Izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore, Tonino Maglio i predsjednik i potpredsjednik Odbora direktora Škoda Praha Šeter Bodnar i Martin Pohlodek, potpredsjednik borda direktora Škoda Praha i Peter Bodnar, potpisali su danas u Pljevljima ugovor o izgradnji drugog bloka Termoelektrane Pljevlja.
Svečanom potpisivanju prisustvovao je i predsjednik Vlade Milo Đukanović.
Investicija je vrijedna 324 miliona eura i radi se o prvom velikom izvoru električne energije u Crnoj Gori koji se gradi poslije 35 godina.
Ukoliko sve bude teklo po planu za tri godine počeće sa radom novi blok TE projektovane snage 254 megavata. On bi proizvodio 1.700 gigavat časova električne energije godišnje i učinio Crnu Goru energetski nezavisnom, donio bi Pljevljima toplifikaciju, a Rudniku uglja i Termoelektrani omogućio još najmanje 40 godina rada.
” Nadam se da ćemo završiti sve zadatke u zadatim rokovima, a garant za to je referentni partner na ovom projektu kompanija Škoda Praha. Drago mi je da će završetkom ovog projekta, kao i ulaganjem u poboljšanje ekoloških karakteristika na postojećem bloku, EPCG imati siguran izvor za proizvodnju električne energije. Takođe, značajno ćemo podstaći privredni rast države, a posebno sam zadovoljan što će se poboljšati ekologija u Pljevljima i kvalitet života stanovnika”, rekao je Maljo.
Bodnar je objasnio da će drugi blok projektovane snage 254 megavata imati efikasnost od 39,5 odsto i 75 megavata termalnog kapaciteta za toplifikaciju. Raspoloživost bloka na mreži će biti 95 odsto vremena. Emisija sumpor dioksida će biti 150 puta manja, azota dva puta, a pepela četiri puta manja od sadašnje.
Biće primijenjen i postupak selektivne katalitičke redukcije kako bi se pratili budući, strogi propisi EU i ograničila emisija oksida azota ispod 200 miligrama. Bodnar je naglasio da će prilikom izgradnje gledati da, što je moguće više, uposle lokalne privredne kapacitete. Potpisano je i pismo o namjerama između Škode Praha i slovačkog preduzeća SES o izgradnji kotla drugog bloka.
Dr Vladimir Kavarić, ministar ekonomije je naglasio značaj ovog projekta za Crnu Goru. Prema njegovim riječima građani i privreda će imati sigurno i stalno snabdjevanje električnom energijom i pored narastajućih potreba. Neće zavisiti od uvoza energije, manja je zavisnost od vremenskih uslova, padavina potrebnih za rad HE, tu su i mogući izvoz viškova struje preko podmorskog kabla na zahtjevno EU tržište.
”Poseban značaj ovom projektu daje mogućnost toplifikacije Pljevalja, koja su zaista dala značajan doprinos razvoju energetskog sektora u CG, a ovo je način kako možemo da im se odužimo”istakao je Kavarić.
Ipak, još nije sasvim jesno iz kojih sredstava će se graditi drugi blok, što se moglo zaključiti iz izjave Mila Đukanovića, predsjednika Vlade Crne Gore.
”Nema nikakve dileme oko realizacije ovog projekta..Mi smo radili projekat sa namjerom da dokažemo njegovu fizibilnost i ona je dokazana. Projekat će se realizovati iz ovih ili onih izvora. U krajnjoj liniji, ne zaboravite Elektroprivreda je danas jedan moćan sistem, koji ima ozbiljan slobodni kapital, deponovan u crnogorskom bankarskom sistemu. Ovaj projekat ne zavisi ni od kakvih bankarskih kredita. Naravno, mi ćemo pokušati da ga radimo iz bankarskih kredita, kako danas radi cio savremeni svijet, ali da je to uslov ili da bi to mogao biti limitirajući faktor ovog projekta. Zato mislim da će prvi javni radovi početi ovih dana, ne čekajući da se finalizuje pitanje zatvaranja finansijske konstrukcije. Finansijaskom konstrukcijom su se subjekti ovog projekta bavili paralelno sa pripremom i ugovora i međudržavnog sporazuma i sa studijom fizibilnosti, tako da su uveliko odmakli razgovori sa bankarskim konzorcijumom koji treba finasira ovaj projekat, ne mislim da može doći do bilo kakvog odlaganja” ističe Đukanović.
On je naglasio da je podprojekat toplifikacije sastavni dio projekta izgradnje drugog bloka. Đukanović je dodao da je za projekat toplifikacije Pljevalja namijenjeno 20 miliona evra, od čega pd EPCG 10 miliona, a ostalih 10 miliona evra kroz projekat koji treba da obezbijedi sekundarnu toplovodnu mrežu.
Bonus video:
