Proizvodnja električne energije iz drugog bloka termoelektrane u Pljevljima neće biti isplativa i to je vjerovatno razlog zbog čega italijanski partner u Elektroprivredi, kompanija A2A, ne želi da ga gradi, kazala je ekspertkinja za energetiku međunarodne organizacije CEE Bankwatch Network Pipa Galop.
Ova organizacija je sa Univerzitetom u Groningenu i konsultantskom kućom Advisory House, sprovela istraživanje na temu šta bi se desilo kada bi sve zemlje zapadnog Balkana izgradile energetske objekte koje planiraju.
Zaključak je da bi region za 10 godina imao 56 odsto viška električne energije koje ne bi mogao da proda jer najbliže zemlje EU, kao i bliske zemlje van nje poput Ukrajine, takođe imaju za sebe dovoljno električne energije.
Crna Gora bi imala višak od dvije hiljade gigavata ako bi izgradila sve planirane energetske objekte - drugi blok termoelektrane i hidrocentrale na Komarnici i Morači. U ovom scenariju nisu računali da će 2024. godine raditi Kombinat aluminijuma, ali i kada bi radio postojao bi višak energije, ali manji.
Galop je kazala da zemlje zapadnog Balkana moraju bolje sarađivati i zajednički osmisliti energetsku politiku regiona kako ne bi trošili novac koji nemaju na elektrane koje im neće trebati ili koje neće biti isplative.
"Mislim da vlade zemalja regiona imaju jedno staromodno razmišljanje da treba proizvoditi što više električne energije, a da se pri tome ne bave analizom da li će imati kome da je prodaju kada za nakoliko godina naprave sve te elektrane", kazala je Galop.
Vlada Crne Gore, a i zemalja regiona, se uzdaju da bi svoj budući višak električne energije mogli prodati u Italiji preko podvodnog energetskog kabla između ove zemlje i Crne Gore, čija izgradnja je zvanično počela krajem januara.
"Kada je počelo planiranje tog kabla Italija je imala manjak energije naručito one iz obnovljivih izvora, kako bi zadovoljila standarde EU iz te oblasti. Međutim, sada se situacija u toj zemlji popravila, nemaju manjak električne energije i značajno se povećava domaća proizvodnja struje iz obnovljivih izvora naručito solarnih. Italija bi u budućnosti mogla da uvozi električnu energiju sa Balkana jedino ukoliko bi njena cijena bila značajno manja od one po kojoj oni proizvode svoju struju", kazala je Galop.
Električna energija iz termoelektrana već sada nije konkurentna a kada Crne Gora i druge zemlje zapadnog Balkana uđu u EU biće još skuplja zbog plaćanja kvota za emisiju ugljendioksida.
Vlada i A2A još se nisu dogovorili o tome da li će graditi drugi blok. Komisija EPCG bi do kraja aprila trebala da izabere pobjednika na tenderu. U igri za potencijalnu gradnju drugog bloka ostali su češka Škoda i kineski CMEC
"Prema podacima iz vladinih dokumenata, megavat čas iz Termoelektrane Pljevlja košta 65 eura, dok se sada megavat na tržištu može kupiti za 35 do 40 eura. Nema šanse da bi Italija po tim cijenama kupovala struju u Pljevljima", kazala je Galop.
Ona navodi da Vlada očekuje da će za emisiju tone ugljendioksida iz novog bloka TE plaćati kvotu od pet eura, ali da je vjerovatnije da će to iznositi mnogo više pa i 30 eura za proizvedenu tonu ovog opasnog gasa koji proizvodi efekat staklene bašte i izaziva globalno zagrijavanje.
"Sa planiranom proizvodnjom, to bi iznosilo i do 40 miliona eura godišnje, što bi svakako povećalo cijenu koštanja električne energije, otežalo njenu prodaju i vjerovatno ne bi bilo isplativo. EU je uvela plaćanja za emitovanje ugljendioksida upravo da bi u budućnosti smanjila proizvodnju električne energije iz termoelektrana na ugalj", navela je Galop.
Vlada i A2A još se nisu dogovorili o tome da li će graditi drugi blok. Komisija EPCG bi do kraja aprila trebala da izabere pobjednika na tenderu. U igri za potencijalnu gradnju drugog bloka ostali su češka Škoda i kineski CMEC.
Bacanje para - korupcija mogući razlog
Na pitanje zbog čega zemlje regiona planiraju izgradnju toliko elektrana Galop je kazala da je mogući razlog, osim staromodnog razmišljanja, i korupcija.
"Korupcija je mogući razlog. Za nju nema dokaza u određenim slučajevima ali to je u regiji uvijek prisutna mogućnost. Moramo se pitati zašto je Vlada Crne Gore sada tako očajno uporna da gradi drugi blok TE, kada je u pitanju veliki novac kojeg Elektroprivreda nema i mora uzeti veliki kredit. Kada bi se energetska politika bolje planirala ovaj izvor ne bi bio ni potreban", kazala je Galop.
Ona je navela da Crna Gora u distributivnoj mreži godišne izgubi 480 gigavatčasova, a u prenosnoj još 142.
"Smanjenjem tih gubitaka i boljom politikom energetske efikasnosti mogle bi se napraviti značajnije uštede i novi veliki izvori električne energije ne bi bili potrebni, naručito ne oni na ugalj", kazala je Galop.
Bonus video:
