Zvanični podatak Vlade je da je javni dug Crne Gore na kraju prošle godine iznosio 2,02 milijarde eura, odnosno 59,60 odsto BDP-a. Međutim, kada se dodaju nova zaduženja, on je sada oko 65 odsto BDP-a.
Vlada je ove godine imala dva velika zaduženja za emitovanje obveznica od 500 miliona, čime je vraćeno 400 miliona starog duga, i uzimanja prvog dijela kredita za autoput od 88,6 miliona eura. Kada se ovaj novi iznos zaduženja od 188 miliona eura doda na javni dug sa kraja prošle godine, ispada da je sada javni dug veći od 2,2 milijarde i da iznosi 65 odsto BDP-a.
Države sa dugom preko 60 odsto BDP-a smatraju se visoko zaduženim. Državne garancije iznose 307,54 miliona što je 9,06 odsto BDP-a, i one mogu dodatno povećati javni dug ukoliko kredite ne vrate oni kojima je Vlada bila žirant.
Vlada je procijenila da BDP na kraju 2014. iznosi 3,393 milijarde eura i tu cifru je koristila za ovaj obračun. Njega će precizno izračunati Zavod za statistiku Monstat tek u septembru ove godine. Proteklih godina skoro uvijek Monstat je korigovao Vladinu procjenu na niže.
Čak i da je Vlada dodatno vratila neke dugove od Nove godine, o čemu ne postoje zvanični podaci, javni dug je morao značajno preći granicu od 60 odsto BDP-a. Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti predviđa obavezu da Ministarstvo finansija, ukoliko javni dug pređe tu granicu, uradi plan za sanaciju što bi značilo dodatno smanjenje javnih troškova, ali i nove dažbine.
U saopštenju sa sjednice navedeno je da je premijer Milo Đukanović, govoreći o javnom dugu, pozvao sve članove Vlade na poštovanje planiranih rashoda i ukazao na neophodnost dovođenja u sklad troškova i prihoda i to do kraja godine.
Ministar finansija Radoje Žugić je prošle sedmice rekao da ne očekuje da je javni dug prešao granicu od 60 odsto BDP-a, ali nije precizirao na koji period se to odnosi. On je tada naveo i da će uraditi sanacioni plan kada konstatuju da je dug prešao tu granicu.
Predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju Aleksandar Damjanović nedavno je kazao da su javni dug i deficit očigledno prešli zakonske granicu i da se mora odmah reagovati sa izradom sanacionog plana jer ako bi čekali na proceduru te mjere bi bile moguće tek krajem godine, što bi moglo biti kasno. Zbirni dug države i opština na kraju 2014. iznosio je 2,071 milijardu. On je umanjen za državne depozite i rezerve zlata od 38.477 unci što je zajedno 49,5 miliona pa je neto iznos duga 2,022 milijarde. Rezerve zlata su od 2009. založene za kreditDržavni dug je 1,943 milijarde, a dug opština 128 miliona.
Spoljni državni dug iznosi 1,56 milijardi, a unutrašnji 381 milion.
Mijović: Treba uvrstiti i dugove državnih firmi, arbitraže prijete
Koordinator Građanskog pokreta URA za ekonomsku politiku i EU integracije Dejan Mijović kazao je da je Vladin podatak da je javni dug na kraju 2014. godine 59,6 odsto BDP-a sada nebitan, čak i da je tačan, jer je on već znatno veći.
Podsjetio je da je Vlada prije dva mjeseca za potrebe EU pripremila Program ekonomskih reformi 2015-2017. u kojem je priznala da će zbog zaduženja za autoput i uzimanja novih kredita u 2015. javni dug biti 63,2%, i to u scenariju optimističkog rasta.
“U scenariju nižeg rasta koji se zaista ostvaruje, javni dug u 2015. je procijenjen na 65,2%, a on je praktično već dostignut jer se Vlada u međuvremenu dodatno zadužila”, naveo je Mijović.
On je naveo da u javni dug treba uvrstiti i dugove državnih preduzeća, kao i da opasnost predstavljaju međunarodni arbitražni sporovi oko KAP-a i Željezare u vrijednosti od skoro milijardu eura.
Mijović je kazao i da Vlada nije voljna da preduzme mjere kojim bi ograničila javni dug, jer bi to značilo sprovođenje vrlo nepopularnih mjera poput smanjivanja troškova za administraciju.
“Očigledno je da je DPS-u i SDP-u mnogo preči njihov partijski rejting i održavanje na vlasti nego rješavanje nagomilanih problema”, tvrdi Mijović.
Monstat mijenja metodologiju obračuna BDP-a
Monstat je danas trebalo da objavi podatke o BDP-u za posljednji kvartal u prošloj godini, ali su to odložili za kraj aprila zbog izmjene metodologije obračuna BDP-a.
“Novi metod obračuna BDP-a je potrebno uvoditi zbog procesa pregovora i obaveza koje smo definisali pregovaračkom pozicijom Poglavlja 18- Statistika, i nema uticaja na njegov konačan iznos.
On je u skladu sa metodologijom ESA, tj. standardima Eurostata.
Iznos BDP-a koji se dobije novom metodom moći će se upoređivati sa dosadašnjim vrijednostima BDP-a”, saopšteno je “Vijestima” iz Monstata na pitanja zbog čega rade izmjenu metodologije.
Bonus video:
