Čak 500 od 942 lica nad kojima su u Crnoj Gori sprovođene mjere tajnog nadzora nije obaviješteno o tome da su se prikupljale informacije u krivičnom postupku protiv njih, saopštio je Milan Radović iz Građanske alijanse.
Protiv tih 500 osoba nije pokrenut postupak, ali nisu ni obavješteni da su bili pod mjerama tajnog nadzora.
„Postaje pravilo da se građani u Crnoj Gori protiv koji se ovim putem prikupljaju podaci ne obavještavaju i ne upoznaju o podacima koji se protiv njih podnijeti", ocijenio je Radović na panel diskusiji „Zaštita podataka“ koji je EU Info Centar organizovao u saradnji sa Agencijom za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama.
On je poručio da država treba da pokaže da je zaštita podataka njen prioritet, kao i da će svi podaci koji se prikupljaju na ovakav način biti uništeni.
Radović je ocijenio da su problemi u zaštiti podataka ogromni, kao i da je razvoj zaštite podataka na početnom nivou.
„Ovo pitanje treba riješiti sistemski i pravo na privatnost treba da bude prioritet“, saopštio je Radović
Ambasador Njemačke u Crnoj Gori, Hans Gunter Valter Matern naveo je da se prije 20 godina nije tako javno govorilo o aktivnostima tajne službe i o neophodnosti da ta služba bude toliko aktivna.
„Javnih kamera u Crnoj Gori možda i nema toliko mnogo, ali u drugim zemljama gdje god da pođete, vas će vidjeti neka kamera, što je bilo nezamislivo prije 20 godina“, saopštio je Matern.
On je ocijenio da je to danas prihvatljivo. „Danas ljudi to i traže, jer misle da je njihov život zbog toga bezbjedniji“.
Matern je saopštio da, kada je u pitanju zaštita podataka, u Njemačkoj rade na obrazovanju građana, objašnjavajući da ljudi treba dodatno da razmisle o tome da li žele da zaštite podatke.
Član Savjeta Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama, Aleksa Ivanović, ocijenio je da je zaštita podataka krucijalna za život svakog pojedinca.
On je ocijenio da je najpoznatija transnacionalna demokratija, možda i jedina prava, Evropska unija.
„Nema slobodnog društva i demokratije ako se ne poštuje integritet svakog građanina.
Agencija, kako je kazao, ne može sama raditi zbog čega je potrebno podizati svijest građana o tom pitanju.
„Treba razgovarati sa građanima i institucijama, što je prvi korak u zaštiti podataka“, dodao je Ivanović.
Šef Interpola u Crnoj Gori, Dejan Đurović, saopštio je da većina izviđaja u Crnoj Gori ima međunarodni karakter, pogotovo kada je u pitanju teški i organizovani kriminal.
On je ukazao da crvene Interpolove potjernice sadrže sve lične podatke, što je najjači alat u Interpolu u traganju za bjeguncima.
„Da bi mi objavili neku potjernicu na Interpolovom sajtu, mi moramo da zadovoljimo sve definisane uslove, a prije svega u pogledu zaštite ličnih podataka, jer mi tuđe lične podatke koristimo u određene svrhe“, objasnio je Đurović.
On je dodao da se ti podaci u većini slučajeva prikupljaju bez znanja tog lica, što zakon dozvoljava, ali i nameće obavezu da se ti podaci koriste krajnje restriktivno i samo u svrhu za koju su ih prikupili.
Bonus video:
