Percepcija korupcije je rezultat opšteg nepovjerenja u sistem, a norveško iskustvo pokazuje da transparentnost i sloboda informisanja mogu značajno poboljšati povjerenje javnosti u institucije.
To je, u razgovoru za “Vijesti”, kazala ambasadorka Norveške u Crnoj Gori, na nerezidentnoj osnovi, Kristin Melsom.
Ona je ukazala na to da je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) razvila elektronsku evidenciju sličnu norveškoj platformi “e-Innsin”.
“Iako je način funkcionisanja sličan, postoji bitna razlika - norveški sistem je razvijen u partnerstvu Norveške agencije za digitalizaciju i Grada Osla, dok ga je u Crnoj Gori razvila organizacija civilnog društva. Nadam se da će civilno društvo i vlasti u Crnoj Gori zajedno raditi na ovoj usluzi, potrebnoj za dobrobit svih građana i društva”, poručila je Melsom.
Vlada Norveške kroz program SMART Balkans podržava nekoliko regionalnih inicijativa koje imaju za cilj bolju komunikaciju između građana i vlasti i civilnog sektora i vlasti. U okviru ovog programa u Crnoj Gori je podržan projekat organizacije MANS koji se odnosi na slobodan pristup informacijama. Koliko su ovakve inicijative važne za jačanje vladavine prava u regionu?
Civilno društvo je važan akter participativne demokratije, Norveška podržava civilno društvo u svojoj zemlji i u međunarodnoj saradnji. Kroz regionalni program SMART Balkans Norveška podržava organizacije civilnog društva koje igraju važnu konstruktivnu ulogu pomažući zemljama u regionu Balkana na njihovom putu evroatlantskih integracija. Ove integracije smatramo jednim od glavnih puteva da se obezbijede mir i inkluzivnost društava i njihov održiv razvoj.
Norveški program SMART Balkans započeo je 2021. godine i sprovodi ga konzorcijum lokalnih organizacija, predvođen Centrom za promociju civilnog društva iz Sarajeva. Program ima različite grant šeme - od regionalnih inicijativa, podrške radu organizacija (core support), nacionalnih i lokalnih projekata i kreativnih i ad-hoc grantova.
Projekat MANS-a je nacionalna inicijativa koja je upravo završena, a ja sam sa zadovoljstvom učestvovala na njenom završnom događaju u Podgorici prošle sedmice. Događaj je bio fokusiran na pristup javnosti informacijama - fundamentalnu komponentu demokratije i integriteta u svakom modernom društvu. Smatramo da je veoma važno da je MANS odigrao konstruktivnu ulogu kako u isticanju dobrih i problematičnih rješenja, tako i u pružanju konkretnih savjeta donosiocima odluka o tome kako da poboljšaju kvalitet predloženog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Kroz ovaj projekat MANS je unaprijedio i svoju aplikaciju za pametne telefone. Njihova baza podataka je popunjena javnim informacijama koje su građani tražili, kako bi im drugi mogli pristupiti i ne zatrpavati instituciju zahtjevima za istim informacijama. Ovo je u velikoj mjeri doprinijelo radu medija u Crnoj Gori, ali i građani su postali aktivniji u traženju informacija posebno na lokalnom nivou.
Koliko je slobodan pristup informacijama važan za prevenciju i otkrivanje korupcije?
Jedna važna demokratska vrijednost koja pomaže u sprečavanju korupcije je transparentnost. Transparentnost omogućava bolji nadzor građana nad radom donosilaca odluka. S druge strane, transparentnost i otvorenost dovode do veće efikasnosti i efektivnosti, primoravajući vlade da budu pažljivije da bi prošle sud javnosti. Na ovaj način, transparentnost djeluje i kao norma i kao instrument.
Promovisanje slobode izražavanja i pristupa informacijama od javnog značaja su neki od ključnih prioriteta u spoljnoj i razvojnoj politici Norveške.
Napori Norveške imaju za cilj promovisanje raznolikog, nezavisnog medijskog sektora, osiguranje slobode izražavanja i pristupa informacijama svim sektorima društva, posebno ranjivim grupama.
Norveška promoviše transparentnost i slobodu izražavanja kroz učešće u UN i drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama, kroz bilateralni dijalog i saradnju, kao i kroz pružanje podrške medijskim organizacijama i organizacijama civilnog društva.
Koja su iskustva Norveške koja bi Crna Gora mogla iskoristiti u rješavanju pristupa informacijama i prevenciji korupcije, s obzirom da je vaša zemlja četvrta u svijetu na Transparentnoj listi percepcije korupcije?
Norveško iskustvo pokazuje da transparentnost i sloboda informisanja mogu značajno poboljšati povjerenje javnosti u institucije. Percepcija korupcije je rezultat opšteg nepovjerenja u sistem. Zemlje s najboljim rezultatima percepcije korupcije najčešće imaju dobro funkcionisanje pravosudnih sistema, jaku vladavinu prava i političku stabilnost. Ovaj indeks, naravno, ne ukazuje da su Norveška i druge zemlje s visokim rejtingom slobodne od korupcije, već da se s njom nosimo na način koji naši građani smatraju adekvatnim.
Norveška ima snažnu zaštitu slobode informacija. Naš Ustav i zakoni garantuju i slobodu izražavanja i pravo na javno informisanje. Za početak, u Norveškoj je sve što javni sektor radi, osim djelova koji se tiču bezbjednosti i ličnih podataka, transparentno. To se odnosi i na našu ambasadu, a mi s vremena na vrijeme dobijamo upite novinara i zainteresovanih pojedinaca o dokumentima i prepisci koju svakodnevno arhiviramo.
Norveška agencija za digitalizaciju pokrenula je platformu “e-Innsin” za elektronsku evidenciju javnih podataka. Možemo to slobodno nazvati - zajedničku memoriju cijelog javnog sektora u Norveškoj. Uvođenjem ove elektronske platforme, norveška vlada je građanima omogućila lak pristup javnim dokumentima i informacijama. Ova platforma je doprinijela većoj otvorenosti vlasti i omogućila građanima da budu bolje informisani o radu svojih predstavnika. Svako ima pravo pristupa, besplatno i, ako želi, anonimno: javnim dokumentima, korespondenciji sa agencijama i iz agencija, političkim sastancima, broju predmeta i predmetima iz opštinskih i okružnih odbora.
MANS je nešto slično napravio sa svojom mobilnom aplikacijom “Pitajte institucije”. Putem ove aplikacije pružaju pravnu pomoć građanima pri podnošenju zahtjeva za pristup informacijama u Crnoj Gori. Zahtjeve za informacije možete podnijeti bilo kojoj javnoj instituciji ili organu u Crnoj Gori ako ste zahtjev formulisali u skladu sa Zakonom.
Iako je način funkcionisanja sličan, postoji bitna razlika - norveški sistem je razvijen u partnerstvu Norveške agencije za digitalizaciju i Grada Osla, dok ga je u Crnoj Gori razvila organizacija civilnog društva. Nadam se da će civilno društvo i vlasti u Crnoj Gori zajedno raditi na ovoj usluzi, potrebnoj za dobrobit svih građana i društva.
Ekspertska grupa Savjeta Evrope objavila je nedavno izvještaj o osnovnoj evaluaciji i pozvala crnogorske vlasti da unaprijede određene aspekte nacionalnog zakonodavstva o pristupu zvaničnim dokumentima. Kako to komentarišete?
Budući da je Norveška veoma aktivna u pogledu transparentnosti javnog informisanja, ne čudi što je Konvencija Savjeta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima (CETS br. 205), poznata i kao Trumse konvencija, koja je stupila na snagu 1. decembra 2020. godine, potpisana u norveškom gradu Trumseu. Konvencija iz Trumsea bila je prvi obavezujući međunarodni pravni instrument koji je svakome priznao pravo na pristup zvaničnim dokumentima u posjedu javnih vlasti, bez diskriminacije i bez obzira na status podnosioca zahtjeva ili motive da traži pristup. Konvencija postavlja standarde za brzu i pravičnu obradu zahtjeva za pristup zvaničnim dokumentima.
Mogu reći da je pohvalno što je vaša zemlja jedna od petnaest potpisnika ove konvencije. Nema sumnje da Crna Gora treba da poštuje svoje međunarodne obaveze, uključujući i ovu konvenciju. Ja lično nisam stručnjak za ovu oblast, ali koliko mogu da procijenim, većina zahtjeva Konvencije je uključena i u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, a za komentare gdje su preporučena poboljšanja, Vlada Crne Gore je dala odgovore.
Bonus video:
