Laura Greco u Veneciji, u kompaniji Levi's, odjeći koja nije prodata daje novi izgled, od starog pravi novo darujući mu novi život i novu vrijednost. Bavi se apsajklingom, ili kreativnom reciklažom. Ovih dana u Šavniku, na obali rijeke Bukovice druži se sa, kako kaže, sa „magičnom vunom“, uči nove tehnike i prirodne načine bojenja i upoznaje neke nove boje Crne Gore koje je oduševljavaju. Posebno crvena i njene nijanse. Laura je jedna od učesnica međunarodnog umjetničkog projekta "Sve boje Crne Gore - bojenje vune biljnim bojama", autorke Jelene Đukanović, koji se održava šesti put, a treći u opštini Šavnik.
„Prvi put sam ovdje i tako me raduje rad sa vunom koja je prirodni materijal. Voljela bih da naučim da u radu sa vunom pravim materijal jer je to nešto u mom poslu što mi znači i što je jako važno, kao i da naučim proces prirodnog bojenja vune, jer je to proces kojim se i ja bavim na poslu. Interesuje me i proces veza, a vuna je nešto što bi obogatio moja rad“, kaže Laura dok pokazuje komade vune obojene raznim bojama.
Sve su boje divne, kaže, ali crvena koja je dobijena od broća joj je posebno dopala.
„Radila sam ranije sa vunom, ali na tradicionalan način, plela sam i koristila igle. Ovo što sam sada naučila je za mene potpuno novo i fascinantno – počev od tehnika obrade vune, do bojenja i mislim da ću to primijeniti u daljem radu“, ističe Laura.
Naučila je da filca, da listovi mnogih biljaka boje vunu najljepšim bojama, i da rijeka može imati prozirnu tirkizno plavu boju, poput Bukovice.
Ona i tridesetak učesnika trodnevne radionice iz Italije, Bugarske, Albanije, Srbije i Hrvatske, u prijepodnevnim časovima, pored rijeke, boje vunu i rade pastirsku torbicu „pletivaču“, dok poslije podne imaju priliku da odslušaju zanimljiva predavanja, a jedno od njih upravo je održala Laura, zajedno sa Andrijanom Popović na temu “Nesvjesno nasleđe kao psihoestetička kategorija ljudskog potencijala empatije u stimulisanju kreativnog mišljenja”.
„Svake godine imamo različitu tematiku, a zadatak studenata i kolega umjetnika i profesora je da fokusiraju pažnju na jedan predmet, jer je tri dana malo vremena da se umjetnici 'razmahnu'. Ovoga puta odlučili smo se za pastirku torbicu. U njoj je pastir nosio nešto hrane, a pastirica i pletivo da prekrati vrijeme. Kako bi danas izgledala torbica od vune i šta bi u njoj nosila mlada osoba pokazaće nam učesnici radionice koji će starinsku torbicu prilagoditi savremenom trenutku, ali i potrebama. Vidjećemo kakav će odgovor biti. Ne mora to biti samo predmet primjenjene umjetnosti koji je upotrebljiv, već može biti i koncept. Očelkujem od studenata da promisle i da torbici udahnu novi život“, kazala je Jelena Đukanović, koja je glavni „krivac“ što šest godina studenti i umjetnici iz zemlje i inostranstva Crnu Goru „boje“ nekim novim bojama i zaogrnu je toplom vunom.
„Prošle godine smo vunu bojili u lukovinu, crni jasen, broć i lišće od breskve. Ove godine smo dodali dunju koja je dala rozu boju, list breze, koji je vunu obojio intezivnom žuto-zelenom bojom i koru od divljeg nara, koja nam je dala božanstvenu žutu boju“, kazala je Jelena.
Iako su učesnici kolonije najčešće ženske osobe, desi se da se i poneki muškarac oproba u radu sa vunom. Ove godine to je bio Rade Pejović, profesor beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti.
„Za ovu koloniju sam i ranije čuo, ali nekako nam se nije dalo da dođemo prije. Sada smo ovdje i uživamo u radu sa vunom, u ovoj prirodi, a studentinje imaju priliku da pokažu kreativnost u izradi pastirske torbice“, kazao je Pejović dok je tkao vunu.
I on će imati priliku da pokaže kreativnost, a urašene torbice premijerno će biti pokazane početkom septembra u Bugarskoj, ali će, nada se autorka projekta, i obići Crnu Goru.
Projekat "Sve boje Crne Gore - bojenje prirodnim bojama", podržali su Ministarstvo kulture i medija i Opština Šavnik.
Vuna privlačna i najmlađima
Svake godine sa umjetnicima, studentima, ali i vunom, druže se i djeca. Tako je bilo i ovoga puta. Četvorogodišnji Luka je najmlađi učesnik radionice.
„Prvi put radim sa vunom i baš mi se sviđa. Odlučio sam da napravim automobil“, kaže Luka.
Za njega i drugare tema radionice nije obavezna. Zbog toga će i godinu starija Simona praviti nešto drugo, a ne torbicu.
„Ja sam odlučila da napravim jaje. I prošle godine sam radila sa vunom. Tada sam napravila srce“, kaže Simona.
Ksenija, koja ima devet godina, ipak je odlučila da se drži zadate teme.
„Mama i ja pripremamo da napravimo torbu koju ću nositi. Sve mi je ovo zanimljivo. Prvi put radim sa vunom i vjerovatno ću i sledeće godine doći“, kaže Ksenija.
Bonus video:
