Rodna ravnopravnost u Crnoj Gori ispod je nivoa Evropske unije (EU). Ona u Crnoj Gori iznosi 55, a u zemljama EU 67,4 odsto.
Najznačajnije razlike između muškaraca i žena u Crnoj Gori postoje u domenima moći, vremena, novca i rada.
Kako bi se u svim sektorima smanjio postojeći rodni jaz, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, usvojen još 2007. a posljednji put mijenjan 2015. godine, propisao je da organi državne uprave i lokalne samouprave, javne ustanove, javna preduzeća... u svim fazama planiranja, donošenja i sprovođenja odluka, moraju ocjenjivati i vrednovati uticaj tih odluka i aktivnosti na položaj žena i muškaraca. Ta obaveza je u strateškom planiranju u Crnoj Gori, međutim, djelimično zanemarena.
To je, pored ostalog, zaključak analize “Strateško planiranje pod rodnom lupom: Procjena stepena orodnjenosti sektorskih strategija i njihovih akcionih planova” koje je nedavno predstavio Institut alternativa (IA). Analizom je obuhvaćeno 57 sektorskih strategija koje se trenutno sprovode (dostupne su na sajtu Generalnog sekretarijata Vlade - javnepolitike.me).
Od 57 strategija, tri rodno transformativne
”Predmet analize je stepen orodnjenosti strategija koje se trenutno sprovode u Crnoj Gori, odnosno integrisanje rodne perspektive u sam proces izrade strategija i kritičko sagledavanje njihovog sadržaja kroz ‘rodnu lupu’. Obaveza orodnjavanja strateškog planiranja, kao i javnih politika uopšteno, je za sada neizvedena, jer osim načelne potrebe da se sagledava uticaj odluka i aktivnosti ne postoji propisana obaveza sačinjavanja posebnog izvještaja o procjeni uticaja, niti su oni jasno ugrađeni u postojeći proces izrade strategija i zakona, kao što je to slučaj sa strateškom procjenom uticaja na životnu sredinu”, navodi autorka Nikoleta Pavićević.
U smislu procesa, dodaje ona, veliko ograničenje predstavlja to što ministarstva ne sačinjavaju pravovremeno programe rada niti najavljuju javne rasprave o strategijama za koje su zadužena.
”Nijedno od 18 ministarstava nije objavilo spisak akata za javnu raspravu, dok su svega tri ministarstva objavila program rada za 2022. Politička nestabilnost uticala je na organizaciju rada ministarstava, budući da Vlada nije usvojila godišnji Program rada za 2022, već postoji jedino srednjoročni program rada, koji je usvojen od strane prethodne, 42. Vlade Crne Gore”, navodi ona.
U analizi se navodi da je, od ukupno 57 strategija koje se trenutno sprovode, za njih 14 (24%) raspisan javni poziv za predlaganje predstavnika nevladine organizacije za članove radnih grupa za izradu predloga strategije, na sajtu eUprava i sajtovima ministarstava koja koordiniraju procesom izrade strategije.
Pavićević dodaje da je, prema tekstovima 10 od 14 tih poziva, učešće u radnoj grupi za izradu strategija predviđeno za jednog predstavnika nevladinog sektora koji ima ekspertizu u oblasti, te da je time učešće organizacija koja se bave takozvanim horizontalnim pitanjima, u koja spada i rodna dimenzija strategija - ograničeno.
”Za svega četvrtinu aktivnih strategija raspisan je poziv za učešće predstavnika/ca NVO u radnim grupama. Čak i onda kada je poziv raspisan, šanse za učešće NVO koje se bave rodnom ravnopravnošću i položajem žena su niske, budući da Uredba o izboru predstavnika u radna tijela favorizuje kandidate koji imaju ekspertizu u oblasti za koju se izrađuje strategija, iako potencijalno svi zakoni i strategije imaju rodnu dimenziju”, navodi autorka.
Pozivajući se na podatke sa portala eUprava i sajtova ministarstava, Pavićević navodi da javne rasprave nisu sprovedene za više od polovinu aktivnih sektorskih strategija.
”Od ukupno 57 sektorskih strategija koje se trenutno sprovode u Crnoj Gori, javne rasprave su sprovedene za njih 28. Dodatno, iako je Uredbom o sprovođenju javne rasprave propisano da javna rasprava traje od 20 do 40 dana, u dva slučaja rasprave su trajale manje od zakonskog minimuma”, navodi autorka.
Od 57 sektorskih strategija, pokazala je analiza, tri strategije su rodno transformativne.
”Odnosno veća rodna ravnopravnost je njihov glavni cilj. Od 54 preostale sektorske strategije, čak 36 strategije su u potpunosti neorodnjene, za 14 se može reći da su uglavnom orodnjene, dok su četiri strategije djelimično orodnjene. Ipak, najmanje je rodno odgovornih strateških ciljeva, koji bi trebalo da proizvedu dugoročne promjene na državnom nivou - svega je tri takva cilja”, navodi Pavićević u analizi.
"Mršavi" budžeti za unapređenje položaja žena
Dodaje i da, u odnosu na ukupne budžete za realizaciju svih strategija koje se trenutno sprovode, svega 0,26 odsto sredstava odlazi na aktivnosti unapređenja položaja žena i rodne ravnopravnosti uopšteno.
”Razlozi za ovako stanje moraju se tražiti i u samoj proceduri planiranja i izrade strategija koja nije dovoljno transparentna, što doprinosi isključenosti različitih perspektiva. Građani i građanke, kao ni zainteresovana i stručna javnost, nisu blagovremeno informisani o strategijama koje će tokom godine biti na javnoj raspravi iako je to obaveza ministarstava. Na taj način, direktni korisnici efekata strateških dokumenata nisu pravovremeno pripremljeni da daju predloge za unapređenje”, navodi Pavićević.
Izrada strategija, dodaje ona, trebalo bi da počiva na principima usklađenosti sa ostalim strateškim dokumentima. Praksa, međutim, pokazuje drugačije.
”Ilustrativan primjer je Strategija razvoja zvanične statistike, koja uprkos članu 14 Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji propisuje obavezu prikupljanja i obrađivanja statističkih podataka po polnoj pripadnosti i uprkos akcentovanju ovog pitanja kroz Nacionalnu strategiju rodne ravnopravnosti, ne prepoznaje važnost unapređenja rodno raščlanjenih podataka”, piše u analizi IA.
Autorka navodi da izostaje i kontrola kvaliteta strateških dokumenata u odnosu na rodnu dimenziju, a razlog je, piše Pavićević, jer su obaveze u tom pogledu ostale nedorečene u zakonskom okviru, i da nisu praćene odgovarajućim obrascima za davanje mišljenja ili procjenu uticaja.
”Sva navedena ograničenja pokazuju da nisu stvoreni sistemski preduslovi kao ni ojačani ljudski kapaciteti u ministarstvima, kako bi zaživjelo naprednije orodnjavanje strateškog planiranja u Crnoj Gori”, navodi se u analizi.
Kako bi postojeći rodni jaz u gorućim sektorima bio zatvoren, dodaje Pavićević, neophodno je kreiranje i usvajanje rodno odgovornih javnih politika, i zakona i strategija.
”Javnim politikama, koje će imati ugrađenu rodnu perspektivu, orodnjene ciljeve, mjere, aktivnosti, ali i adekvatan budžet, obezbijedićemo da one odgovaraju na specifične potrebe građana i građanki i da doprinose kvalitetu njihovog života”, navodi se u analizi.
Jasne preporuke
U dijelu preporuka za unapređenje orodnjenosti strateškog planiranja, pored ostalog, Ministarstvu javne uprave (MJU) sugerisano je da sprovede analizu kapaciteta donosilaca odluka i državnih službenika za orodnjavanje javnih politika, te da na osnovu analize jača analitičke kapacitete državnih službenika u svim ministarstvima.
”Kako bi mogli da izvršavaju obavezu iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji propisuje da se na svim nivoima vrše procjene uticaja javnih politika na žene i muškarce, i kako posao orodnjavanja ne bi bio sveden na jedno Odjeljenje u cijelom sistemu”, piše u analizi.
Generalni sekretarijat Vlade, kako se navodi, treba da izmijeni obrazac za davanje mišljenja na predlog strategija na način da sadrži pitanja kao što su “Obuhvata li analiza stanja rodnu analizu i identifikaciju različitih potreba, prioriteta i problema koje mogu imati žene i muškarci u sektoru?”, “Jesu li operativni ciljevi, aktivnosti rodno odgovorni, a indikatori rodno raščlanjeni?”.
Vladi je sugerisano da unaprijedi metodologiju razvijanja politika, izrade i praćenja sprovođenja strateških dokumenata.
”Tako da u svakom od koraka u životnom ciklusu strateških dokumenata (analiza stanja, razvijanje politike, sprovođenje i monitoring i evaluacija) uključi integrisanje rodne perspektive, kao i da u dijelu obaveznog sadržaja strateških dokumenata propiše obaveznu rodnu analizu stanja, kao i definisanje rodno odgovornih ciljeva, aktivnosti i rodno raščlanjenih podataka”, navodi se u preporukama.
Iz IA i Generalnom sekretarijatu i Vladi sugerišu da obezbijede poštovanje principa međusobne usklađenosti strateških dokumenata koja je propisana Uredbom o načinu i postupku izrade, usklađivanja i praćenja sprovođenja strateških dokumenata, “naročito u odnosu na usklađenost sa Nacionalnom strategijom rodne ravnopravnosti i njenim ciljevima”.
”MJU i Vlada treba da izmijene Uredbu o izboru predstavnika nevladinih organizacija u radna tijela organa državne uprave, kako bi se omogućilo učešće predstavnika/ca nevladinih organizacija koje se bave pitanjem rodne ravnopravnosti u radu radnih tijela za izradu strategija i zakona”, piše u preporukama, dok se svim resornim ministarstvima preporučuje da pravovremeno objavljuju programe rada i spiskove akata za javnu raspravu početkom godine, “kako bi se zainteresovana i stručna javnost pripremila i uključila u proces kreiranja javnih politika”.
MJU, kako piše, treba da obezbijedi kontrolu kvaliteta javnih rasprava, na način kako je to predloženo nacrtom Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu.
“Izmjenom Poslovnika Vlade kojim bi se propisalo da zakoni i strategije koje nisu sproveli javnu raspravu u skladu sa standardima, ne mogu dobiti ‘zeleno svjetlo’ i biti razmatrani na Vladi”, piše u preporukama i dodajse da je potrebno sprovesti i obuke o kontroli kvaliteta javnih rasprava za sve organe državne uprave.
Poslanicama i poslanicima u Odboru za rodnu ravnopravnost preporučeno je da koriste mogućnosti kontrolne funkcije omogućene Poslovnikom o radu Skupštine.
”Naročito u pogledu predlaganja zaključaka i preporuka organima izvršne vlasti na osnovu razmotrenih strategija i/ili izvještaja o njihovom sprovođenju”.
Bonus video:
