Evropska unija (EU) se bez Velike Britanije značajno mijenja, ali će se tome prilagoditi svi partneri, kao i zemlje regiona koje teže članstvu, ocijenila je profesor na Ekonomskom fakultetu u Podgorici, Gordana Đurović.
Ona je, komentarišući uticaj izlaska Velike Britanije iz EU, odnosno Brexita, na crnogorsku ekonomiju kazala da je trgovina sa tom državom relativno skromna, 1,7 odsto na strani izvoza i 0,7 odsto na strani uvoza.
"Trgovina bi mogla biti i manja, ako bi se uvele carine, u odnosu na važeći bescarinski režim. Oko 35 odsto našeg izvoza ide na tržište EU, dok iz Unije uvozimo oko 46 odsto ukupnog robnog uvoza. Sa daljim približavanjem EU, za očekivati je da će trgovina sa EU jačati, ali to se neće odnositi na trgovinu sa Velikom Britanijom", rekla je Đurović agenciji Mina-business. Kada su u pitanju strane direktne investicije, Đurović je navela da one u Crnu Goru dolaze iz Velike Britanije na nivou od tri odsto. "Za razliku od trgovine, u oblasti stranih direktnih investicija, ne bi došlo do promjene režima ulaganja, u slučaju izlaska Britanije iz EU. Investicije se mogu nesmetano realizovati, a nove ugovarati. Naša struktura stranih direktnih investicija je, inače, dosta disperzirana i treba podsticati svaki razvojni projekat sa stranim parterima", saopštila je Đurović. Prema njenim riječima, bruto domaći proizvod (BDP) Velike Britanije predstavlja 16 odsto BDP-a EU. "Britanija u budžet EU daje 14 milijardi EUR godišnje ili 0,6 odsto svog BDP-a, ali zato iz budžeta povlači sedam milijardi ili 0,3 odsto svog BDP-a. To znači da je neto davalac u budžet EU, ali sa svega 0,3 odsto", objasnila je Đurović. Britanska ekonomija se, kako je ocijenila, dinamično razvijala unutar EU i postepeno je značajno preusmjerila svoje trgovinske tokove prema EU, i na strani uvoza i na strani izvoza robe i usluga. "Od ukupne trgovine, 45 odsto je sa EU zemljama. Istovremeno Britanija daje i 73 poslanika od 751 poslanika u Evropskom parlamentu, tako da će njen izostanak uticati i na sam proces donošenja odluka, kvalifikovanu većinu i većinsko opredjeljenje da EU traži 'više Evrope sa jačim vezama', kako bi ostala jedinstvena i odgovorila izazovima današnjice", kazala je Đurović. Ona je rekla da oko 60 odsto brinatskih propisa dolaze iz EU, tako da ostaje nepoznanica u kom pravcu će Britanija uvoditi liberalni režim u svoju ekonomiju, a u kom dijelu će ostaviti EU standarde. "Za ukupni proces biće neophodno i određeno vrijeme. Ove promjene značajno će pogoditi 1,2 miliona Britanaca koji žive u drugim državama EU, kao i tri miliona drugih EU državljana koji žive u Britaniji", smatra Đurović. Kada se govori o ekonomskim efektima Brexita, u širem kontekstu, Đurović je navela da 16 odsto sredstava manje u EU budžetu, znači i 16 odsto sredstava manje u pretpristupnoj podršci za buduće članice preko IPA II fonda. S obzirom da je IPA II ugovorena do kraja 2020. godine, Đurović je saopštila da će vjerovatno doći do njene rekonsolidacije na nešto nižem nivou u drugoj polovini finansijske perspektive, pa neki IPA projekti u periodu od 2018. do 2020. godine neće moći biti realizovani na planiranom nivou. "S obzirom da je prosječna IPA podrška zemljama našeg regiona oko 0,7 odsto BDP-a godišnje, to je za nas značajna pomoć za ekonomske i demokratske reforme i važan nam je svaki projekat. To takođe može značiti da, jednim dijelom, dođe do smanjenja podrške za Agendu konektivnosti, koja se obezbjeđuje iz regionalnog IPA fonda, za grantove za projekte infrastrukturne uvezanosti regiona", rekla je Đurović. U ovom momentu, kako je zaključila, te projekcije još nije moguće dati egzaktno.
Bonus video:
