Pomaganje starim, bolesnim i nemoćnim, postala je svakodnevnica Pljevljacima Luki Pejoviću (37) i Draženu Nenadiću (29).
Njih dvojica su uvijek spremni da pomognu koliko mogu, a kažu da im osmijeh i trenutno zadovoljstvo ljudi daje dodatnu snagu za nove poduhvate.
Pričaju da su humanim radom počeli da se bave podstaknuti teškim životom mnogih sugrađana, kojima je lagodan život, sticajem raznih okolnosti, okrenuo leđa. Prvi je počeo Luka podjelom novogodišnjih paketića đacima osnovne škole u Kozici. On je u januru prošle godine osnovao Fejsbuk grupu “Humanitarci”.
Luka priča da je 20 godina radio kao pekar kod privatnika, a prije tri godine otvorio je svoju pekaru "Padrino". Navikao je, kaže, da radi i po 20 sati dnevno, a težak posao dodatno je "omekšao" njegovo srce. Živi u stanu od 33 kvadrata sa roditeljima i bratom koji mu daju podršku za posao kojim se bavi.
"Pogađaju me zlobni komentari. Najomraženije mi je pitanje - zašto to radiš? Kakvu korist imaš? Nemam ništa osim rada, truda i želje da pomognem. Bog vraća dobro, samo da smo zdravo jer onda imamo sve. Razočaran sam u ljude koji gledaju samo svoj interes i kako da napune svoje džepove. Prijatelji su počeli da mi pomažu. Dražen mi je desna ruka. Pomažu mnogi, najveća podrška na početku bio je Kerim Mrzić, a veliku zahvalnost dugujem Goranu Bajoviću. Mnogo pomažu i Mile Preradović, Jasmin Ajanović, Janko Kečina, a tu su i ljudi koji neće da im se pominju prezimena: Dalibor i Borko, dječak Marko koji od svog džeparca redovno donosi novac".
Na kraju svakog dana, Luka iz svoje pekare besplatno dijeli peciva onima kojima je hrana najpotrebnija.
"Ljudi su zahvalni, a ima i puno emotivnih trenutaka. Posebno me je dirnulo kada mi je žena poklonila Sveto pismo u znak zahvalnosti što sam joj pomagao kada nije imala da se prehrani. Zahvalni su ljudi... Mnogo je stresnih situacija. Često se dešava da sanjam ljude kod kojih smo bili”, kaže Pejović i ističe dobru saradnju sa "Merhametom".
Dražen je privatnik koji radi u porodičnoj firmi "GM kafa". Ističe kako nikada u životu nije upoznao humanijeg čovjeka od Luke.
"Podijeli pola svoje zarade sirotinji, onda možete shvatiti kakav je to čovjek. Zahvaljujući njemu, i ja sam počeo da se bavim humanitarnim poslom.
Humanitarci kažu da su obišli baku Julku iz Rudog, porodicu Matković iz Novog Pazara, porodicu iz Rogatice...
Kupili televizor i ogrijev obrazovanom čovjeku koji nekad nema ni za recept
Dražen priča da ga je Luka na početku upozorio da ne smije sve emotivno da prihvata.
"Tako je i bilo kada smo bili u posjeti čika Mirku u selu Klađe. Tuga je vidjeti obrazovanog čovjeka koji je zbog ratnih okolnosti morao da napusti sve što je stekao u Zagrebu. Vratio se u rodno selo, u trošnu kuću, polusrušenu. Nekada čika Mirko nema ni 36 centi za recept, a bolest ga je sustigla. Dva puta je operisao kičmu. Nemoćan je, ne može da radi. Nekada i po pet mjeseci nema sa kim da progovori. Kada mu je pukao čir, našli su ga onesviješćenog i odvezli u bolnicu. Molio je Boga tada da umre. Bio je srećan kada smo mu kupili televizor i ogrijev”.
Bonus video:
