Kreditna aktivnost banaka u ovom trenutku ne zadovoljava u potpunosti finansijske potrebe privrede, što uz visoke kamatne stope predstavlja limitirajući faktor privrednog rasta i razvoja, a neizvjesna i nestabilna kretanja u zemljama eurozone prenose se na crnogorski sistem posredstvom međunarodnog kretanja robe i tokova kapitala i utiču na povećanje premija za rizik.
Uz to, kreditna aktivnost je ispod nivoa koji bi podstakao ekonomski rast i zbog izraženog problema nelikvidnosti privrede i visokog učešća nekvalitetnih kredita koje banke ne mogu da naplate.
To su u razgovoru za “Vijesti” kazali u Ministarstvu finansija i Centralnoj banci (CBCG).
Iz ovih dviju institucija vjeruju da će smanjenje kamatnih stopa na novoodobrene kredite i ulazak novih banaka na tržište pojačati kreditnu ativnost u ovoj godini.
Prema podacima CBCG za prvih pet mjeseci ove godine banke su odobrile ukupno 352,2 miliona eura novih kredita što predstavlja rast od 49,7 miliona ili 16,4 odsto u uporednom godišnjem periodu. Od tog iznosa privredi je odobreno 190,3 miliona ili 54 odsto novih kredita.
“Imajući u vidu da je u maju ove godine došlo do rasta kreditne aktivnosti na mjesečnom i godišnjem nivou poslije dužeg vremenskog perioda stagnacije, smanjenja kamatnih stopa na ukupne i novoodobrene kredite, kao i ulazak tri nove banke na bankarsko tržište može se očekivati da će u ovoj godini doći do oživljavanja kreditne aktivnosti pod povoljnijim uslovima”, kazali su u ministarstvu finansija.
Iz tog Vladinog resora podsjećaju da su velika kreditna ekspanzija od 2005. do 2008. godine i globalna ekonomska kriza uticali na kreditnu aktivnost banaka. Objašnjavaju da je kriza od 2008. godine izazvala snažan pad kreditne aktivnosti, te da su pad privredne aktivnosti i loši rezultati u poslovanju sektora građevinarstva i tržišta nekretnina doveli do povećanja broja nenaplativih kredita u periodu finansijske krize.
“Vlada nema direktan uticaj na kreditnu politiku banaka ali, u skladu sa svojim ingerencijama, kontinuirano radi na uspostavljanju povoljnijeg sistemskog ambijenta za zaštitu vlasničkih prava, efikasno izvršenje ugovora, eliminisanje problema finansijske nediscipline i sive ekonomije” kazali su u ministarstvu finansija.
Bonus video:
