Izvršni direktori Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pozvali su Crnu Goru da preduzme mjere i obuzda izdatke za plate u javnom sektoru, poboljša održivost penzijskog sistema i poveća ubiranje prihoda u cilju smanjenja javnog duga, koji bi u naredne tri godine mogao da pređe 80 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Izvršni odbor MMF-a je u zaključcima za Crnu Goru povodom konsultacija iz 2015, naveo da povećanje penzija i plata u javnom sektoru, uvođenje naknada za majke sa troje i više djece, kao i poreski podsticaji za strateške projekte predstavljaju dodatni pritisak na budžet.
Direktori su predložili da se mjere, koje bi javni dug smanjile na 60 odsto BDP-a u srednjoročnom periodu, dopune sa snažnijim fiskalnim okvirom, uključujući i detaljne srednjoročne planove i reforme upravljanja javnim finansijama.
Kako su naveli, izdaci za plate visoki su čak i u poređenju sa regionom. Podsjećaju na preporuke Misije MMF-a iz novembra da se zamrznu plate u javnom sektoru u kratkom roku i smanji broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Tada je preporučeno i zamrzavanje penzija, povećanje poreza za turizam i ukidanje PDV izuzeća.
U MMF-u smatraju da malo povećanje turističkih poreza i PDV-a može donijeti rast budžetskih prihoda. Podizanje PDV-a na jedinstvenu stopu od 19 odsto moglo bi, kako smatraju, teorijski donijeti rast prihoda od 1,5 odsto BDP-a.
“Crnogorska ekonomija se oporavila u posljednjoj godini, a čini se da će se rast nastaviti u 2016, na tek nešto više od četiri odsto. Srednjoročni izgledi za rast podstaknuti su izgradnjom autoputa Bar-Boljare. Vlada namjerava da nastavi sa fiskalnim podsticajima i javnim infrastrukturnim projektima za podsticanje ekonomskog razvoja. Međutim, iako Vladina strategija rasta može donijeti značajne dobitke, ona takođe nosi značajne rizike, posebno za javne finansije. Crna Gora je i dalje osjetljiva na promjene u spoljnoj tražnji i globalnim finansijskim uslovima”, naveli su direktori MMF-a.
Čak i uz relativno visok rast ekonomije, Misija MMF-a je u zaključnim razmatranjima iz novembra 2015. prognozirala budžetski deficit od oko osam odsto BDP-a u naredne tri godine, što značajnije povećava potrebe za finansiranjem. U tom periodu očekuje se, kako je navedeno, da će javni dug porasti na 80 odsto BDP-a, sa 66 odsto koliko je iznosio u 2015. godini. Vlada je u Programu ekonomskih reformi za ovu godinu navela da je po osnovnom scenariju javni dug na kraju 2015. bio 65,47, a na kraju ove godine očekuju da će iznositi 70,71 odsto BDP-a.
“Sa smanjivanjem fiskalnih amortizera, a budući da ekonomija nema kontrolu nad vlastitom valutom, sposobnost da apsorbira udare presudno zavisi od fleksibilnosti i konkurentnosti realne ekonomije. Niska produktivnost rada i zapošljavanja koči potencijalni rast. U tom kontekstu, proces usklađivanja zakona o radu s onima u EU pruža mogućnost za poboljšanje fleksibilnosti na tržištu rada”, ocijenili su direktori MMF-a.
Direktori su ocijenili da bi strukturne reforme trebalo da pojačaju potencijalni rast i konkurentnost. Osim potrebe za poboljšanje fleksibilnosti tržišta rada naglasili su i potrebu za poboljšanje investicionog okruženja.
Zabrinjavajuće niske rezervacije i loš kvalitet aktive banaka
U MMF-u očekuju da će brži rast ekonomije postepeno povećati profitabilnost banaka i omogućiti dalje ublažavanje uslova kreditiranja. “Ipak, niske rezervacije i loš kvalitet aktive i dalje brine i, ako se taj problem pravilno ne rješava, može zaustaviti kreditni rast”, rekli su direktori MMF-a. Oni su napomenuli da je finansijski sistem u velikoj mjeri stabilan i da je kapitalizacija i likvidnost banaka odgovarajuća, ali preporučuju nezavisnu reviziju kvaliteta imovine banaka i mjere za poboljšanje likvidnosti.
Bonus video:
