Svjetska banka (SB) nije mijenjala procjene rasta crnogorske ekonomije za ovu i narednu godinu, dok ih je za 2017. neznatno snizila.
Prema najnovijim globalnim ekonomskim izgledima SB, dostavljenim agenciji Mina-business, crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) bi u ovoj godini trebalo da poraste 3,4 odsto, a u narednoj 2,9 odsto.
Za 2017. godinu, SB sada prognozira rast ekonomije Crne Gore 2,9 odsto, u odnosu na tri odsto koliko je procjenjivala u januaru.
Ekonomije zemalja zapadnog Balkana u ovoj i narednoj godini trebalo bi da ojačaju od 1,5 i 2,5 odsto.
Srbija će u ovoj godini imati pad BDP-a od 0,5 odsto, a u narednoj rast od 1,5 odsto.
“Prognozirani ovogodišnji rast od 1,5 odsto za područje zapadnog Balkana predstavlja znatno ubrzanje u odnosu na prošlogodišnji rast od 0,4 odsto, a optimističnije prognoze su rezultat očekivanja da će ubrzanje neto izvoza pomoći neutralisanju pada investicija i lične potrošnje“, navodi se u izvještaju.
SB za Bosnu i Hercegovinu (BiH) prognozira rast od dva odsto u ovoj i 2,3 odsto u narednoj godini, za Makedoniju 3,5 odnosno 3,8 odsto, a za Hrvatsku 0,5 odsto i 1,2 odsto.
„Region zapadnog Balkana i dalje ima problem nedostatka novih kredita, dok je nivo nenaplativih zajmova u tom području među najvišima u čitavom regionu Evrope i centralne Azije (ECA), odnosno preko 16 odsto“, dodaje se u izvještaju.
Kada je riječ o bankarskom sistemu u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji i Albaniji, on je, kako se navodi, i dalje izložen opasnosti od uticaja grčke krize zbog prisustva brojnih lokalnih podružnica grčkih banaka.
„Niske cijene nafte su doprinijele obaranju inflacije u tom regionu, kao i ublažavanju restriktivnosti monetarne politike, pa su tako centralne banke većine zemalja, poput Srbije, Mađarske, Rumunije i Turske, snizile kamatne stope radi pružanja podsticaja privrednoj aktivnosti u ovoj godini“, rekli su iz SB.
SB navodi u izvještaju i problem nezaposlenosti na području zapadnog Balkana, koja je i dalje na izuzetno visokom nivou.
Iz SB su ocijenili da je za ubrzanje privrednog rasta i otvaranje novih radnih mjesta potrebno sprovođenje strukturnih reformi u čitavom regionu.
Globalna privreda će, prema projekcijama SB, ove godine ostvariti rast od 2,8 odsto, što je manje u odnosu na prognozu iz januara od tri odsto.
U izvještaju se navodi da su niske cijene sirovina, posebno pad cijena nafte u prošloj godini od 40 odsto, naštetile zemljama izvoznicima sirovina više nego što se očekivalo.
“Mi u SB upravo smo uključili signal za vezanje pojasa. Savjetujemo zemljama, posebno onima u razvoju, da vežu svoje sigurnosne pojaseve”, rekao je glavni ekonomista SB, Kaushik Basu.
On je naveo da bi niže cijene sirovina trebalo da podstaknu globalni rast, pa je SB zadržala procjenu rasta globalne ekonomije u narednoj godini na 3,3 odsto.
SB je smanjila i procjenu rasta američke privrede u ovoj godini s prethodnih 3,2 odsto na 2,7 odsto.
To je posljedica pada najveće svjetske ekonomije u prvom tromjesečju zbog loših vremenskih prilika, snažnog dolara, štrajka u lukama i smanjenja investicija energetskih kompanija zbog pada cijena nafte.
Zbog toga je SB oprezna i po pitanju povećanja kamata američke centralne banke Federalne rezerve (FED).
“Da sam savjetnik FED-a, preporučio bih da kamate poveća naredne, a ne krajem ove godine zbog nejasne ekonomske slike. Brine me što bi prerano povećanje kamata moglo izazvati promjene kurseva i ojačati dolar, što ne bi bilo dobro za američku privredu, a imalo bi i negativne posljedica za druge zemlje”, zaključio je Basu.
Bonus video:
