja životne sredine.
I Igor Jovanović, iz Direkcije za upravljanje otpadom i komunalni razvoj, istakao je da je dosta urađeno na usklađivanju sa pravnom tekovinom EU u sektoru voda i otpada, integrisanju mjera za minimalizaciju otpada i izgradnji neophodne infrastrukture na nivou objekata za prečišćavanje otpadnih voda, iako nedovoljno kada je u pitanju sjeverni region Crne Gore.
“Kako je kazao, upitan je monitoring planova upravljanja otpadom na lokalnom nivou kao i održivost tih strateških dokumenata. Smatra da komunikacija sa građanima nije bila na zadovoljavajućem nivou da se istaknu benefiti, kao i da je centralizacija inspekcijskih službi za otpad, dobar mehanizam koji daje rezultat”, navodi se u saopštenju za javnost.
Azra Vuković, izvršna direktorica NVO Green Home, koja je vodila seminar, ukazala je na činjenicu da monitoring u lokalnim politikama nije zaživio na pravi način i da se na njemu treba dosta raditi.
“Da bi se ostvarila svrha monitoringa životne sredine, potrebno je obezbijediti pravovremene i pouzdane informacije radi procjene stanja životne sredine, analize procesa koji se u njoj odvijaju i blagovremenog uočavanja trendova u njenim promjenama. Na tom polju potrebno je dosta raditi”, kazala je Vuković, kako stoji u saopštenju.
Ona je istakla domete na polju jačanja odgovornosti, transparentnosti i participativnosti procesa pristupanja EU koje ostvaruje Koalicija 27, kao mreža organizacija civilnog društva osnovana da doprinose procesu pristupanja EU u oblasti najzahtjevnijeg Poglavlja 27 - životna sredina i klimatske promjene.
Boro Vuković, iz nikšićke Službe zaštite životne sredine, izrazio je nadu da će uspjeti da neke već pokrenute aktivnosti, koje dugo vremena stoje na čekanju, i realizuju. Kazao je da zaštitu biodiverziteta treba usmjeriti ka uspostavljanju sistema zaštićenih površina u skladu sa međunarodnim kriterijumima, da je neophodno održivo korišćenje resursa divlje flore i faune, koja podrazumijeva uspostavljanje kontrole lova divljih životinja i sakupljanja biljaka, te kontrolisanja rijetkih i ugroženih vrsta divlje flore i faune.
Radmila Bajagić, koordinatorka projekta u sklopu koga je organizovan seminar, kazala je da im je cilj da podstaknu sve lokalne aktere da razmišljaju o politikama životne sredine i da ih, kod strateškog planiranja, stave na listu svojih prioriteta.
Na seminaru su učešće uzeli predstavnici 12 NVO koje se bave životnom sredinom, održivim razvojem i lokalnom demokratijom.
“Zajednički zaključak je da se koncept održivog razvoja na lokalnom nivou otežano ostvaruje jer se nijesu uspostavila adekvatna sektorska partnerstva, ne analiziraju se problemi na osnovu potreba zajednice, a izostaje i održivo akciono planiranje i praćenje implementacije – monitoringa životne sredine. Lokalna uprava Nikšića više od decenije kasni sa planovima biodiverziteta, lokalnim ekološkim planovima, planom upravljanja otpadom, te planom održivog razvoja. Očekuje se da će nakon usvajanja strateškog razvojnog plana opštine Nikšić, čija izrada je u toku, usvajanje lokalnih ekoloških politika biti ažurnije, čime bi se pospješilo održivo akciono planiranje”, kazala je Bjagić.
Predloženo je, kako je istakla, da se kroz projektnu aktivnost nevladine organizacije uključe i prijave projekte potrebne za održivo akciono planiranje u lokalnim zajednicama.
“Ovo iz razloga što su za životnu sredinu vrlo skromna budžetska izdvajanja, jer se dosadašnja praksa izdvajanja za životnu sredinu smatra ‘luksuzom’ i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Kada je u pitanju zaštita životne sredine na lokalnom nivou, konstatovano je da podizanje stepena razumijevanja razvoja ekoloških javnih politika, pretpostavlja osnaživanje komunikacije i saradnje između predstavnika sa nacionalnog i lokalnog nivoa, privrednog i NVO sektora, koji treba zajedno da doprinose kvalitetnijem strateškom lokalnom ekološkom planiranju za održivi razvoj lokalnih zajednica”, kazala je Bajagić.
Učesnici seminara, prema njenim riječima, saglasni su da u praktičnom radu na svim nivoima nedostaju adekvatni podaci o kvalitetu životne sredine koje bi koristile različite službe, čime bi se olakšalo donošenje odluka i pravilan izbor mjera u oblasti urbanizma, komunalnog uređenja, planiranja i izgradnje, zdravstvene zaštite ljudi i životinja, poljoprivrede, turizma i obrazovanja.
Seminar je organizovan u okviru projekta “Mislimo, djelujmo, inspirišimo svoju okolinu za održivi razvoj“. Projekat, koji finansira Evropska unija, podržan je kroz program „OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika - M'BASE“ koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO), Friedrich Ebert Stftung (FES), NVO Politikon mreža i NVO Centar za istraživanje i zaštitu ptica (CZIP).
Civilnom zaštitom i terenskim patroliranjem do građanskog monitoringa
“Kako da živimo u boljem skladu sa prirodom, u ekološki (ne)održivoj zajednici kada svjedočimo učestalim požarima ili nerešivim problemima otpada, deponijama koje zagađuju vode, vazduh, rijeke”, kazala je Radmila Bajagić. Vera Mirković, iz Službe zaštite životne sredine, je prezentovala rezultate istraživanja o veličini opožarenih šuma i uzrocima požara na teritoriji opštine Nikšić u desetogodišnjem periodu.
“Kako je kazala, izgubljeno je oko deset odsto šuma od raspoloživog potencijala ove zajednice, a veličinu štete je teško utvrđivati. U kontekstu sve izraženijih požara učesnici seminara rješenje vide u sistemu civilne zaštite, kao i u terenskom patroliranju. Tako bi se sprovodio ekološki građanski monitoring, što obuhvata redovno praćenje izvora zagađenja životne sredine i oblasti njihovog direktnog uticaja na teritorijalnom nivou”, stoji u saopštenju za javnost.
Bonus video:
