Privredna komora Crne Gore (PKCG) je, u okviru projekta ADRIATinn osnovala Helpdesk, odnosno kancelariju koja će od septembra biti usmjerena na pružanje savjetodavne pomoći ženama u biznisu.
Iz Stručne službe PKCG je saopšteno agenciji Mina-business da će na Helpdesku dva stalno angažovana eksperta do kraja trajanja projekta besplatno pružati pomoći iz oblasti pravnih poslova, finansija i računovodstva zainteresovanim preduzetnicama.
Projekat ADRIATinn, odnosno Jadranska mreža za unaprijeđivanje istraživanja, razvoja i inovacija za potrebe izrade novih politika održive konkurentnosti i tehnološkog kapaciteta malih i srednjih preduzeća (MSP) finansira se kroz IPA Jadranski program.
“Finansijske i operativne mogućnosti preduzetnica su uglavnom ograničene, pa honorarno angažovanje stručnjaka čini prevelik teret za budžet, stoga je PKCG, kroz ADRIATinn projekat, odlučila da obezbijedi sistem podrške i konkretnu pomoć ženama u biznisu”, rekli su predstavnici Komore.
PKCG je 2006. godine osnovala Odbor za žensko preduzetništvo u kojem aktivno učestvuju crnogorske privrednice, aktivistkinje za prava žena i predstavnice vladinih institucija za rodnu ravnopravnost.
PKCG je, kako su naveli, u okviru projekta ADRIATinn realizovala istraživanje o internacionalizaciji MSP, u kojem je učestvovalo 67 uglavnom proizvodnih preduzeća i to iz oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije, IT tehnologija, drvoprerade, energetike i tekstila.
“Internacionalizacija preduzeća u ovom smislu podrazumjeva bilo koju vrstu širenja ekonomske aktivnosti izvan granica domicilne ekonomije i smatra se osnovnim elementom globalizacije u savremenom društvu”, dodali su iz PKCG.
Sprovedenim istraživanjem sveobuhvatno su, kako se dodaje, ispitani kapaciteti, potencijali i potrebe MSP u širenju svog poslovanja van crnogorskog tržišta. Rezultati istraživanja će biti korišteni kako bi se prepoznale prepreke u privrednom ambijentu i pružila institucionalizovana pomoć razvoju internacionalizacije preduzeća.
“Anketirana preduzeća koja su učestvovala u istraživanju su u 81 odsto slučajeva osnovana kao društva sa ograničenom odgovornošću i njihov godišnji obrt u najvećem broju slučajeva, 65,8 odsto, ostvaruje se na teritoriji Crne Gore”, precizirali su iz PKCG.
Imajući u vidu veličinu Crne Gore takvi podaci govore o, kako se ocjenjuje, visokom stepenu zatvorenosti kompanija kada je u pitanju plasman robe i usluga van domaćeg tržišta, posebno što čak 42,9 odsto preduzeća nije imalo iskustava ni sa ostalim vrstama međunarodnog poslovanja poput direktnih stranih investicija, licenciranja, franšiznog poslovanja kao ni sporazuma o distribuciji.
“Oko 50 odsto anketiranih preduzeća je uvozno zavisno. Najčešći način koji crnogorska preduzeća koriste da izađu u globalni prostor je izrada web sajta sa opštim informacijama na engleskom jeziku, 61,7 odsto. Sve ostale vrste e-trgovine su veoma slabo razvijene i samo 4,3 odsto preduzeća prodaje robu i obavlja poslovne transakcije putem interneta”, kazali su iz Komore.
Plan da, kako su rekli, u periodu do 2020. godine izvozi svoje proizvode i usluge ima svega 23,1 odsto anketiranih preduzeća. Kao najvažnije prepreke za razvoj inosaradnje anketirana MSP prepoznaju neusaglašenost sa standardima na inotržištima 68 odsto, nedostatak kvalifikovanih zaposlenih 62,7 odsto, finansijska sredstva 61,5 odsto i znanje stranih jezika 54,2 odsto.
“Preduzeća smatraju da bi njihove izvozne mogućnosti bile unaprijeđene kada bi dobili pomoć u identifikovanju potencijalnih poslovnih partnera u inostranstvu, njih 72,2 odsto, subvencije i grantove za međunarodne aktivnosti 72 odsto, organizovanje direktnih susreta sa potencijalnim poslovnim partnerima 70,6 odsto, kao i poreske olakšice za međunarodne aktivnosti 62 odsto”, precizirali su iz Komore.
Te opcije su, kako se dodaje, izabrane iz seta predloženih mjera kojima su se MSP zemalja EU stimulisala da šire poslovanje van granica zajedničkog tržišta.
Oni su rekli da su anketirana preduzeća prepoznala da nacionalna privredna komora daje najveći doprinos informisanju i podršku potrebnu za realizaciju međunarodnih poslovnih aktivnost 48,5 odto, a prate je vladine institucije i agencije 24,2 odsto i udruženja privrede 7,6 odsto.
“Crnogorski privrednici ne poznaju mogućnost postojanja specijalizovane agencije za promociju izvoza, njih 43,5 odsto, što ukazuje na potrebu da se ovakva institucija u Crnoj Gori što prije formira”, zaključili su iz PKCG.
Bonus video:
