Skoro dvije trećine građana smatra da je korupcija izražen problem u Crnoj Gori, a u velikom porastu je broj onih koji su rekli da su imali ličnog iskustva sa tom pojavom, pokazalo istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje “Obrasci korupcije - Crna Gora 2017“, sprovedeno je u saradnji sa Rokfeler fondacijom na uzorku od 1.027 ispitanika.
Glavni metodolog CEDEM-a, Miloš Bešić, kazao je da 64 odsto građana smatra da je korupcija u Crnoj Gori izražen problem.
„Da je korupcija veoma izražen problem smatra 28,1 odsto građana, a 36 odsto njih kaže da je izražen problem. To je jako visok procenat, ali je niži u odnosu na 2013. godinu kada je taj procenat kumulativno iznosio 71,7 odsto“, saopštio je Bešić u PR Centru.
On je istakao da 66,9 odsto građana na osnovu ličnih iskustava formira stav o korupciji.
„Lična iskustva su postala ključni izvor na osnovu koga građani procjenjuju da li u društvu ima korupcije. Ako pogledamo trend vidimo da su lična iskustva sa 40 odsto 2013. porasla na 66, 9 odsto ove godine. To je jedna veoma dramatična razlika“, istakao je Bešić.
Prema njegovim riječima, u protekle četiri godine, došlo je do velikog porasta broja onih koji su rekli da su imali ličnih iskustava sa korupcijom, na 28,6 odsto, u odnosu na 2013. godinu kada je taj procenat iznosio 11,1 odsto.
„Od onih koji su imali kontakt sa određenim službama, prilikom posjete ljekaru, 40,1 odsto ispitanika kaže da su koristili veze i poznanstva, plus četvrtina onih koji su davali novac ili poklone što kumulativno predstavlja jako visok procenat od 65 odsto“, istakao je Bešić.
On je, kao moguće razloge povećanja broja ličnih iskustava, naveo „oslobađanje građana“ da govore o korupciji jer je došlo do javnih priznanja o učestvovanju u korupciji.
„Smatram da je do porasta prijavljivanja ličnih iskustava u koruptivnim radnjama, došlo zbog nekoliko velikih slučajeva korupcije koji su se rasvjetlili, i gdje je došlo do priznanja visoko rangiranih pojedinaca u društvu, o učestvovanju u korupciji. Takva situacija proizvodi reakciju kod građana gdje lakše identifikuju i lakše govore o korupciji“, objasnio je Bešić.
Bešić je kazao da veliki broj građana smatra je u javnim službama prisutna praksa davanja i primanja mita i da bi javni službenici uzimali novac ili poklone.
„Da skoro niti jedan javni službenik ne uzima novac ili poklone smatra samo 4,5 odsto građana. Da to rade neki javni službenici vjeruje 30,1, odsto, da to radi veliki broj njih smatra 30 odsto, a da to rade gotovo svi javni službenici vjeruje 14,1 odsto ispitanih“, saopštio je Bešić.
Prema njegovim riječima preko 56 odsto građana smatra da se ljekarima i zdravstvenim radnicima mora ponuditi novac ili usluga da bi oni radili ono što treba da rade.
„Da se policajcima mora ponuditi novac ili usluga da bi radili ono što treba da rade vjeruje 50,4 odsto građana, onda slijede carinici 49,5 odsto, pa inspektori i sudije“, pojasnio je Bešić.
On je kazao da, 55,8 odsto građana kaže da se korupcija dešava zbog ustaljene navike i da je korišćenje veza i poznanstava posebno problematično.
„Crna Gora je prirodno, kulturološko i tradicionalno tlo koje omogućava razvoj korupcije i izgrađene socijalne mreže omogućavaju da se koruptivni mehanizam aktivira po potrebi“, ocijenio je Bešić.
Prema njegovim riječima, spremnost da se prijavi korupcija je opala u poslednje četiri godine za deset odsto, pa bi danas, kako je istakao, svega 30 odsto građana bilo spremno da prijavi ovu negativnu pojavu.
Bešić je objasnio da su razlozi neprijavljivanja korupcije, uglavnom, strah od posljedica i stav da je ona teško dokaziva.
„Svaki peti građanin se boji da prijavi korupciju, svaki četvrti ne vjeruje da bi došlo do istrage, i više nego svaki četvrti smatra da je teško da se korupcija dokaže“, pojasnio je Bešić.
On je rekao da trećina građana smatra da će ulaskom u Evropsku uniju, nivo korupcije u Crnoj Gori ostati na približno istom nivou i da je dobro što građani prepoznaju da sami čin ulaska u EU ne donosi rješenje problema.
Prema njegovim riječima, građani Crne Gore nisu zainteresovani za politiku kao što se smatra.
„Interesovanje za politiku je relativno na niskom nivou. Veoma zainteresovanih građana je 8,3 odsto uz donekle zainteresovane sa 34,8 odsto, a svaki četvrti se apsolutno ne bavi politikom, dok svaki treći građanin uglavnom nije zainteresovan“, rekao je Bešić.
Kada je o izvoru političkih informacija riječ, kako je kazao, televizija je i dalje broj jedan, a prati je interenet.
„Štampa i radio su sve manje prisutni kao izvor informisanja. Internet je preuzeo poziciju od štampe. Ako pogledamo 2013. godinu vidjećemo da su ljudi tada politička dešavanja više pratili u štampi nego na interentu“, objasnio je Bešić.
On je kazao da je od 2013. do 2017. povećan stepen povjerenja u sve medije.
„Ljudi u manjoj mjeri prate politiku, ali oni koji prate politiku medijima vjeruju u većoj mjeri nego što je to bio sličaj prije četiri godine“, rekao je Bešić.
On je napomenuo da su građani danas u nešto većoj mjeri spremniji na radikalne političke akcije nego što je to bio slučaj prije četiri godine.
Bonus video:
