Skupština je završila raspravu o predlozima ugovora za istraživanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju, a ako ih parlamentarna većina podrži naredne sedmice konzorcijum italijanski Eni i ruski Novatek dobiće koncesije za istraživanje nafte i gasa.
Opozicija smatra da je istraživanje i eventualna eksploatacija nafte u crnogorskom podmorju dobar posao za državu, ali imaju dileme koje se odnose na pitanje funkcionisanja Fonda za ugljovodonike, zaštite životne sredine i ulozi države u tom poslu.
DF je ocijenio da je to profitabilan posao jer su istraživanja pokazala da u crnogrskom podmorju ima nafte i gasa, te da bi bi trebalo osnovati državnu kompaniju koja bi se time bavila.
“Ta kompanija koja će da eksploatiše naftu treba da bude u državnom vlasništvu. Zašto bi tako važan resurs dali strancima. Građani treba da imaju koristi od tog posla.Trebali bi se zadužiti za naftnu kompaniju jer bi sva dobit tako ostala državi”, ocijenio je Nebojša Medojević (DF).
Aleksandra Damjanović (SNP) naglasio je da je dobro što se nakon tri godine važni posao privodi kraju i što su izabrane renomirane kompanije. On je istakao da je ostalo da se definiše važno pitanje Fond za ugljovodnika , odnosno namjena trošenja novca od eksploatacije.
"U Fondu novac mora biti zašićen tako da nema paušalne potrošenje i tekuće potrošnje.Taj novac treba da služi za namirenje novim generacija za ono što smo im uzeli pogrešnjim Vladinim politikama prethodnih godina”, istakao je Damjanović.
On je ocijenio da je dobro što će Crna Gora biti dio grupe država koje eksploatišu naftu u jadranskom podmorju. Smatra i da Vlada nije imala prostora da bilo šta “mulja” u tom projektu.
Nezavisni poslanik Miloš Konatar kazao je da građanski pokret URA podržava sve projekte za napredak građana, ali uz održavanje životne sredine.
“Vlada je sve uništila proteklih 20 godina i jedino nam je ostalo more. Na ovaj način ste na dobrom putu da i to što je očuvano uništite. Očekivao sam studiju o procjeni uticaja na životnu sredinu. Pošto nema studije ne možemo podržati predloge ugovora. Nemamo povjerenja da će Vlada taj posao uraditi kako treba”, kazao je Konatar.
Predstavnik albanske manjne Genci Nimanbegu zabrinut je zbog zaštitet životne sredine i ocijenio je da nema dovoljno podataka o tom poslu.Smatra te da bi to pitanje ponovo trebalo otvoriti u skupštinama opština Ulcilj i Bar.
“Ako su Albanci, Njemci i Italijani dobro radili ovaj posao, ne vidim razlog da mi budemo neznaveni”, replicirao mu je Damjanović.
“Ako su Albanci, Njemci i Italijani dobro radili ovaj posao, ne vidim razlog da mi budemo neznaveni”, kazao je Damjanović
Lider Pozitvne Darko Pajović je ocijenio da je državi džaba 85 miliona, ako se izlije nafta, te da sektoru životne sredine treba posvetiti ozbiljniju pažnju.
Ministar ekonomije Vladimir Kavarić istakao je da je predlog ugovora najbolja primjena norveškog modela sa čijim je konsultantima rađeno sedam godina i da je to najbolji model za izbjegavanje bilo kakve manipulacije.
“Nema govora o prodaji državnog resursa, već njegova kontrola. Suština modela je da sve što može ide u zakon, a što manje na tender” naglasio je Kavarić.
Dodao je da sumnja da bi državna kompanija ako bi se osnovala mogla da bude takmac sa tehnologijama i znanjem konzorcijumu koji je izabran da radi taj posao.
Ministar je kazao da studija zaštite životne sredine u završnpj fazi ,da je na nju dala saglasnost EK i da bez nje investitor ne može ništa da radi.
Skupština treba da se izjasni o tri ugovora
Kavarić je kazao da se koncesija se odnosi na četiri bloka u opštini Ulcinj i da se konzorcijum Eni-Novatek obavezao da napravi tri obavezne i jednu uslužnu bušotinu.
“U prvom periodu istraživanja posao je vrijedan 85 miliona eura, a u drugom 12 miliona što je definisano ugovorom koji je potkrijepljen bankarskom garancijom na 85 miliona na cjelokupnu vrijednost radova”, objasnio je Kavarić.
Podsjetio da je Vladino učešće definisano zakonom kroz stopu poreza na ugljovodonike od 54 odsto, koncesionu naknadu za naftu od pet do 12 odsto i na gas od dva odsto.
Skupština treba da se izjasni o tri ugovora. Prvi je o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika koji reguliše odnos između države i koncesionara. Drugi je o zajedničkim operacijama koji reguliše odnose između partnera u ugovoru i propisuje njihova prava i obaveze, kao i prisustvo predstavnika države na svim sastancima u vezi sa ugovorom o koncesiji
Treći je ugovor o računovodstvenim evidencijama koji reguliše način obračuna troškova između partnera i maksimalne troškove koji se mogu propisati aktivnostima u Crnoj Gori.
Bonus video:
