Više od polovine anketiranih mladih bili su nasilnici, dok je dvije trećine koristilo govor mržnje protiv drugih, rezultati su istraživanja o Govoru mržnje u Evropi.
To je dio evropskog istraživanja koje je obuhvatilo mlade od 14 do 35 godina, čiji je cilj da ispita njihovu percepciju govora mržnje sa posebnim osvrtom ove pojave na Internetu.
Istraživanje je inicirala organizacija GEYC iz Rumunije u okviru projekta „Balkan bez mržnje“ koji je sprovodila nevladina organizacija „35mm“, članica Građanske alijanse.
Istraživanje koje je sprovedeno od 3. oktobra do 15. novembra prošle godine bilo je anonimno i uključilo je 1.623 ispitanika iz Rumunije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Republike Moldavije, Estonije, Makedonije, Kosova, Turske, Francuske, Albanije, Bugarske i Italije.
Od ukupnog broja ispitanika 67,5 odsto je iz gradskog, 35,2 odsto iz ruralnog područja, dok je 64,4 odsto žena i 34 odsto muškaraca.
Na pitanje „Da li ste se ikad osjetili uvrijeđenim, diskriminisanim ili maltretiranim internetskim sadržajima“ skoro četvrtina (22,4 odsto) ispitanika je odgovorila „Da, jednom“ , trećina (32,6) je odgovorila „Da, nekoliko puta“, dok je skoro polovina (45 odsto) odgovorila „Ne“.
Čak 76,1 odsto ispitanika je nekoliko puta učestvovalo u slanju ili pokretanju govora mržnje na internetu, 12,2 odsto jednom, a samo 11,7 odsto nije nikada učestvovalo.
Procenti koji pokazuju da su mladi ili žrtve ili nasilnicu su visoki i naglašavaju ranjivost korisnika u digitalnom prostoru kada je u pitanju bezbjednost. "Kako je anketa pokazala više od polovine (55 odsto) mladih su bili nasilnici dok je dvije trećine (76 odsto) koristilo govor mržnje protiv drugih".
Mladi najčešće prepoznaju govor mržnje na društvenim medijima, vijestima i komentarima na blogovima i sajtovima. Često, muzika, vicevi, reklame i filmovi sadrže govor mržnje.
Najčešći oblici diskriminacije na Internetu su na osnovu rase (16,9 odsto), seksualne orijentacije (14,4), mišljenja i stavova (12,5), nacionalnosti (10,4 odsto), etničkog porijekla (8,9), religije (8,4), pola (6,9), prihoda (6,5) i godina (4,8 odsto).
Više od trećine spitanika koji se suočavaju sa govorom mržnje na Internetu ne reaguju jer smatraju da je govor mržnje jednak slobodi izražavanja. Nešto manje od četvrtine (20 odsto) ispitanika koji su se suočili sa govorom mržnje su tražili osvetu i postali agresori.
Prema rezultatima ankete, 11 odsto žrtava krivi sebe i nešto više od dva odsto je potražilo stručnu pomoć.
Kao glavne aktere u borbi protiv govora mržnje na Internetu: 35,3 odsto učesnika je odgovorilo da je to svaki korisnik koji identifikuje govor mržnje, 19,6 odsto moderatori veb sajtova, 8,3 odsto nadležne institucije, 35 odsto sve navedeno, dok je 1,8 odsto navelo ostalo kao glavne aktere.
Manje od trećine (30 odsto) ispitanika koji su bili svjedoci govora mržnje na Internetu su to i prijavili, dok je 38,4 odsto odgovorilo da nije preduzelo ništa povodom govora mržnje. "Iako nisu zauzeli jasan stav protiv govora mržnje, 13 odsto ispitanika je odgovorilo da se nada da će to drugi učiniti".
Zabrinjavajućih šest odsto smatra govor mržnje smiješnim, dok tri odsto vjeruje da je govor mržnje normalna i neizbježna pojava u međuljudskim odnosima. Ova vrsta stavova podstiče nasilnika i čini žrtve još ranjivijim.
Bonus video:
