Javni dug Crne Gore će na kraju ove godine iznositi 3,2 milijarde eura ili oko 70,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštila je generalna direktorica Direktorata za ekonomsku politku u Ministarstvu finansija, Iva Vuković.
Ona je navela da je državni dug 3,1 milijardu ili 68 odsto BDP-a, a ostalo se odnosi na dug lokalnih samouprava. To su podaci iz jesenje analize makroekonomskih kretanja, koju je juče usvojila Vlada. Oni očekuju da će u naredne tri godine doći do smanjenja javnog duga i da će on 2021. iznositi 60 odsto BDP-a.
“Kada su u pitanju rizici koji bi mogli ugroziti ekonomski rast u narednom periodu, to su prije svega rizici na međunarodnom tržištu. Kretanje cijena nafte i nestabilne geopolitičke situacije mogu značajno da opredijele zaduživanje i finansijske uslove za Crnu Goru”, kazala je Vuković.
Navela je da je Crna Gora u prednosti jer se zadužila u ovoj godini i ostavila kao depozit oko 180 miliona eura za narednu. Rast ekonomije zasnovan je na javnim investicijama koje su prošle godine iznosile 1,1 milijardu eura, a u ovoj su bile 1,5 milijardi. Rezultatima je doprinio rast prihoda od turizma od 8,3 odsto.
Usvojena je i odluka o zaduživanju Crne Gore u narednoj godini za 370 miliona eura. Direktor trezora Dragan Darmanović kazao je da se 190 miliona odnosi za finansiranje budžetskih obaveza, kapitalnog budžeta i otplate duga a 180 miliona za gradnju autoputa.
Odlukom je ostavljena mogućnost da Vlada državu može zadužiti za još do 250 miliona za refinansiranja duga u aranžmanu sa Svjetskom bankom, koja je podršku, kako je naveo Darmanović, uslovila ispunjenjem programa reformi.
Ostavljen je prostor i većeg zaduženja za gradnju dionice autoputa do iznosa potrebnog za završetak radova. Za “zaboravljenu petlju” i druge objekte na autoputu, prema pregovorima koje Vlada vodi sa izvođačem kineskom kompanijom CRBC, biće potrebno od 80 do 120 miliona eura.
Bonus video:
