Socijaldemokratska partija (SDP) predložila je povećanje minimalne zarade, smanjenje akciza i ukidanje kriznog poreza, koji su korisni za radnike, privrednike i pune državni budžet, saopštila je poslanica te stranke, Draginja Vuksanović Stanković i pozvala kolege da podrže te predloge.
Ona je, na konfrenciji za novinare, kazala da predlozi SDP-a nijesu populistički, nego upravo suprotno.
“Oni nijesu dobri jedino za one koji izbjegavaju poreze, rade u sivoj zoni, tajkune bliske vlasti i one koji love u mutnom. Zbog toga pozivamo kolege iz Skupštine da podrže ove predloge kako bi se o njima barem raspravljalo, pa ukoliko naši argumenti budu dovoljno dobri, za njih i glasalo”, navela je Vuksanović Stanković.
Ona je podsjetila da je SDP krajem prošle sedmice predao u proceduru Predlog izmjena zakona o radu, kojim traži da minimalna zarada u Crnoj Gori bude na nivou od 50 odsto prosječne ili oko 250 eura.
“Danas se u Skupštini glasa da se rasprava o ovoj tački uvrsti u dnevni red i tražimo od kolega da pokažu demokratski kapacitet i barem dopuste da iznesemo svoje razloge zašto bi ovaj zakonski predlog trebalo usvojiti”, rekla je Vuksanović Stanković.
Ona je podsjetila da minimalna zarada u Crnoj Gori iznosi 193 eura i da je najniža u regionu.
“Vlada odbija da uveća minimalnu zaradu za naše zaposlene, za one radnike koji u marketima rade prekovremeno i bez slobodnog radnog dana, radnice u buticima, sektoru obezbjeđenja, ugostiteljstva i građevinarstva", rekla je Vuksanović Stanković.
Ona je dodala da je i dalje u povlašćenom položaju krupni kapital, takozvana 'biznis' elita kojoj je omogućeno da državu zakine za 700 miliona eura neplaćenih poreza, dok se fiskalna stabilnost obezbjeđuje konstatnim udarima na standard građana sa najnižim primanjima. Ona je kazala da Vlada uzima od najsiromašnijih da bi dala najbogatijima.
Vuksanović Stanković je ocijenila da bi uvećanje minimalne zarade imalo višestruke pozitivne efekte za zaposlene, ali i za državu i poslodavce koji poštuju zakone.
Ona je, govoreći o smanjenju akciza na gorivo, kazala da je njihov predlog da se one smanje 15 odsto, kako bi se uticalo na zaustavljanje poskupljenja, jer je cijena goriva "ugrađena" u skoro svaku robu ili uslugu koju građani kupuju ili koriste, od prevoza do prehrambenih proizvoda.
Vuksanović Stanković je objasnila da u cijeni litra benzina od 1,36 eura, akciza iznosi 53 centa, porez na dodatu vrijednost (PDV) 21, a samo gorivo 59 centi.
“Znači, porezi su 77 centa, gorivo 59 centi. Predlažemo da se smanji iznos akciza 15 odsto, jer bi time preduprijedili rast uzrokovan porastom na berzi, dok bi prihodi države ostali na istom nivou, zbog procentualnog iznosa akciza i poreza u cijeni goriva koja iznosi od 50 do 56,3 odsto”, kazala je Vuksanović Stanković.
Kada je riječ o ukidanju kriznog poreza, njegovo uvođenje je već uticalo na smanjenje neto zarada, te pokazalo i druge multiplikativne negativne efekte.
“Ukupno opterećenje poslodavaca po osnovu isplate zarada iznosi oko 68 odsto i među najvećim je u Evropi i regionu. Imajući u vidu da je po izjavi premijera Duška Markovića rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini oko 4,8 odsto, dok je prošle rastao preko 4,3 odsto, očigledno je da u Crnoj Gori ne postoji ekonomska kriza”, navela je Vuksanović Stanković.
Ona je pitala ukoliko ne postoji ekonomska kriza, zašto bi postojao krizni porez.
“Mi tražimo da se ovaj porez ukine već za mjesec i da u novu godinu građani uđu sa većim primanjima, dok Vlada i Demokratska partija socijalista (DPS) predlažu da se on ukine tek 2020. godine i da se na osnovu krize koja ne postoji od građana uzme još osam miliona eura”, rekla je Vuksanović Stanković.
Galerija
Bonus video:
