Gubitak nikšićkog Instituta crne metalurgije (ICM) prošle godine je iznosio oko 150,17 hiljada eura, što je skoro tri puta manje nego 2013.
Prema podacima iz izvještaja o poslovanju, koji je objavljen na sajtu Montenegroberze, poslovni prihodi kompanije u većinskom državnom vlasništvu na kraju decembra su iznosili 1,27 miliona eura i bili su neznatno manji nego u uporednom periodu.
Poslovni rashodi ICM-a su smanjeni 4,8 odsto na oko 1,5 miliona eura. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi iznosili su 724,29 hiljada eura, amortizacije i rezervisanja 301,1 hiljada, a materijala 186 hiljada eura. Ostali poslovni rashodi iznosili su 295,66 hiljada eura.
Ukupna aktiva kompanije na kraju decembra je iznosila oko 5,67 miliona eura, što je 3,4 odsto manje nego u uporednom periodu.
Neraspoređena dobit iznosi 65,26 hiljada eura, a akumulirani gubitak 1,43 miliona eura. Odložene poreske obaveze iznosile su oko 64,6 hiljada eura, kratkoročna rezervisanja i obaveze 676,88 hiljada, a dugoročne oko 55,5 hiljada eura.
Vlasnici ICM-a su država sa 19,11 odsto akcija, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja posjeduje 19,04 odsto, Trend 10,29 odsto, Tosčelik 7,02 odsto, Zavod za zapošljavanje 6,35 odsto, Fond za obeštećenje 5,3 odsto, Društvo za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG oko 4,43 odsto i Vlada 1,31 odsto.
Za Institut je bio raspisan tender u maju 2009, ali je poništen u septembru iste godine, jer je jedini ponuđač, nikšićki Neksan, ponudio za Tendersku komisiju neprihvatljivo nisku cijenu. Neksan je za 51,11 odsto akcija ICM-a ponudio svega tri eura.
Institut za crnu metalurgiju bavi se istraživanjem, razvojem i kontrolom kvaliteta metalnih i nemetalnih materijala i proizvodnjom specijalnih čelika i legura u obliku odlivaka i polufabrikata za kovanje i valjanje, kao i hladno valjane žice.
Ta kompanija obavlja specijalistička ispitivanja fizičko-hemijskog stanja i karakterizacije materijala i procesne opreme na nivou ekspertiza, arbitraža i stručnih nalaza.
Institut je osnovan 1974. godine za potrebe naučno-istraživačkog rada i tehnološkog razvoja Željezare, kao i nastave Metalurško-tehnološkog fakulteta.
Bonus video:
