Vlada će od 455 miliona eura koliko nedostaje državnoj kasi za podmirenje svih troškova u narednoj godini, 354,3 miliona obezbijediti iz inostranstva, dok od domaćih banaka namjerava da pozajmi 100 miliona eura.
“Vlada se može zadužiti za finansiranje deficita, servisiranje duga, kapitalnog budžeta i stvaranja fiskalne rezerve za 2017. u bruto iznosu do 455.000.000 eura, koji će biti obezbijeđen kroz emisiju obveznica na stranom tržištu, izdavanje domaćih obaveznica i državnih zapisa ili kreditnim aranžmanima sa domaćim i stranim finansijskim institucijama”, navedeno je u Predlogu zakona o budžetu za 2017. godinu koji je juče upućen parlamentu sa Planom sanacionih mjera za naredne četiri godine.
Privrednici posljednjih nekoliko kriznih godina, kao jedan od razloga za nedostupnost novca na domaćem bankarskom tržištu, navode i to što im je Vlada “konkurencija” jer banke rado finansiraju manjak u državnom budžetu.
Osim kroz kupovinu državnih zapisa, banke su ove godine dale Vladi pozajmicu od oko 80,4 miliona eura kupovinom obveznica države koje su emitovane na domaćem tržištu.
Ukupni budžet za 2017. godinu je oko dvije milijarde eura. Od toga je kapitalni 283 miliona eura.
Izvorni prihodi budžeta planirani su na 1,55 milijardi eura ili 39,5 odsto procijenjenog BDP-a. Očekuje se naplata poreza od 944,3 miliona eura, doprinosa 492,2 miliona i 115,2 miliona neporeskih prihoda.
Izdaci budžeta za 2017. godinu projektovani su na 1,785 milijardi ili 45,5 odsto BDP-a. Izdaci će biti veći za 171,8 miliona u odnosu na procjenu ovogodišnjih.
“Povećanje izdataka rezultat je povećanja izdvajanja za kapitalni budžet odnosno finansiranje izgradnje autoputa, dok su ostale kategorije rashoda smanjene ili ostale na istom nivou,” navodi se u obrazloženju Predloga zakona.
Deficit centralnog budžeta je projektovan u iznosu od 233,9 miliona ili šest odsto BDP-a. Planom je predviđena otplata duga od 220,4 miliona ili 5,6 odsto BDP-a koji će sa deficitom biti finansiran najvećim dijelom iz stranih izvora.
Vlada će u 2017. godini potpisati kreditne aranžmane (ili će postati efektivni) do 206,3 miliona eura. Predviđeno je zaduženje od 11,8 miliona eura za potrebe javnih zdravstvenih ustanova, odnosno kupovinu jednog akceleratora. Taj uređaj će se kupiti uzimanjem kredita ili na lizing na period od pet godina.
Vlada će, između ostalog, kod Banke za razvoj Savjeta Evrope uzeti dva kredita i to jedan od 15 miliona eura za gradnju zatvora u Bijelom Polju i drugi od 10 miliona za nastavak projekta Hiljadu plus stanova.
Planirano je da se u narednoj godini izdaju garancije od 48 miliona eura uz obezbjeđenje kolaterala državi.
Garancije su za Željezničku infrastrukturu (20 miliona, od čega će se sedam povući naredne godine) i Crnogorskom elektroprenosnom sistemu 20 miliona eura za energetske infrastrukture na poluostrvu Luštica. Treća garancija je za kredit Regionalnog vodovoda kod Erste banke od osam miliona, a u cilju zamjene postojeće garancije izdate Abu Dabi fondu od kojeg je to državno preduzeće uzelo kredit.
Očekuju redovnije plaćanje poreza u narednih pet godina
Vlada, kako piše u sanacionom planu, namjerava da poreski dug naplaćuje reprogramom u petogodišnjem periodu. Očekuju da će naredne godine naplatiti oko 12 miliona poreskog duga od 236 miliona koliko je realno naplativo. Od 2018. do 2021. godine bi se naplaćivalo od 20 do 25 miliona godišnje. Izvršna vlast procjenjuje da će u narednih pet godina biti redovnije izmirivani porezi i da će efekat po tom osnovu biti najmanje pet miliona godišnje. Procijenjeno je da se u okviru suzbijanja sive ekonomije naplati blizu 50 miliona eura po osnovu neisplaćivanja bruto zarada u punom iznosu, odnosno 10 do 15 miliona na godišnjem nivou. Ukupni efekti sanacionih mjera u narednoj godini su procjenjeni na 60,5 miliona. Diskrecioni budžetski rashodi (za tekuću budžetsku rezervu, materijale, transfere pojedincima, NVO sektoru, za subvencije, ostala lična primanja) smanjeni su za 36 miliona eura.
Povećanje akcize za sva goriva, zbog PDV-a cijene veće 11 centi
Izmjenama Zakona o akcizama povećane su ove dažbine 9 centi po litru za sve vrste goriva osim za potrebe izgradnje autoputa.
Akciza ulazi u osnovicu za obračun PDV-a, pa će konačna cijena biti veća za 11 centi. Akciza za olovni benzin sada će iznositi 55,4 centa, bezolovni 54,9 centi, za gasno ulje za motorni pogon 44 centa. Povećane su i akcize za goriva u industrijske i komercijalne svrhe sa 16,9 na 25,9 centi, za grijanje sa 11,7 na 20,7 centi. Za autoput akciza ostaje 16,9 centi. Udruženje prevoznika najavilo je da će tražiti oslobađenje od ove akcize kako ne bi povećali cijene.
Bonus video:
