Žensko preduzetništvo jedan je od najvećih, a istovremeno i najmanje iskorišćenih potencijala razvoja crnogorske privrede, ocijenila je generalni sekretar Unije poslodavaca Crne Gore (UPCG), Suzana Radulović.
“To je apsurd kojeg smo svi svjesni, iako to vrlo često odbijamo da priznamo prebacujući krivicu na kulturološko nasljeđe, tradicionalne norme ponašanja i ulogu žena u porodici i društvu”, rekla je Radulović.
Ona je na okruglom stolu pod nazivom Nove perspektive razvoja ženskog preduzetništva – biznis bez granica i barijera, navela da je stvaranje okruženja koje je podsticajno za start up i razvoj postojećeg binisa žena preduzetnica jedan od posebno važnih aspekata.
“Prošlo je vrijeme nadanja, floskula i praznih obećanja. Od nas se očekuje da zasučemo rukave, prepoznamo propuste i pomognemo u iznalaženju mjera koje će evidentan potencijal preduzetnica pretvoriti u njihove konkretne prilike i šanse”, smatra Radulović.
Ona je dodala da u ovom trenutku situacija nije ohrabrujuća.
“Preduzetnicima u Crnoj Gori i dalje nedostaje očekivani nivo podrške, a njihovo poslovanje karakteriše otežan pristup tržištu, ekonomskim i finansijskim resursima, informacijama i poslovnim prostorijama. Ne možemo se pohvaliti ni postignutim nivoom preduzetničke kulture”, ocijenila je Radulović.
Okrugli sto su organizovali crnogorska Direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća, UPCG i Asocijacija poslovnih žena Crne Gore u partnerstvu sa Ministarstvom finansija i Kancelarijom Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori.
Predsjednik Asocijacije poslovnih žena Crne Gore, Ljubica Kostić Bukarica, rekla je da su trenutne brojke od svega deset odsto žena vlasnica biznisa poražavajuće i da ukazuju na jedan veliki neiskorišćeni potencijal.
“Činjenica je da se u Crnoj Gori žene teže odlučuju za sopstveni biznis, a kada se odluče to rade iz nužde, a ne iz šansi i prilika koje im se ukazuju”, saopštila je Kostić Bukarica.
Ona je navela da je za razvoj ženskog preduzetništva otežavajući faktor imovina koja se u više od 90 odsto slučajeva vodi na muške srodnike, tako da žene nijesu u mogućnosti da obezbijede hipoteku i postanu korisnici kreditnih sredstava.
“Poseban problem za žene predstavlja i usklađivanje poslovnog i porodičnog života. Tu je i niz drugih ograničenja kao što su nedovoljna umreženost, nedostatak potrebnih znanja i vještina, otežan pristup poslovnim prostorima”, rekla je Kostić Bukarica.
Ona je ocijenila da je za razvoj ženskog preduzetništva potrebna bolja institucionalna podrška.
“Vjerujem da smo izradom i usvajanjem Strategije razvoja ženskog preduzetništva napravili korak naprijed na tom planu”, kazala je Kostić Bukarica.
Ona je dodala da je, uz uklanjanje barijera za razvoj ženskog preduzetništva, bitno uvesti i niz podsticajnih mjera u smislu uvođenja poreskih olakšica, sredstava u vidu grantova ili mentoring programa.
Direktor Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Aleksandar Pavićević, saopštio je da je Crna Gora snažno posvećena razvoju preduzetništva.
“Mala i srednja preduzeća su razvojna poluga konkurentnosti crnogorske ekonomije i daju veliki doprinos zapošljavanju i rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), jačanju izvoza, unaprijeđenju međunarodnog poslovanja”, kazao je Pavićević.
Pozitivan trend rasta broja malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori, kako je naveo, evidentan je već nekoliko godina.
“U prošloj godini broj malih i srednjih preduzeća iznosio je 23,3 hiljade, što je 29,1 odsto više u odnosu na 2011. godinu. Na kraju prošle godine taj sektor je zapošljavao 134,7 hiljada ljudi što je 26 odsto više u odnosu na 2011”, precizirao je Pavićević.
On je rekao da se u Crnoj Gori stalno suočavaju sa činjenicom da žene mnogo manje od muškaraca učestvuju u preduzetništvu i da se mnogo teže odlučuju za to, iako im ne nedostaje ni vještina, ni znanja, ni obrazovanja.
“U Crnoj Gori je svega 9,6 odsto preduzeća u vlasništvu žena, dok se institucionalni okvir posljednjih godina značajno unaprijedio”, smatra Pavićević.
Načelnik Direkcije za unaprijeđenje poslovnog ambijenta u Ministarstvu finansija, Jelena Jovetić, podsjetila je na kampanju pod nazivom „Bez barijera. Da posao ne stoji“, koja će omogućiti veće uključivanje građana u identifikovanju i eliminisanju biznis barijera u cilju unaprijeđenja poslovnog ambijenta.
Osnovni cilj projekta je pokretanje širokog javnog dijaloga u cilju identifikovanja i eliminisanja komplikovanih i dugotrajnih procedura, odnosno biznis barijera u javnoj upravi sa fokusom na lokalni nivo.
Kampanja je dio projekta Uprava po mjeri građana i biznisa, koji sprovodi UNDP u Crnoj Gori u saradnji sa Ministarstvom finansija, uz podršku Britanske ambasade u Podgorici.
Jovetić je navela da se od projekta očekuje dobijanje konstruktivnih sugestija, koje će biti osnov daljih reformi.
“Na osnovu svih predloga koje dobijemo mi ćemo praviti jedan akcioni plan za budući period”, kazala je Jovetić.
Ona je ocijenila da ženama u biznisu nije lako, jer pored poslovnih obaveza moraju da usklade i tradicionalne crnogorske obaveze i da budu majke, supruge, sestre, ćerke i snahe.
Analitičar u UNDP – Policy & Human Development, Tomica Paović, kazao je da je svrha projekta koji ta organizacija sprovodi da građani i poslovna zajednica ukažu na pretjeranu regulaciju i nepotrebne i komplikovane i duge procedure u državnoj i lokalnoj administraciji koji otežavaju pristup javnim servisima za građane i nanose nepotrebne troškove privrednim subjektima.
“Krajnji cilj projekta je da Vlada i jedinice lokalne samouprave preduzmu konkretne korake koji će, gdje je to moguće, eliminisati ove uočene nedostatke u regulativi i administrativnim procedurama”, zaključio je Paović.
Bonus video:
