Sve lokalne samouprave su u obavezi da imenuju osobu zaduženu za rodnu ravnopravnost, implementiraju lokalne akcije i rodno odgovorno budžetiraju, poručeno je na konferenciji Saveza slijepih Crne Gore.
Pomoćnica direktora Saveza slijepih Katarina Bigović Kulić kazala je da su sproveli monitoring tokom prva četiri mjeseca ove godine, u ukupno 25 lokalnih samouprava, koje su kroz tri konkretna pitanja odgovorila kako sagledavaju i implementiraju pitanje rodne politike.
“Na pitanje da li lokalne samouprave imaju predviđenu poziciju/imenovanu osobu za rodnu ravnopravnost i da li je osoba isključivo zadužena za rodnu ravnopravnost ili je zadužena za više oblasti, 20 odsto je odgovorilo da ima, 60 odsto da ima i da je zadužena za više oblasti, 12 odsto da nema, dok je osam odsto bez podataka”, navela je Bigović Kulić, predstavljajući rezultate istraživanja.
Prema njenim riječima, kako prenosi PR Centar, u nekim lokalnim samoupravama napominju da se ovim poslovima bave „po potrebi“, a u jednoj još uvijek nemaju osobu koja mijenja koleginicu koja je na porodiljskom bolovanju od februara.
Bigović Kulić je istakla da su poslovi na kojima su imenovani za rodnu ravnopravnost najčešće raspoređeni i za oblasti: unapređenje položaja LGBTIQ osoba, socijalna i dječja zaštita, kultura i primarna zdravstvena zaštita, informacioni sistem, sekretari.
“Na pitanje da li su principi rodne ravnopravnosti uključeni u kreiranje i implementiranje aktivnosti, mjera, strateških ciljeva, 44 odsto lokalnih samouprava odgovorilo je da jesu, 16 odsto nijesu, 32 odsto je u fazi izrade podataka, dok 44 odsto nema podataka”, rekla je Bigović Kulić.
Ona je kazala i da je na pitanje da li kreiraju budžet u skladu sa principima rodno odgovornog budžetiranja, 16 odsto je odgovorilo da ima kreiran budžet, 20 odsto nema podataka, 24 odsto nemaju kreiran budžet, 28 nema kreiran budžet u skladu da rodno odgovornim budžetiranjem.
Bigović Kulić je kazala i da su neki od komentara uz odgovor na pitanje bili da budžet implementiraju u granicama mogućeg, teže ka tome da u budućem periodu kreiraju budžet i slično.
“Rodno odgovorno bužetiranje nije zaživjelo u lokalnim samoupravama, ali ni na državnom nivou još uvijek nemamo rodno odgovorni budžet koji bi poslužio lokalnim samoupravama”, istakla je Bigović Kulić.
U toku diskusije “Rodna ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava” poručeno je da je vrlo važno postaviti pravilno principe rodne ravnopravnosti i da je neophodno razumjeti šta oni znače kako bi se mogli pravilno implementirati.
Takođe, učesnici u diskusiji su saglasni da postoje stereotipi da bi se o pitanjima rodne ravnopravnosti trebalo baviti isključivo žene i da vrlo mali broj muškaraca govori na ovu temu.
Poručuju da rodna ravnopravnost mora biti zastupljena u svim politikama, koje osim nacionalnih, uključuju i lokalne, kao i da principi rodne ravnopravnosti nijesu uvijek dio aktivnosti, mjera, ciljeva, strateških dokumenata, a najčešće se o pitanjima žena s invaliditetom akcioni planovi ne bave.
“Rodna ravnopravnost je na jako niskom nivou, neadekvatno se primjenjuju postojeći standardi, a nedovoljno je zastupljeno učešće svih aktera”, istaknuto je u toku diskusije.
Savez slijepih Crne Gore sprovodi projekat „Ženske akcije za društvene reakcije“ uz podršku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava. Osnovni cilj projekta je smanjenje stepena rodne diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja žena oštećenog vida u Crnoj Gori.
Bonus video:
