Na imanju Siništaja počela je sjetva krompira u staklenicima, oni godišnje proizvedu oko 25 tona. Nataša Siništaj je domaćica i vodi računa o svemu što Siništaji proizvedu na devet hiljada kvadrata, koliko imaju pod plastenicima, imaju i najveći plastenik u Crnoj Gori od 7.000 kvadrata i još četiri po 500 kvadrata.
U selu Dušići, koje se nalazi između Tuzi i Mataguža, na imanju Siništaja opredijelili su se da proizvode krompir, krastavac i salatu. Godišnje ova vrijedna porodica proizvede i 190 tona krastavaca, pet tona salate i četiri tone trešnje… Nataša se prije 12 godina udala za Davida Siništaja i iz Podgorice se preselila u Dušiće, nije ništa znala o poljoprivredi, tada su Siništaji sadili lubenice, ali i sve ono što se sadi u bašti za svoje potrebe. “Završila sam građevinsku školu, ali sada sam se samo na poljopriredu usmjerila. Moj suprug David vozi za Europakt, po nekoliko dana mjesečno je odsutan iz kuće. On je porastao baveći se poljoprivredu, tako da sada nije baš voljan da radi u plasteniku. Njegovo je da uzore traktorom, i da isfrezira zemlju, sve ostalo ja organizujem”, priča Nataša.
Nataša i David imaju troje djece, Helenu (11), Simonu (7) i Tomu (6) godina, svi su učenici osnovne škole u Tuzima. Žive pored Davidovih roditelja, Ljujaša i Hane. “Moj radni dan ljeti počinje u pet časova. Kada je sezona ljeti, osim mene uvijek imam i po nekoliko radnika, imamo jednog koji stalno radi kod nas, već nekoliko godina. Radimo do podne, dok se može izdržati u plastenicima zbog vrućine. Onda drugi odmaraju, ja spremam ručak. Za tri-četiri radnika, treba spremiti dva jela dnevno, moram i za moju porodicu, za nas dvoje i djece. Taman se sve to završi i potreban ti je odmor, već je pet sati i opet treba nastaviti sa radom u plasteniku. Sve se završi oko devet časova, navečer. Da bi mogli da slažemo ubrane krastavce, ugradili smo i reflektor ispred kuće. Ujutro, oko osam časova, ja svakog dana krastavce vozim u otkupni centar “Volija”, oni mi otkupe sve. Godišnje proizvedemo do 190 tona krastavca, 25 krompira, 5 tona salate, četiri tone trešanja…” priča Nataša. Kada djeca idu u školu, Natašina je obaveza i da ih odveze i vrati kući, od Dušića do Tuzi ima tri kilometra.
Nataša tvrdi da se od poljoprivrede može lijepo živjeti, možda nema novaca za razbacivanje, ali možete imati jedan komotan život, kada su finansije u pitanju, i svoj ste gazda. U Dušićima su mnogi sa svojih imanja finansirali školovanje djece. Dvije Davidove sestre su psihološkinje, jedna živi u Detroitu, druga na Kosovu. “Ja sam porasla u gradu, ali sada ne bih mogla da napustim selo, ovdje sam se organizovala, možda mnoge žene ne bi radile ovo što ja radim, ali meni je sasvim dobro. Imam puno obaveza, nekada sam i umorna, ali nemam stresa, sve se može završiti ako se dobro organizujete”, priča Nataša.
Djeca zarađuju sebi dnevnicu
Nataša koristi to što proizvodi i radi na imanju da nauči svoju djecu, iako su mala, da joj pomažu i za to dobijaju dnevnicu. Sav sitan krompir djeca pokupe, dođe kupac koji ga kupuje i sav novac djeca, nakon što pokupe taj krompir, dobiju kao dnevnicu.
“Pomažu mi i oko pakovanja krastavaca, za svaku gajbu koju mi dodaju, dobiju deset centi, saberemo koliko smo gajbi upakovali, saberemo i dobiju dnevnicu. Imaju oni zadatke i da usisaju kuću, spreme dvorište, mislim da im takve lekcije ne škode”, priča Nataša.
Djeca se raduju kada Siništaji nabave zečeve, i njih su držali, pa poklanjali komšijama. Nataša kaže da će možda ovog ljeta nabaviti piliće.
“Imali smo prošle godine i mangulice, neke su imale do 200 kilograma, jer hranimo ih krastavcima, salatom…svim prirodnim što proizvodimo. Ali njima treba davati tri puta hranu, ne mogu da stignem sve to”, kaže Nataša.
Trudi se da djeca ne provode previše vremena uz internet, televezor, mobilne…
Radnik zaradi do 900 eura
Siništaji imaju jednog stalno angažovanog radnika iz Albanije koji radi kod njih i koji, po potrebi, angažuje i druge radnike. Nataša kaže da mu ljeti, u sezoni, daju platu 900 eura mjesečno, pomoćnim radnicima daju 600 eura. Svakog dana ona im spremi i dva obroka.
Nataša je zadovoljna saradnjom sa Ministarstvom poljorpivrede. Da bi podigli najveći plastenik od 7.000 kvadrata, Siništaji su uzeli kredit od 65.000 eura i nadaju se da će ga vratiti u naredne dvije do tri godine…
Imaju i 400 stabala trešnje
Siništaji na svom imanju imaju i 400 stabala trešnje, i Nataša kaže da oko njih nema previše posla. “Imam i 800 stabala trešnje u Voškovu kraj Pljevaja, odakle su moji porijeklom, ali one treba tek da stasaju za rod. O njima brinem ja, i moj stric, on će uskoro u penziju, pa će više boraviti na selu i voditi računa o voćnjaku”, priča Nataša.
Sportska porodica
Nataša ima dvije sestre i dva brata, oca. Njena sestra Milena Raičević je poznata crnogorska rukometna reprezantativka, a brat Ivan Knežević je bio centarfor crnogorskih klubova, oprobao se u ruskoj, rumunskoj ligi.
“Normalno je da sa svojima imam redovan kontakt, više sa sestrama, valjda je to prirodno, ali odem i do Tološa, da vidim oca i braću. Redovno idem na rukometne utakmice kada igraju “Budućnost” i reprezentacija. I moja druga sestra se bavila rukometom, ali je imala povredu ramena. Ja sam bila suviše mršava da bih trenirala rukomet”, kaže Nataša.
Bonus video:
