Španska kompanija Iberbrola inžinjering, koja radi drugi dio dalekovoda, na potezu od Lastve Grbaljske do Čeva, već je na terenu. Grade se prilazni putevi u reonu Resna (između Čeva i Cetinja) i nadamo se da će taj posao biti završen ubrzo, kazao je “Vijestima“ predsjednik borda direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema Dragan Laketić.
Ovaj dalekovod je dio projekat energetskog povezivanje Italije i Balkana. Gradi se podvodni kabl do Jaza a zatim dalekovodi ka Pljevljima. CGES je zadužen za radove na crnogorskoj teritoriji a italijanska Terna za podvodni kabl. Terna je poslije države, drugi po veličini akcionar u CGES-u. Cijeli projekat treba biti završen do kraja 2016, a radovi do sada idu po planu.
Laketić je napomenuo da je Zakon o građenju u Crnoj Gori prilično različit u odnosu na druge evropske zemlje.
"Trebalo nam je vremena dok stranim partnerima objasnimo kako prema našem zakonu treba da izgleda glavni projekat. To je problematična faza na koju smo sada naišli“, dodao je Laketić.
On je istakao da se radovi CGES-a u Lastvi Grbaljskoj, u prvom dijelu projekta, odvijaju predviđenom dinamikom i da se sa sigurnošću može reći da će oni biti završeni do kraja 2016. godine. Ovu dionicu projekta gradi Simens Austrija.
Treći dio projekta odnosi se na izgradnju dalekovoda od Čeva do Pljevalja i njega realizuje konzorcijum sarajevske firme Energoinvest i beogradske Elektromontaže.
"Pitanje eksproprijacije zemljišta kojim treba da prođe budući dalekovod u Crnoj Gori riješeno je u 98 odsto slučajeva, koliko imamo pravosnažnih rješenja o ekproprijaciji. Sada je u toku izrada elaborata za pristupne puteve tim lokacijama i ta je priča velikim dijelom završena“, naveo je Laketić.
Prema riječima Laketića, vrijednost investicionih radova na našoj strani koje izvodi CGES procjenjena je na oko 100 miliona eura, ali će možda biti i manji jer su do sada ugovoreni poslovi jeftiniji od očekivanih troškova. Investicija Terne procijenjena je na milijardu eura.
Italijani su za sada postavili 140 kilometara kabla ispod Jadranskog mora, a do kraja naredne godine treba da postave još 260 kilometara.
„Nadamo se da će izvođači poštovati svoje rokove, ali i naša strana koja treba da obezbijedi prilaz lokacijama i izda dozvole i saglasnosti. Sama činjenica da će biti otvoreni radovi na par stotina lokacija, od Primorja do Pljevalja, unosi rizik da li će svi radovi biti do kraja 2016. završeni“, dodao je Laketić.
On napominje da će Komisija za koordinaciju projekta u kojoj su predstavnici Vlade, CGES-a i Terne tokom jeseni provjeriti kojom dinamikom se izvode radovi.
„Svi naši izvođači radova tvrde da će svoj posao završiti na vrijeme, a ja se nadam da će to zaista tako biti“, kazao je Laketić.
Zbog odluka RAE manji profit CGES-a
Na pitanje da objasni zašto je neto profit Crnogorskog elektroprenosnog sistema u prvom polugodištu ove godine iznosio 2,18 miliona eura i bio za 72 odsto manji u odnosu na isti period prošle godine, kada je iznosio 7,79 miliona eura, Laketić je odgovorio:
"CGES je u periodu od 1. januara do 31. jula 2014. po osnovu odluke Regulatorne agencije za energetiku (RAE) imao skoro sedam miliona eura vanrednog prihoda. Taj iznos od skoro sedam miliona nama je naredne godine oduzet od odobrenog regulatornog prihoda”, objasnio je Laketić uz napomenu da se regulatorna godina ne poklapa sa kalendarskom već traje od 1. avgusta do 31. jula.
Bonus video:
