Centralna banka (CBCG) preporučila je Vladi da se deficit budžeta isključivo planira u funkciji otklanjanja uskih grla u ekonomiji, odnosno za ulaganja u razvojne projekte, kao osnovnog preduslova za rast privrede.
Guverner CBCG, Radoje Žugić, je u autorskom tekstu pod nazivom "Prioriteti ekonomske politike", naveo da je u okviru preporuka vrhovne monetarne institucije Vladi za ekonomsku politiku za narednu godinu posebna pažnja usmjerena na sve aspekte ranjivosti sistema, a na prvom mjestu u fiskalnom i realnom sektoru.
„Set mjera koje CBCG predlaže usmjeren je ka povećavanju konkurentnosti, podsticanju preduzetništva, rješavanju problema nelikvidnosti i dovođenju fiskalnih parametara na nivo održivosti u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti“, naveo je Žugić.
Program sanacije fiskalnog deficita i javnog duga mora, kako je saopštio, da sadrži set mjera koje će se odnositi na prihodnu i rashodnu stranu budžeta, kao i mjere koje će obezbijediti dovođenje javnog duga u granice održivosti i smanjiti akumulaciju fiskalnog rizika, koji bi zemlju mogao izložiti krizi javnih finansija.
„U cilju postizanja ovih mjera, CBCG predlaže eventualno revidiranje rokova za sanaciju, kako bi se Zakonom obezbjedila dovoljno realna ročna komponenta za sprovođenje predloženih aktivnosti“, kazao je Žugić.
CBCG, u cilju snaženja stabilnosti sistema i smanjenja potencijalnih sistemskih ranjivosti, podržava donošenje i implementaciju mjera u fiskalnoj oblasti, kojim će se obezbjediti fiskalna održivost, a očuvati stabilnost fiskalnog sistema kroz niz preporuka.
Neke od preporuka su da se nivo zarada i broj zaposlenih u javnom sektoru planiraju i realizuju u skladu sa ostvarenjem tekućih prihoda i principom fiskalne održivosti.
„Jedino suficit u tekućoj potrošnji, bez pozajmica, omogućava da se zarade zadrže na istom nivou i/ili povećaju do nivoa ravnoteže u tekućem budžetu. Kada budžet ostvaruje deficit tekuće potrošnje, bez pozajmica, preko određene granice, predlaže se smanjenje potrošnje, naročito sredstava predviđenih za neproduktivnu potrošnju, kao i usklađivanje zarada u javnom sektoru sa ostvarenim deficitom“, objasnio je Žugić.
On je rekao da se u cilju očuvanja standarda stanovništva i nivoa kvaliteta pruženih usluga, smanjivanja zarada ne preporučuje u oblasti zdravstva i obrazovanja, kao ni najnižih zarada u javnom sektoru.
„Takođe, u slučaju potrebe za restriktivnom fiskalnom politikom, u oblasti nivoa zarada i broja zaposlenih, neophodno je obaviti precizno targetiranje, kako se proces strukturnih reformi, evropskih integracija i kvalitet usluge javnog sektora ne bi ugrozio“, saopštio je Žugić.
CBCG je Vladi preporučila da socijalna politika bude definisana prema realnim socijalnim potrebama.
„Neophodno je revidirati Zakon o socijalnoj i dječijoj zaštiti, u smislu da se odredbe koje se odnose na naknade za majke sa troje i više djece redefinišu, kako bi se rashodi po tom osnovu smanjili, umanjio pritisak na budžet i doprinijelo obezbjeđivanju fiskalne održivosti“, smatra Žugić.
U tom smislu, kako je objasnio, socijalnu pomoć treba obezbijediti samo pojedincima u stanju stvarne socijalne potrebe.
„Potrebno je spriječiti situaciju da socijalni zakoni dovode do deaktiviranja radne snage, odnosno da se stečena prava zamjenjuju socijalnim davanjima“, kazao je Žugić.
Jedna od preporuka CBCG je i povećanje akciza na mineralna ulja, kojim bi se ostvarili dodatni budžetski prihodi, kao i nastavak intenzivne borba protiv sive ekonomije, po principu neselektivnosti.
Preporuka je i intenziviranje aktivnosti na naplati poreskog duga, pri čemu je potrebno voditi računa o tome da se sačuvaju kompanije koje su solventne, a koje trenutno nijesu likvidne.
CBCG je Vladi preporučila i povećanje redovnosti u izmirivanju doprinosa socijalnog osiguranja, kroz izmjene Krivičnog zakonika.
Žugić je rekao i da CBCG pruža podršku Vladi u ostvarivanju ekonomske politike, u mjeri u kojoj to ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva, ustavnih odgovornosti i nezavisnosti vrhovne monetarne institucije.
„Pored fiskalne stabilnosti, koju CBCG smatra tekućim prioritetom, preporuke se dostavljaju i u domenu ostalih ranjivosti“, dodao je Žugić.
U tom pravcu, kako je naveo, CBCG pruža podršku Vladi u realizaciji ekonomske politike u cilju otklanjanja ranjivosti u realnom sektoru, naročito u domenu strukturnih reformi, kojim će se obezbijediti povećanje konkurentnosti.
CBCG smatra da su ključni problemi realnog sektora ograničenja na strani tražnje zbog male, geografski udaljene i otvorene ekonomije i visoki troškovi poslovanja, naročito u domenu parafiskalnih nameta, usljed visoke birokratizacije na svim nivoima.
„Takođe, visoki troškovi finansijskih usluga, dodatno slabe likvidnost i oporavak privrede sa posljedicom u visokom nivou zaostalih dugovanja i nelikvidnosti privrede. U narednom periodu je potrebno kreirati stabilan poslovni ambijent, hrabro ući u debirokratizaciju i strukturne reforme, povećati dostupnost crnogorskih proizvoda i usluga, raditi na promociji kvaliteta i međunarodnih standarda, kako bi se proširilo tržište za crnogorske privrednike i povećala konkurentnost“, ocijenio je Žugić.
Prema njegovim riječima, podsticanje razvoja preduzetništva i podsticanje konkurencije će stvoriti uslove za rast privrede i prihoda privrednika, čime će se širiti poreska baza, a time uticati na fiskalne i makroekonomske parametre.
Žugić je kazao da regulatorni parametri ostvareni u prethodnom periodu pokazuju da su likvidnost i solventnost bankarskog sektora na izrazito visokom nivou i znatno iznad zakonski propisanog minimuma.
„Bankarski, realni i fiskalni sektor su uzajamno povezani i sistemom spojenih sudova zavise jedan od drugog. Ekonomska politika, u svim svojim komponentama moraju dati doprinos na sinhronizovanom stanju stabilnosti u svakom od ovih sektora“, rekao je Žugić.
U CBCG smatraju da je potrebno unaprijediti i osnažiti i ostale segmente finansijske stabilnosti kako bi crnogorski privredni sistem imao održivi razvoj.
„U tom pravcu, očekivanja su da će regulatorno djelovanje CBCG i povećani broj poslovnih subjekata u bankarskom sektoru dovesti do povećanja konkurentnosti, kvaliteta usluga, kao i kreditne aktivnosti pod povoljnijim uslovima, vodeći računa o nivou imovine koju preduzeća već imaju kod banaka“, dodao je Žugić.
U tom pravcu će CBCG, kako je saopštio, razvijati instrumente makroprudencione politike, koji će tretirati usklađenost duga kompanija i kolaterala kako bi se rizik minimizirao, a imovina stavila u funkciju oporavka i razvoja kompanija i ukupne ekonomije.
„Takođe, pored troškova po osnovu kamata, u fokusu CBCG će biti i ostale tarife, naročito od usluga platnog prometa i kartičnog poslovanja, neophodnih za efikasno poslovanje privrede“, rekao je Žugić.
Posebna pažnja u narednoj godini, kao godini sa posebnim izazovima u fiskalnoj sferi, biće, kako je poručio, posvećena širenju ekonomske baze, kako bi se obezbijedio adekvatan nivo akumulacije u privrednom sektoru neophodan za rast privatnog sektora i nesmetano finansiranje obaveza prema bankama i državi.
„U tom pravcu, kao doprinos oporavku privredne djelatnosti CBCG će podsticati sprovođenje mjera na finansijskom restrukturiranju dugova preduzeća kod finansijskih institucija, odnosno pružiće podršku implemetaciji Podgoričkog pristupa, kao i podsticanje restrukturiranja poreskog duga u funkciji oporavka klijenta“, kazao je Žugić.
U tom pravcu, kako je zaključio, očekuje se oporavak ekonomski održivih privrednih subjekata, dalje ublažavanje problema nekvalitetnih kredita i nelikvidnosti privrede, stimulisanje privrednog rasta i razvoja, unaprijeđenje fiskalne stabilnosti i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema.
Bonus video:
