Država nema adekvatan odgovor na bespravnu gradnju objekata na prostoru Ade Bojane, smatraju opozicioni članovi skupštinskog Odbora za antikorupciju, dok predstavnici Morskog dobra tvrde da je njihova uloga da evidentiraju takve slučajeve i proslijede ih nadležim organima.
Poslanik Pozitivne Crne Gore, Darko Pajović, ocijenio je da postoji stalna devastacija prostora Ade Bojane, pri čemu se nema adekvatan odgovor na bespravnu gradnju objekata, koji su vremenom prebačeni u privremene.
Pajović je podnio Inicijativu za kontrolno saslušanje ministra održivog razvoja i turizma, Branimira Gvozdenovića i direktora Morskog dobra, Rajka Barovića, povodom potrošnje novca tog preduzeća i nezakonite naplate naknada za korišćenje vikendica na lokalitetu Ada Bojana.
“Naknade smo nazvali nezakonitim, jer one nemaju uporište u Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata, ni u prostorno-planskoj dokumentaciji vezanoj za Morsko dobro. Ono što nije regulisano zakonom je nezakonito”, ocijenio je Pajović.
On smatra da se iz izvještaja preduzeća vidi da sama struktura ulaganja ostavlja nejasnoću.
“Nije najlogičnije da se jedna trećina ili polovina sredstava koja se vode kao ulaganja u samu opštinu troše na aktivnosti javno komunalnog preduzeća. Određene stavke ostavljaju nedoumice, kao što je sadnja borova za 22 hiljade eura ili farbanje ograde od nekoliko desetina metara za 12 hiljada eura”, saopštio je Pajović.
On smatra da je potrebna veća transparentnost trošenja sredstava Morskog dobra.
“Od 2008. do 2013. godine šest miliona eura potrošeno je u druge svrhe. Takođe u tom periodu 2,3 miliona eura utrošeno na marketing i reklame”, dodao je Pajović.
Barović je saopštio da Morsko dobro nema upravnu nadležnost ni upravni nadzor, odnosno nema vojske ni policije, već ima ulogu evidentiranja takvih slučajeva i njihovog upućivanja Tužilaštvu i drugim organima inspekcijskog nadzora.
“Preduzeće skoro od postojanja ostvaruje pozitivne rezultate i jedno je od najuspješnijih u Crnoj Gori. Prihodi preduzeća su prije nego sam dobio mandat iznosili 1,4 miliona eura, a sada 6,5 miliona eura”, kazao je Barović.
On je rekao da ne postoji korisnik Morskog dobra, koji danas duguje i jedan cent preduzeću.
“Zona Morskog dobra je najuređeniji prostor u Crnoj Gori, koji mora biti pripremljen čitave godine, pri čemu se mora obezbijediti apsolutni kvalitet i servis”, naveo je Barović.
Uprkos zakonskim rješenjima iz 1992. godine, kako je kazao, preduzeće u svom postupanju nije ugrozilo, ni ograničilo bilo čiju privatnu svojinu niti je prodalo ni otuđilo jedan centimetar državne imovine.
“Preduzeće je, po nalogu Vlade i resornog ministra, 2010. godine napravilo Katalog privremenih objekata kako bi ih evidentirao, u kojem se nalaze imena i prezimena vlasnika objekata sa naknadama koja se plaća. Od tada se u njemu nalazi 403 objekta i oko 20-ak planiranih lokacija. Inspekcijski nadzor uradio sve što je u njihovoj moći da sruši objekte građene mimo Kataloga”, precizirao je Barović.
On je rekao da su ti objekti tamo, iako su divlje napravljeni.
“Ili ih treba srušiti da ne postoje ili da vidimo ako su već tamo moramo to da naplatimo”, rekao je Barović.
Gvozdenović je kazao da je važno u rješavanju ovog i drugih pitanja da se dodatno unaprijede zakonske regulative.
“Ponudili smo novi zakon o morskom dobru, a Zakon o morskom dobru važi od 1992. godine. Nova zakonska rješenja značajno će unaprijediti ta pitanja”, ocijenio je Gvozdenović.
On je podsjetio da je Predlog zakona o regularizaciji i legalizaciji određenih objekata podnesen prije par godina, a Predlog zakona o morskom dobru prije godinu i apelovao da se dođe do tih rješenja.
“Tih 400 objekata neko smatra da treba ukloniti, a neko da ih treba zadržati. Siguran sam da jedan takav prostor uz ekološki senzibilitet treba da ima uporište u prostorno planskoj dokumentaciji”, smatra Gvozdenović.
Na pitanje da li postoji zakonski osnov za naplatu obaveza, Gvozdenović je odgovorio da u odluci vezano za Prostorni plan koji se odnosi na privremene objekte od 2013. do ove godine stoji da je sastavni dio toga plana i Katalog.
“Postoji planski preduslov za rješavanje tog pitanja. Radi se o Zakonu o imovini, Uredbi koja se zasniva na davanju u zakup u državnoj imovini, Zakon o morskom dobru i druga zakonska rješenja precizno definišu da se realizuje ta naplata. Na osnovu toga Morsko dobro donosi cjenovnik”, objasnio je Gvozdenović.
On je naveo da su saglasni da tu naplatu treba koristiti za rješavanje ekoloških pitanja na prostoru gdje su nastali ti problemi.
Predstavnik Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), Dejan Milovac, podsjetio je da je ta nevladina organizacija podnosila Tužilaštvu prijave protiv onih koji su gradili te objekte ali i onih koji su pomogli u tome, kao i da Tužilaštvo nije izašlo ni sa kakvim rezultatima.
“Ti privremeni objekti postoje samo na terenu, ne postoji zakonsko uporište za naplatu. Dajte samo jedna primjer ovoga da je nešto nelegalno a naplaćuje se”, rekao je Milovac.
On je kazao da je to pitanje za Vrhovno državno tužilaštvo, jer su ljudi koji su prodavali tu zemlju kriminalci.
Barović je rekao da su te odluke utemeljene u zakonima o državnoj imovini, morskom dobru, uređenju prostora i izgradnji objekata.
“Ako država proglasi određeno stanje na terenu da su to privremeni objekti i da plan koji donese Ministarstvo ulazi u legislative i takvim se proglašava, mi ne možemo da postavljamo pitanje šta nam je raditi”, naveo je Barović.
On je kazao da su više puta dostavljali prijave VDT-u i da su napisali 1,5 hiljada prijava nadležnim državnim organima kada su uočili na terenu da se gradi bespravno.
“Kada je riječ o reklamama i marketingu, Morsko dobro je pomoglo državu da ide na sajmove, Vodacom, Nacionalnu turističku organizaciju, lokalne samouprave, ssponzorisali su vaterpolo, dočeke Nove godine, razne festival”, rekao je Barović.
Nezavisni poslanik Obrad Gojković predložio je da u zaključke Odbora, koji će se formulisati na nekoj od narednih sjednica, uđe i to da Vlada donese akt kojima bi se centralizovalo sponzorstvo i da se zabrani direktorima javnih preduzeća da sami donose odluke u vezi sa tim.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Maja Ćatović, rekla je da iz materijala koje su dobili ne vidi ništa sporno u vezi sa radom tog preduzeća.
Mićo Orlandić iz Socijaldemokratske paritje (SDP) rekao da je već predugo Predlog zakona o morskom dobru u skupštinskoj proceduri, pa se moraju poštovati rješenja iz postojećeg Zakona, koja su takva kakva jesu.
“Ako Vlada, pored spoljne, vodi i unutrašnju politiku onda ima nadležnosti da propisuje obaveze u cjelokupnom javnom sektoru, tu ne vidim ništa sporno da je Vlada sagledavajući ovaj problem odlučila da jedan njegov dio koji se nalazi na Adi Bojani riješi na određeni način”, naveo je Orlandić.
On smatra da je vrijeme da se na bolji način počne rješavati cijela ta situacija.
Poslanik Demokratskog fornta (DF), Koča Pavlović, rekao je da je zona Morskog dobra najdevastiraniji dio crnogorskog prostora.
“Ne može na nepravdu nastati pravo, ne možete imati legalnu situaciju na Adi Bojani kad je to nastalo na kriminalu”, ocijenio je Pavlović.
Barović je odgovorio da nije devastirana obala i da se to se miješa sa gradskom zonom.
“Zavala nije u zoni Morskog dobra. Mnogo je nepoznanica u smisliu nadležnosti i ovlašćenja preduzeća”, saopštio je Barović.
Bonus video:
