Crna Gora je, u posljednjih par mjeseci, napravila značajan iskorak ka inicijativi uvođenja i primjene elektronskog poslovanja, a početkom naredne godine očekuje se usvajanje zakona koji uređuje tu oblast, saopštio je predstavnik Vlade, Stevan Ljumović.
On je danas na poslovnom skupu pod nazivom Izazovi elektronskog poslovanja, koji je organizovala kompanija ZZI, kazao da se bez zakonskog okvira ne može ući u elektronsko poslovanje.
Ljumović je, kako je saopšteno iz PR centra, rekao da je sve što je do sada Crna Gora uradila na tom polju usaglašeno sa tekovinom Evropske unije (EU).
„To govori izvještaj Evropske komisije (EK) o napretku Crne Gore za prošlu godinu. Mislim da će i izvještaj za ovu godinu tako nešto potvrditi i očekujemo da će naredne godine Poglavlje 10, koje tretira informaciono-telekomunikaciono društvo, biti zatvoreno“, rekao je Ljumović.
Nacrt novog zakona o elektronskom potpisu i uslugama certifikovanja je, kako je kazao, u kratkom roku dobio saglasnost EK.
„Očekujemo njegovu brzu skupštinsku proceduru i da početkom godine bude usvojen taj zakon“, saopštio je Ljumović.
On je objasnio da taj zakon uvodi dvije vrste usluga, među kojima je elektronski pečat.
„Ono što je jako bitno za elektronsko poslovanje, pogotovo u domenu završnih dokumenata, je završni dokument u elektronskoj formi. Tako da je elektronska dostava nešto što je jako bitno“, naveo je Ljumović.
Predsjednik Udruženja za informatiku i telekomunikacije u Privrednoj komori Slovenije i direktor ZZI, Igor Zorko, smatra da je elektronsko poslovanje obaveza.
„Prednost elektronskog poslovanja je veća transparetnost, lakše poslovanje, brže pronalaženje partnera, a sama procedura poslovanja je jeftinija“, objasnio je Zorko.
On je kazao da proces uvođenja elektronskog poslovanja u Sloveniji traje od 2000. godine.
Zorko je rekao da su u Sloveniji veliki projekti obavezivali javnu upravu da izdaje elektronske račune.
„To znači da je javna uprava odlučila da nema više papirnih računa i svi njihovi dobavljači morali su slati više od 350 hiljada računa mjesečno elektronskim putem, umjesto papirnim. To je bio jedan veliki preokret prošle godine“, naveo je Zorko.
U Sloveniji, kako je precizirao, oko 40 hiljada firmi šalje elektronske račune.
„Dodatno, deset odsto koristi elektronske otpremnice i narudžbenice, što znači da polovina svih firmi u Sloveniji koristi elektronsko poslovanje“, saopštio je Zorko.
On smatra da je Crna Gora većim dijelom pripremljena za poslovanje bez papira, ali joj, kako je ocijenio, nedostaje adaptacija zakonske regulative koja se odnosi na digitalizaciju.
„Potrebno je prilagoditi zakone o porezu na dodatu vrijednost (PDV) i o upravnim postupcima, kako bi mogli raditi sa elektronskim računima. Mislim da sama implementacija tehnologije nije problem u Crnoj Gori, ali je potrebno povjerenje u elektronsko poslovanje“, dodao je Zorko.
Direktor divizije lanaca snabdijevanja, Špica International, Andrej Planina, kazao je da je glavna stvar koja se dešava u lancu snabdijevanja „četvrta industrijska revolucija“.
„To je digitalizacija svega, autonomnost, automatizacija i povezivanje. Nijesmo samo mi kao osobe povezane, već su i preduzeća povezana. U lancu snabdijevanja nije dovoljno samo da informacije razmjenjujemo, dokumenta šaljemo, nego lanac snabdijevanja ima i fizički tok“, objasnio je Planina.
On je naveo da, ukoliko neko premjesti kutiju u skladište sa jedne na drugu lokaciju, to treba zabilježiti u centralni informacioni sistem.
„Ta sprega između virtuelnog i realnog svijeta u logistici je jako bitna“, poručio je Planina.
Poslovni skup Izazovi elektronskog poslovanja je održan u okviru inicijative Poslujmo bez papira, sa ciljem povezivanja digitalnog i realnog svijeta i stvaranja novih modela koje pospješuju sposobnost prilagođavanja mailih i velikih preduzeća izazovima digitalne transformacije.
Bonus video:
